Утицај географско-медицинских фактора на здравље становништва АП Војводине

Abstract

Основни циљ истраживања представља стицање научних сазнања за испитивање могућих утицаја географско-медицинских фактора на здравље становништва АП Војводине. У овом раду коришћене су следеће методе: географско-медицинског описивања, геопросторне анализе и синтезе, географско-еколошка метода, класификације, медицинско-географске дијагностике, медицинско-географске прогнозе, бонитације, статистичка метода, приказа случаја и студија пресека, теренско-диспанзерског испитивања, као и картографска метода и примена ГИС. Од статистичких метода у овом истраживању коришћен је метод просте линеарне регресије, Мен-Кендалов тест, као и Поасонов метод линеарне регресије. Физичкогеографска средина у комбинацији са социо-економским факторима, као и степеном развијености здравствене заштите делује на здравље становништва истраживаног подручја, што је и потврђено у овом раду кроз тестирање основне хипотезе истраживања. Изградња геопросторне базе података и примена ГИС пратила је тестирање хипотеза у овом раду, где је указано на важност коришћења истих у истраживањима из области медицинске географије. Повећана концентрација арсена у водама истраживаног подручја утиче на пораст броја новооболелих од карцинома (бешике и плућа), а број мерења, тј интензитет мониторинга се повећава са порастом броја новооболелих од карцинома, што је и потврђено тестирањем посебних хипотеза у овом истраживању. Истраживања оваквог типа могу утицати на унапређење јавног здравља становништва и целокупног здравственог система на истраживаном подручју и Републици Србији, као и у другим земљама.

The main aim of this research presents the collecting of scientific knowledge on the examination of the possible impact of geographic-medical factors on autonomous province Vojvodina’s population health. In this work following methods were used: geographic-medical description, geospatial analysis and synthesis, geographic-ecology method, classification, medical-geographic diagnostic, medical-geographic forecast, bonitation, statistic methods, presenting case studies and cross-sectional studies, field- dispensary examination as well as cartographic method and GIS application. As part of statistic methods, the method of simple linear regression, the Man-Kendall test and Poisson’s method of linear regression were used. The environment, together with social-economic factors as well as health care development, affects population health in the research area, which was confirmed in this research, through testing the primary hypothesis of the research. Geospatial database development and GIS application followed the testing of the hypothesis in this research, which pointed to the importance of using these in medical geography research. A high concentration of Arsenic in waters in the research area increases the number of new cancer cases (bladder and lung), and the number of measurements – monitoring intensity is increased along with an increased number of cancer cases, which is confirmed in this research using seperate hypothesis. This kind of research can improve public health care in the research area and the Republic of Serbia as well as in other countries.