Српска Александрида и византијске редакције Романа о Александру (α и ε верзија)

Abstract

Дисертација тумачи везе Српске Александриде са касноантичком α редакцијом (III век н.е.) и ε варијантом (VII–VIII век) Романа о Александру. Њен први део подразумева „унутрашњу“ текстуално-компаративну анализу, преглед историјата редакција Александриде, жанровски шароликих списа укључених у састав књиге током векова, методолошки увод и композиционо поређење структуралне грађе три редакције Живота Александровог. Други део почиње тумачењем хронотопа дела, његове богате књижевно-географске карте подељене осом Исток–Запад. Затим се приступа ономастичким, али и стилским и поетичким одликама књиге, преко њих се српскословенски Роман о Александру датира и чврсто повезује са Романом о Троји. Следећи одељак дотиче се религиозне слике дела и особености његовог „феудализма“. Закључни део тезе посвећен је одређењу жанра Српске Александриде и разматрању амбивалентности као важне идејне особине књиге. У другој половини дисертације су, тамо где је због природе проблема било неопходно, у компаративни оквир укључени и списи византијске књижевности: Еп о Дигенису Акрити и палеолошки љубавно-витешки романи – Велтандар и Хрисанца, Калимах и Хрисороја, Ливистар и Родамна и византијска Ахилеида. Примењују се различите методе тумачења: компаративна анализа, херменеутичко-поетички приступ средњовековној књижевности, теорија хијеротопије Алексеја Лидова, стилистичка критика, деконструкција и савремене културолошке теорије. Истраживање се темељи на тексту критичког издања Српске Александриде Радмиле Маринковић и Вере Јерковић.

The dissertation interprets the connections of the Serbian Alexandеr Romance with the late antique α redaction (III century AD) and thе ε variant (VII–VIII centuries) of the Alexander Romance. Its first part includes an textual-comparative analysis, an overview of the history of the redactions of the Alexander Romance and of the varied genres included in the composition of the book over the centuries, a brief methodological introduction and a compositional comparison of the structural material of the three interpreted redactions of the Life of Alexander. The second part begins with an interpretation of the work's chronotope, its rich literary map divided by the East-West axis. Then the thesis shifts to the onomastic, as well as stylistic and poetic features of the work, using them to date the serboslavonic Alexander Romance and link it to the Tale of Troy. The following section touches the complex religious image of the work and the characteristics of its “feudalism”. The concluding part of the thesis is devoted to the analysis of the genre of the Serbian Alexandride and considerations of ambivalence as an important feature of the work. In the second half of the dissertation, the writings of Byzantine literature were also included in the comparative framework when necessary due to the nature of the problem: the Epic of Digenes Akritas and Palaiologan chivalric novels – Velthandros and Chrysandza, Kallimachos and Chrysorroi, Livistros and Rhodamni and the Byzantine Achilleid. Different interpretative methods were applied: comparative analysis, hermeneutic-poetic approach to medieval literature, Alexei Lidov's theory of hierotopy, stylistic criticism, deconstruction, and contemporary cultural theories. The research is based on the critical edition of the Serbian Alexander Romance by Radmila Marinković and Vera Jerković.