Депресивни симптоми и суицидално понашање код пацијената са епилепсијом

Abstract

Увод: Епилепсија је хронично мождано обољење којe носи висок психопа-толошки ризик. Депресија представља најчешћи психијатријски коморби-дитет код пацијената са епилепсијом и има велики значај с обзиром да је повезана са слабијим квалитетом живота оболелих, суицидалним понаша-њем, појавом нежељених дејстава антиконвулзивних лекова, фармакорези-стенцијом и лошијим исходом хируршког лечења епилепсије. Суицид, као феномен, представља главни фактор превремене смрти код пацијената са епилепсијом, а познато је да је ризик од суицида највећи код особа са депре-сивним расположењем. Повезаност епилепсије и поремећаја расположења се темељи на различитим факторима, међу којима су и заједнички неуро-анатомски и неурохемијски принципи као што су укљученост мезиотемпо-ралних структура и психотропни ефекти многих антиконвулзивних лекова. И поред чињенице да је депресивност код пацијената са епилепсијом зна-чајно заступљена, клиничка слика депресивне симптоматологије може бити веома неупадљива, те је, у условима свакодневног клиничког рада, често отежано њено правовремено препознавање. У клиничкој пракси је веома тешко дефинисати главне факторе који доприносе појави психијатријских поремећаја код пацијената са епилепсијом с обзиром да је већина могућих предиктора депресивности подложна модификацији различитим другим факторима. Циљеви истраживања били су усмерени на на утврђивање учесталости депресивних симптома и суцидалног понашања код пацијената са епилеп-сијом у поређењу са контролном групом здравих која је уједначена по ос-новним социодемографским карактеристикама са испитиваном групом, по-том анализу могућих фактора ризика из неколико домена, укључујући кли-ничке карактеристике епилепсије и социодемографске показатеље, утицај симптома анксиозности на суицидално понашање код депресивних пације-ната са епилепсијом, и коначно, утицај депресивних симптома и суицидал-ног понашања на квалитет живота оболелих. Материјал и методе: Истраживање је спроведено као студија пресека и њиме је обухваћен 131 пацијент са епилепсијом (старости 18-74 године) ко-ји су били консекутивно укључивани током амбулантних прегледа на Кли-ници за неурологију и Специјалистичкој поликлиници Универзитетског Клиничког центра Војводине (УКЦВ). У циљу поређења добијених резултата учесталости депресивних симптома и суицидалног понашања у испи-тиваној популацији пацијената са епилепсијом, укључена је и контролна група која је обухватила 62 особе из опште популације здравих који су ујед-начени по основним социодемографским карактеристикама са испитива-ном групом. У циљу прикупљања података креиране су структурисане ска-ле за клиничке карактеристике болести и социодемографске податке, а ко-ришћене су и бројне психометријске скале процене депресивности и суи-цидалног понашања ради процене доследности одговора испитаника, а са циљем провере поузданости добијених информација. Резултати: У истраживање је укључен 131 пацијент са епилепсијом, као и 62 особе из опште популације здравих; утврђено је да су депресивна обе-лежја (51,1 % versus 22,6 %, р=0.000), као и суицидалне мисли-у последњих месец дана (18,3 % versus 3,2 %, р=0.004), као и током живота (19,1 % versus 6,5 %, р=0.022) чешће заступљени у групи пацијената са епилепсијом. У групи пацијената са епилепсијом код којих су регистрована депресивна обележја најфреквентнија је категорија оних који испољавају озбиљну де-пресију (49,25 %). Када је у питању актуелна антидепресивна терапија, око 18 % испитаника узима ову терапију, што је значајно мање у односу на број оних који су актуелно депресивни. Предиктивни фактори који су повезани са депресивним обележјима су: нежељена дејства антиконвулзивних лекова (ОR=3,01; 95% CI:1,09–8,32), присутна анамнеза фебрилних напада (ОR=3,75; 95% CI:1,07–13,11), женски пол (ОR=2,16; 95% CI:0,984–4,73), као и комбинација једноставних фокалних+комплексних фокалних+ ГТК напада (ОR=7,32; 95% CI:0,830–64,59). Предиктивни фактори који су по-везани са суицидалним понашањем су: антиконвулзивна политерапија (ОR=8,91; 95% CI:1,64–48,56), актуелна депресивна симптоматологија (ОR=1,15; 95% CI:1,06–1,24) и анксиозна обележја (ОR=1,11; 95% CI:1,02–1,20). Закључак: 1. Код пацијената са епилепсијом се бележи повећана учесталост депресив-них симптома и суицидалног понашања у односу на општу популацију здравих. 2. Предиспонирајуће клиничке карактеристике болести за развој депресив-них симптома код пацијената са епилепсијом су: висока учесталост епилеп-тичких напада у претходних годину дана, фокални комплексни епилеп-тички напади као и комбинација једноставних фокалних, комплексних фокалних и секундарно генерализованих епилептичких напада, антикон-вулзивна политерапија, присуство нежељених дејстава антиконвулзивне терапије, историја фебрилних напада. 3. Женски пол представља сигнификантан предиспонирајући социодемо-графски фактор за настанак депресивне симптоматологије код пацијената са епилепсијом. 4. Нежељена дејстава антиконвулзивних лекова, присутна анамнеза фебрилних напада, женски пол, као и комбинација једноставних фокалних + комплексних фокалних + ГТК напада представљају јединствене, независ-не предикторе депресивне симптоматологије код пацијената са епилеп-сијом. 5. Предиспонирајуће клиничке карактеристике болести за развој суицидал-ног понашања код пацијената са епилепсијом су: антиконвулзивна полите-рапија, присуствo нежељених дејстава антиконвулзивне терапије, историја фебрилних напада, раније суицидалне мисли, претходни покушаји суицида, актуелна депресивност, ранија депресивност, претходна антидепресивна терапија, актуелна антидепресивна терапија, анксиозна обележја. 6. Социодемографски фактори се не издвајају као потенцијално предиспо-нирајући показатељи за суицидално понашање код пацијената са епилеп-сијом. 7. Антиконвулзивна политерапија, актуелна депресивна симптоматологија и анксиозна обележја представљају јединствене, независне предикторе суи-цидалног понашања код пацијената са епилепсијом. 8. Анксиозна обележја представљају значајан предиктивни фактор за суи-цидално понашање код депресивних пацијената са епилепсијом. 9. Присуство депресивне симптоматологије и суицидалног понашања код пацијената са епилепсијом је значајан предиктор лошијег квалитета живота код оболелих од епилепсије.

Uvod: Epilepsija je hronično moždano oboljenje koje nosi visok psihopa-tološki rizik. Depresija predstavlja najčešći psihijatrijski komorbi-ditet kod pacijenata sa epilepsijom i ima veliki značaj s obzirom da je povezana sa slabijim kvalitetom života obolelih, suicidalnim ponaša-njem, pojavom neželjenih dejstava antikonvulzivnih lekova, farmakorezi-stencijom i lošijim ishodom hirurškog lečenja epilepsije. Suicid, kao fenomen, predstavlja glavni faktor prevremene smrti kod pacijenata sa epilepsijom, a poznato je da je rizik od suicida najveći kod osoba sa depre-sivnim raspoloženjem. Povezanost epilepsije i poremećaja raspoloženja se temelji na različitim faktorima, među kojima su i zajednički neuro-anatomski i neurohemijski principi kao što su uključenost meziotempo-ralnih struktura i psihotropni efekti mnogih antikonvulzivnih lekova. I pored činjenice da je depresivnost kod pacijenata sa epilepsijom zna-čajno zastupljena, klinička slika depresivne simptomatologije može biti veoma neupadljiva, te je, u uslovima svakodnevnog kliničkog rada, često otežano njeno pravovremeno prepoznavanje. U kliničkoj praksi je veoma teško definisati glavne faktore koji doprinose pojavi psihijatrijskih poremećaja kod pacijenata sa epilepsijom s obzirom da je većina mogućih prediktora depresivnosti podložna modifikaciji različitim drugim faktorima. Ciljevi istraživanja bili su usmereni na na utvrđivanje učestalosti depresivnih simptoma i sucidalnog ponašanja kod pacijenata sa epilep-sijom u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih koja je ujednačena po os-novnim sociodemografskim karakteristikama sa ispitivanom grupom, po-tom analizu mogućih faktora rizika iz nekoliko domena, uključujući kli-ničke karakteristike epilepsije i sociodemografske pokazatelje, uticaj simptoma anksioznosti na suicidalno ponašanje kod depresivnih pacije-nata sa epilepsijom, i konačno, uticaj depresivnih simptoma i suicidal-nog ponašanja na kvalitet života obolelih. Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka i njime je obuhvaćen 131 pacijent sa epilepsijom (starosti 18-74 godine) ko-ji su bili konsekutivno uključivani tokom ambulantnih pregleda na Kli-nici za neurologiju i Specijalističkoj poliklinici Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine (UKCV). U cilju poređenja dobijenih rezultata učestalosti depresivnih simptoma i suicidalnog ponašanja u ispi-tivanoj populaciji pacijenata sa epilepsijom, uključena je i kontrolna grupa koja je obuhvatila 62 osobe iz opšte populacije zdravih koji su ujed-načeni po osnovnim sociodemografskim karakteristikama sa ispitiva-nom grupom. U cilju prikupljanja podataka kreirane su strukturisane ska-le za kliničke karakteristike bolesti i sociodemografske podatke, a ko-rišćene su i brojne psihometrijske skale procene depresivnosti i sui-cidalnog ponašanja radi procene doslednosti odgovora ispitanika, a sa ciljem provere pouzdanosti dobijenih informacija. Rezultati: U istraživanje je uključen 131 pacijent sa epilepsijom, kao i 62 osobe iz opšte populacije zdravih; utvrđeno je da su depresivna obe-ležja (51,1 % versus 22,6 %, r=0.000), kao i suicidalne misli-u poslednjih mesec dana (18,3 % versus 3,2 %, r=0.004), kao i tokom života (19,1 % versus 6,5 %, r=0.022) češće zastupljeni u grupi pacijenata sa epilepsijom. U grupi pacijenata sa epilepsijom kod kojih su registrovana depresivna obeležja najfrekventnija je kategorija onih koji ispoljavaju ozbiljnu de-presiju (49,25 %). Kada je u pitanju aktuelna antidepresivna terapija, oko 18 % ispitanika uzima ovu terapiju, što je značajno manje u odnosu na broj onih koji su aktuelno depresivni. Prediktivni faktori koji su povezani sa depresivnim obeležjima su: neželjena dejstva antikonvulzivnih lekova (OR=3,01; 95% CI:1,09–8,32), prisutna anamneza febrilnih napada (OR=3,75; 95% CI:1,07–13,11), ženski pol (OR=2,16; 95% CI:0,984–4,73), kao i kombinacija jednostavnih fokalnih+kompleksnih fokalnih+ GTK napada (OR=7,32; 95% CI:0,830–64,59). Prediktivni faktori koji su po-vezani sa suicidalnim ponašanjem su: antikonvulzivna politerapija (OR=8,91; 95% CI:1,64–48,56), aktuelna depresivna simptomatologija (OR=1,15; 95% CI:1,06–1,24) i anksiozna obeležja (OR=1,11; 95% CI:1,02–1,20). Zaključak: 1. Kod pacijenata sa epilepsijom se beleži povećana učestalost depresiv-nih simptoma i suicidalnog ponašanja u odnosu na opštu populaciju zdravih. 2. Predisponirajuće kliničke karakteristike bolesti za razvoj depresiv-nih simptoma kod pacijenata sa epilepsijom su: visoka učestalost epilep-tičkih napada u prethodnih godinu dana, fokalni kompleksni epilep-tički napadi kao i kombinacija jednostavnih fokalnih, kompleksnih fokalnih i sekundarno generalizovanih epileptičkih napada, antikon-vulzivna politerapija, prisustvo neželjenih dejstava antikonvulzivne terapije, istorija febrilnih napada. 3. Ženski pol predstavlja signifikantan predisponirajući sociodemo-grafski faktor za nastanak depresivne simptomatologije kod pacijenata sa epilepsijom. 4. Neželjena dejstava antikonvulzivnih lekova, prisutna anamneza febrilnih napada, ženski pol, kao i kombinacija jednostavnih fokalnih + kompleksnih fokalnih + GTK napada predstavljaju jedinstvene, nezavis-ne prediktore depresivne simptomatologije kod pacijenata sa epilep-sijom. 5. Predisponirajuće kliničke karakteristike bolesti za razvoj suicidal-nog ponašanja kod pacijenata sa epilepsijom su: antikonvulzivna polite-rapija, prisustvo neželjenih dejstava antikonvulzivne terapije, istorija febrilnih napada, ranije suicidalne misli, prethodni pokušaji suicida, aktuelna depresivnost, ranija depresivnost, prethodna antidepresivna terapija, aktuelna antidepresivna terapija, anksiozna obeležja. 6. Sociodemografski faktori se ne izdvajaju kao potencijalno predispo-nirajući pokazatelji za suicidalno ponašanje kod pacijenata sa epilep-sijom. 7. Antikonvulzivna politerapija, aktuelna depresivna simptomatologija i anksiozna obeležja predstavljaju jedinstvene, nezavisne prediktore sui-cidalnog ponašanja kod pacijenata sa epilepsijom. 8. Anksiozna obeležja predstavljaju značajan prediktivni faktor za sui-cidalno ponašanje kod depresivnih pacijenata sa epilepsijom. 9. Prisustvo depresivne simptomatologije i suicidalnog ponašanja kod pacijenata sa epilepsijom je značajan prediktor lošijeg kvaliteta života kod obolelih od epilepsije.

Introduction: Epilepsy is a chronic brain disease that carries a high psycho-pathological risk. Depression is the most common psychiatric comorbidity in patients with epilepsy and is of great importance considering that it is associated with an impaired quality of life of patients, suicidal behavior, potential occurrence of adverse effects of anticonvulsant drugs, pharmacoresistance and worse outcome of surgical treatment of epilepsy. Suicide, as a phenomenon, is the main cause of premature death in epilepsy patients, and it is known that the risk of suicide is the highest in people with a depressed mood. The association between epilepsy and mood disorders is based on various factors, including common neuroanatomical and neurochemical principles such as the involve-ment of mesiotemporal structures and the psychotropic effects of many anticon-vulsant drugs. Despite the fact that depression is significantly present in patients with epilepsy, the clinical picture of depressive symptomatology can be very inconspicuous, and in the conditions of daily clinical work, its timely recogni-tion is often difficult. In clinical practice, it is very difficult to define the main factors that contribute to the appearance of psychiatric disorders in patients with epilepsy, given that most possible predictors of depression are subject to modi-fication by various other factors. Objectives: Determining the frequency of depressive symptoms and suicidal behavior in patients with epilepsy compared to a healthy control group that was matched in basic sociodemographic characteristics with the study group, then analyzing possible risk factors from several domains, including clinical charac-teristics of epilepsy and sociodemographic factors, the influence of anxiety symptoms on suicidal behavior in depressed patients with epilepsy, and finally, the influence of depressive symptoms and suicidal behavior on the quality of life of patients. Methods: The study was conducted as a cross-sectional study and included 131 patients with epilepsy (aged 18-74 years) who were consecutively included during outpatient visits at the Clinic of Neurology and the Polyclinics of the University Clinical Center of Vojvodina (UKCV). In order to compare the obtained results of the frequency of depressive symptoms and suicidal behavior in the studied population of patients with epilepsy, a control group was also included, which included 62 people from the general healthy population, that was matched in basic sociodemographic characteristics with the study group. In order to collect data, structured scales were created for the clinical characte-ristics of the disease and sociodemographic data, and numerous psychometric scales for assessing depression and suicidal behavior were used to assess the consistency of the respondents' answers, and with the aim of checking the reliability of the information obtained. Results: The study included 131 patients with epilepsy, as well as 62 people from the general healthy population; it was determined that depressive symptoms (51.1% versus 22.6%, p=0.000), as well as suicidal thoughts-in the last month (18.3% versus 3.2%, p=0.004), as well as during of life (19.1 % versus 6.5 %, =0.022) more often represented in the group of patients with epilepsy. In the group of patients with epilepsy in whom depressive symptoms were registered, the most frequent category is those who manifest serious depression (49.25%). When it comes to current antidepressant therapy, about 18% of respondents take this therapy, which is significantly less compared to the number of those who are currently depressed. Predictive factors associated with depressive symptoms are: side effects of anticonvulsant drugs (OR=3.01; 95% CI:1.09–8.32), present history of febrile seizures (OR=3.75; 95% CI:1 .07–13.11), female gender (OR=2.16; 95% CI: 0.984–4.73), as well as the combination of simple focal+complex focal+ GTK epileptic seizures (OR=7.32; 95% CI: 0.830–64.59). Predictive factors associated with suicidal behavior are: anticonvulsant polytherapy (OR=8.91; 95% CI:1.64–48.56), current depressive symptomatology (OR=1.15; 95% CI:1.06– 1.24) and anxiety symptoms (OR=1.11; 95% CI: 1.02–1.20). Conclusion: 1. In patients with epilepsy, there is an increased frequency of depressive symptoms and suicidal behavior compared to the general population of healthy individulas. 2. Predisposing clinical characteristics of the disease for the development of depressive symptoms in patients with epilepsy are: high frequency of epileptic seizures in the previous year, focal complex epileptic seizures as well as a combination of simple focal, complex focal and secondary generalized epileptic seizures, anticonvulsant polytherapy, presence of adverse effects of anticonvul-sant therapy, history of febrile seizures. 3. Female gender is a significant predisposing sociodemographic factor for the development of depressive symptoms in patients with epilepsy. 4. Adverse effects of anticonvulsant drugs, present history of febrile seizures, female gender, as well as the combination of simple focal + complex focal + GTK epileptic seizures represent unique, independent predictors of depressive symptomatology in patients with epilepsy. 5. Predisposing clinical characteristics of the disease for the development of suicidal behavior in patients with epilepsy are: anticonvulsant polytherapy, presence of adverse effects of anticonvulsant therapy, history of febrile seizu-res, previous suicidal thoughts, previous suicide attempts, current depression, previous depression, previous antidepressant therapy, current antidepressant therapy, anxiety symptoms. 6. Sociodemographic factors are not identified as potentially predisposing indicators for suicidal behavior in patients with epilepsy. 7. Anticonvulsant polytherapy, current depressive symptomatology and anxiety symptoms are unique, independent predictors of suicidal behavior in patients with epilepsy. 8. Anxiety symptoms represent a significant predictive factor for suicidal behavior in depressed patients with epilepsy. 9. The presence of depressive symptomatology and suicidal behavior in patients with epilepsy is a significant predictor of worse quality of life in patients with epilepsy.