Стратегије развоја Подсахарске Африкe: улога старих и нових глобалних актера

Abstract

Почетком ХХI века долази до нове „јагме за Африку“. Надметање за утицај у подсахарском региону води се између старих глобалних актера − у које спадају бивше колонијалне силе, САД, и међународне финансијске институције, и нових глобалних актера − пре свих Кине и Индије. Иако је ново надметање у пуном јеку, у Подсахарској Африци су још увек видиљиве последице оног првобитног, колонијалног надметања европских сила које је започело 1884. године Берлинском конференцијом. Колонијализам је на Подсахарску Африку оставио велике негативне последице у виду злочина над становништвом, пљачке природних ресурса и културних добара, разградње локалних институција, као и бројне последице социолошко-психолошког карактера које још увек отежавају функционалну оганизацију друштва, економски раст и развој. Економске политике које су спровођене под окриљем међународних финансијских институција у деколонизованим подсахарским државама, оличене у програмима структурног прилагођавања, произвеле су негативне последице по економију и грађане подсахарских држава. Рад настоји да сагледа стратегије развоја које су примењиване у Подсахарској Африци, почев од локалних стратегија, затим поменутих програма структурног прилагођавања и на крају стратегијa нових глобалних актера. Полазећи од афроцентричног становишта рад анализира резултате примењених стратегија. Крајњи циљ је формулисање алтернативне стратегије развоја која би била заснована на унутрашњим потенцијалима Подсахарске Африке, која би прекинула континуитет старих (нео)колонијалних пракси и спречила нове глобалне актере у евентуалној намери да наметну властите неоколонијалне праксе

At the beginning of the 21st century, the New Scramble for Africa had begun. The competition for influence in the Sub-Saharan region is among old global actors - which include former colonial powers, the United States, and international financial institutions, and new global actors - above all China and India. Although the new competition is ongoing, the consequences of the original colonial expansion of European colonial powers, which began in 1884. with the Berlin Conference, are still visible in Sub-Saharan Africa. Colonialism has had a great negative effect on Sub-Saharan Africa in various ways: slave trade, forceful deportation, mass killings, looting of natural resources and cultural goods, the disintegration of local institutions, as well as numerous socio-psychological consequences that still hinder the functional organization of society, economic growth, and development. Economic policies implemented under the auspices of international financial institutions in decolonized Sub-Saharan countries, embodied in structural adjustment programs, have produced negative consequences for the economy and citizens of those countries. The paper seeks to review the development strategies implemented in sub-Saharan Africa, starting with local strategies, then the aforementioned structural adjustment programs, and finally strategies of new global actors. Starting from the Afrocentric point of view, the paper examines the results of the strategies mentioned above. The ultimate goal of the paper is to formulate an alternative development strategy based on Africa's internal potentials, which would break the continuity of (neo)colonial practices and prevent new global actors from imposing their own neocolonial practices.