Еволуција тактике напада у фудбалу: анализа ефикасних напада на Светским првенствима у периоду од 1966. до 2018. године

Abstract

Проблем истраживања формулисан је на основу недостатака истраживања која су за предмет имала анализу ефикасних напада у фудбалу. Проблем истраживања односи се на недостатак студија које су анализирале структуру ефикасних напада на узастопним Светским првенствима у временском периоду од више деценија, као и на недостатак конзистетности у меtодолошком приступу досадашњих студија. Такође, уочен је недостатак истраживања која су анализирала структуру ефикасних напада у односу на остварени резултат екипа на узастопним такмичењима у периду од више деценија. Неопходност оваквих истраживања произилази из потребе за прецизнијим дефинисањем праваца развоја фудбала кроз историју. Предмет истраживања у најширем смислу је фудбал. У оквиру фудбала предмет је тактика фудбалске игре, односно тактика напада, док је у ужем смислу предмет истраживања структура ефикасних напада на Светским првенствима у периоду од 1966. до 2018. године. Главни циљ истраживања је утврдити да ли се и на који начин, мењала структура ефикасних напада на 14 узастопних Светских првенстава. Специфични циљеви истраживања формирани су у односу на остварени пласман реперезентација. Овим истраживањем обухваћене су све утакмице са Светских првенстава у периоду од 1966. до 2018. године. У том периоду одиграно је 732 утакмице. На 63 утакмице није било голова, док су голови постизани на 669 утакмица. У периоду од 52 године постигнут је 1881 погодак на Светским првенствима, односно остварен је 1881 ефикасан напад, што представља узорак који је анализиран у овом истраживању (нису анализирани голови који су постизани у серијама извођења једанаестераца). Сваки ефикасан напад је издвојен је у облику посебног видео материјала од тренутка започињања напада до тренутка постизања поготка коришћењем софтвера за обраду видео материјала iMovie. Примењена је метода обсервације. За потребе овог истраживања формиран је посматрачки лист (Carling, 2008), у који су, методом нотације, уношени подаци везани за посматране варијабле (O'Donoghue, 2010). По један посматрачки лист је формиран за свако појединачно Светско првенство и за сваку репрезентацију посебно. У зависности од посматране варијабле, системом нотације, уношене су одговарајуће нумеричке вредности у посматрачки лист. Подаци су уношени у Microsoft® Excel® for Mac 2011. Овако унешени подаци коришћени су за статистичку анализу. Дескриптивна статистика коришћена je за изражавање апсолутних и релативних вредности. За испитивање разлика у дистрибуцији варијабли на посматраним Светским првенствима коришћен је Хи квадрат (Chi-Square) тест. Линеарна регресиона анализа коришћена је за испитивање тренда промене релативне учесталости међу праћеним варијаблама, где су Светска првенства била независне варијабле. Поузданост прикупљања података ”унутар посматрача” показала је високе вредности слагања (Капа вредност у опсегу од 0,82 до 1, за све посматране варијабле). У периоду од 1966. до 2018. године, на 14 узастоних Светских првенстава трендови су идентификовани кроз повећање заступљености ефикасних напада из прекида игре, затим ефикасних напада започетих из нападачке трећине терена, ефикасних напада започетих освајањем ”слободне” лопте, ефикасних напада краћег трајања (до 11 секунди) и колективних ефикасних напада из игре. Када је реч о расподели голова у посматраним варијаблама, Хи квадрат тест није показао статистички значајне разлике у односу на петнаестоминутне временске интервале, зоне упућивања завршног ударца, број контаката са лоптом приликом упућивања завршног удраца, број играча учесника ефикасних напада, број додавања у ефикасним нападима и врсти завршног додавања у колектиквним нападима из игре...

The research problem was formulated based on the shortcomings of the research that had the analysis of effective attacks in football as its subject. The research problem is related to the lack of studies that analyzed the structure of effective attacks in consecutive World Cups over a period of several decades, as well as the lack of consistency in the methodological approach of previous studies. In addition, there was a lack of research that analyzed the structure of effective attacks in relation to the results achieved by teams in the consecutive competitions over a period of several decades. The necessity of such research stems from the need to define the directions of football development throughout history more precisely. The subject of the research in the broadest sense is football. Within football, the subject is the tactics of the football game, i.e. attack tactics, while in a narrower sense, the subject of the research is the structure of effective attacks in the World Cups from 1966 to 2018. The main aim of the research is to determine whether and in what way the structure of effective attacks has changed in 14 consecutive World Cups. The specific objectives of the research were formed based on national teams achieved ranking. This research covers all matches of the World Cups from 1966 to 2018, which means the total of 732 games. There were no goals in 63 games, while goals were scored in 669 games. In a period of 52 years, 1881 goals were scored at the World Cups, i.e. there were 1881 successful attacks, which represents the sample analyzed in this research (goals scored in penalty shootout series were not analyzed). Each effective attack is recorded in the form of a separate video footage from the moment the attack starts to the moment the goal is scored, using the video processing software iMovie. The observation method was applied and an observation sheet was created (Carling, 2008) for the purposes of this research. The sheets were filled in with the data about the observed variables using the notation method (O'Donoghue, 2010). One observation sheet was made for each individual World Cup and for each national team separately. Depending on the observed variable, corresponding numerical values were entered in the observation sheet using the notation system. Data were imported into Microsoft® Excel® for Mac 2011. The data thus entered were used for statistical analysis. Descriptive statistics was used to express absolute and relative values. The Chi- Square test was used to examine differences in the distribution of variables in the observed World Cups. Linear regression analysis was used to examine the trend of relative frequency change among the monitored variables, where the World Cups were the independent variables. An intra-­‐observer test using the Cohen’s kappa measure of agreement was performed to assess the reliability of all variables showed high values of agreement (Kappa value in the range from 0.82 to 1, for all observed variables). In the period from 1966 to 2018, in 14 consecutive World Cups, trends were identified through an increase in the number of effective attacks from set pieces, then effective attacks started from the attacking third of the pitch, effective attacks started by winning a "free" ball, short effective attacks (up to 11 seconds) and collective effective attacks from the game. When it comes to the distribution of goals in the observed variables, the Chi-square test did not show statistically significant differences in relation to the fifteen-minute time intervals, the final kick zones, the number of contacts with the ball during the final kick, the number of players participating in effective attacks, the number of passes in effective attacks and the type of final pass in collective attacks from the play...