Promene antropološkog statusa studenata pod uticajem aerobnog vežbanja

Abstract

Predmet istraživanja su promene antropoloških osobina, funkcionalnih i miogenih sposobnosti ispitanika pod uticajem eksperimentalnih faktora (neaktivnosti i programirane aktivnosti) kao i njihov odnos prema vežbanju. Cilj studije je utvrditi koliko period neaktivnosti utiče na promene antropološkog statusa uzorka iz populacije ispitanika, i koliko aplicirani eksperimentalni tretman aerobnog vežbanja (brzi hod) proizvodi benefite. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 48 studentkinja starosti 20 godina (±6 meseci). Realizovano je kao eksperimentalna studija podeljena u dve faze u trajanju od po osam nedelja. U prvoj fazi istraživanja primenjen je eksperimentalni tretman neaktivnost kojim je praćen uticaj fizičke neaktivnosti na promene antropoloških osobina, funkcionalnih i miogenih sposobnosti. U drugoj fazi istraživanja primenjen je eksperimentalni tretman aktivnost kojim je praćen uticaj fizičke aktivnosti na promene antropoloških osobina, funkcionalnih i miogenih sposobnosti i psihosocijalnih karakteristika, izazvanih primenom dva osmišljena kineziološka tretmana u kojima je kineziološki sadržaj bilo hodanje. Uzorak je u drugoj fazi istraživanja podeljen u dve eksperimentalne grupe, program jedne grupe realizovan je u zatvorenom (Indoor), a druge na otvorenom prostoru (Outdoor). Podaci za odabrane varijable prikupljeni su standardizovanim instrumentima, za procenu antropoloških osobina, funkcionalnih i miogenih sposobnosti u četiri vremenske tačke, a za procenu psihosocijalnih karakteristika u dve vremenske tačke. Analizom vrednosti odabranih varijabli dokazano je da je period neaktivnosti prouzrokovao pogoršanje antropološkog statusa ispitanica. Uporedna analiza prosečnih vrednosti odabranih varijabli otkrila je značajne pozitivne efekte osmonedeljnog aerobnog vežbanja u obe grupe ispitanica. Kod četiri od pet varijabli za procenu antropoloških osobina uočene su statistički signifikantne pozitivne promene, samo se masa bezmasne komponente nije značajnije promenila. Kod obe grupe ispitanica, značajno se povećala maksimalna potrošnja kiseonika i značajno je ublažen subjektivni osećaj zamora. Kod sve četiri mišićne grupe uočene su statistički signifikantne pozitivne promene subjektivne procene izdržljivosti mišića jezgra trupa u izometrijskom režimu rada. Promene registrovane za svih devet motiva su statistički signifikantne, ispitanice su iskazale pozitivan stav prema vežbanju i bile su zadovoljne ostvarenim efektima. Rezultati analize varijanse otkrili su da je samo uticaj tretmana bio statistički značajan, dok zaseban uticaj interakcije faktora (tretman i grupa) nije dokazan, što je potvrda da se efekti eksperimentalnih programa Indoor i Outdoor nisu značajno razlikovali.