Budžetsko finansiranje sistema odbrane Republike Srbije i mogućnosti unapređenja

Abstract

Meнаџмент одбране, нема надлежност да искључиво командује оружаним снагама у датој ситуацији, приликом извођења неке операције, неопходно је вршити дугорочно планирање ангажовања одбрамбених капацитета земље, како би оружане снаге биле у функцији одбране земље. Како је предмет докторске дисертације буџетско финансирање система одбране и могућности унапређења, сврха предмета истраживања се огледа у адекватној примени финансијско-рачуноводственог система као алату за увођење менаџмента знања и економског начина размишљања у буџетском пословању система одбране. Сврха увођења новог финансијско-рачуноводственог система у програмско буџетирање система одбране, доприноси унапређењу функције извршења буџета, која као последња, сублимира све претходне функције, обезбеђује достизање дугорочно планираних циљева без непотребних трошкова и тиме унапређује буџетско финансирање система одбране. Буџетско пословање система одбране мора бити засновано на економским принципима, јер је то основни услов опстанка у окружењу пуном изазова и претњи. Развијени модел одбрамбеног планирања заснованог на ресурсима и модерном финансијско-рачуноводственом систему, омогућава подизање квалитета буџетског пословања система одбране, кроз аутоматизацију пословних процеса, децентрализацију одговорности и контроле и кроз унапређење економичности и ефикасности буџетског пословања. Како су основни предмети у изучавању војне економике, ефикасност и ефективност у војној организацији, истраживање је показало да је економски начин размишљања једини начин за унапређење пословања система одбране у условима ограничених ресурса. Ово је значајно, јер се у војној организацији предност даје ефикасности на рачун ефективности, тј. да је најбитније остварити дефинисани циљ, често не улазећи у то колике економске жртве то остварење кошта. Највећа успешност се остварује кроз синергију, која резултира интегралном приступу, чији су резултати већа ефикасност и ефективност, тј. да се раде праве ствари на прави начин, што је у свакој организацији важно, а посебно у одбрамбеној организацији која је комплексна и специфична. Испоставља се да се сваки циљ може остварити, али се и систем одбране налази пред посебним изазовом, како битне циљеве остварити уз најниже трошкове. Ово утолико пре што је одбрамбена организација велики корисник (потрошач) националног буџета, па и маргиналне уштеде и рационалније пословање доводе до позитивних резултата, јер већ данас, а посебно ће у будућности јавност тражити одговор, како се троши динар у одбрамбеном систему. У наведеном контексту потребно је да командно руководећи кадар (топ менаџмент) система одбране располаже већим квантумом економских знања јер она знатно заостају иза техничке сфере, која је на завидном нивоу. У складу са претходним је свакако примена новог буџетског финансирања и рачуноводствено финансијске методе управљања расходима од највиших до најнижих нивоа хијерархијске пирамиде. Финансијско рачуноводствени систем одбрамбеног система је врло сложен али је и подлога на којој се реализују и сви финансијски токови. Овај систем треба да обезбеди економију војног пословања, али и повећану транспарентност и одговорност у коришћењу буџетских средстава намењених одбрани. Буџетирање треба схватити као технологију која има своја правила, тј. да се буџетирање спроводи на нивоу појединих војних програма, а не само по категоријама расхода који су предвиђени одговарајућим контним, или другим оквирима. Програме у наведеном смислу треба схватити као активности које имају неких заједничких карактеристика и који се спроводе у циљу остварења конкретних одбрамбених циљева, као што су уређење територије, или побољшање техничке, логистичке делатности, обука кадрова, и сл. Наведено је могуће остварити и новим техникама финансијско рачуноводственог система, што је и приказано у раду. Ове технике омогућавају да се ефикасно контролише пуњење и трошење војног буџета, повећава транспарентност у управљању средствима, али и представља основу за нове циклусе планирања. У наведеном контексту потребно је систем буџетирања и финансирања као и финансијско рачуноводствене технике модернизовати уз коришћење савремених софтвера. Војни буџет се доноси и усваја на годишњем нивоу на основу циљева које треба остварити у тој години, по прописаној процедури, при чему се узимају у обзир глобалне и(ли) регионалне опасности и претње, а у последње време и тероризам. У овој докторској дисертацији су кроз SWОТ анализу приказане опасности и претње систему одбране Србије, као основе буџетског планирања и финансирања.