Шилер и српска драма XIX века

Abstract

Предмет рада је истраживање утицаја теоретских, естетских и философских схватања о књижевности и драми немачког књижевника Фридриха Шилера на српске драмске писце XIX века. Истраживањем присуства немачког класика у становиштима српских драмских писаца и теоретичара, приступило се како би се на корпусу дела репрезентативних у домену жанра историјске драме сагледало место и развој српске историјске драме унутар европског књижевног контекста, те проширила досадашња сазнања и схватања о начину обликовања и развоју српске историјске драме XIX века. Овим радом обухваћени су писци важни за конституисање српске оригиналне драме Стефан Стефановић, Лазар Лазаревић, Јован Стерија Поповић, као и српски писци и теоретичари који су својим драмским делима и размишљањима о драми допринели развоју и обликовању жанра историјске драме у српској књижевности – Ђорђе Малетић, Јован Суботић, Матија Бан. У средишту истраживања налазе се драмска дела којима жанр историјске драме доживљава кулминативну тачку развоја попут Лазе Костића и Ђуре Јакшића, као и писци који својим делима осведочавају њено поетско зрење ˗ Драгутин Илић и Милутин Бојић. Испитивање је вођено тезом да је уплив овог аутора у стваралаштву српских драмских писаца био снажан и доминантан, те да можемо говорити о шилеровском моделу у обликовању српске историјске драме. На прве помене Фридриха Шилера, као и на прве преводе дела овог аутора наилазимо на самим почецима нове српске књижевности и они су јасно уочљиви већ летимичним прегледом богате српске периодике XIX века. Питање утицаја Фридриха Шилера на српску књижевност, спорадично су истицали и проучавали и српски писци и књижевни историчари периода, попут Лазе Костића, Јована Бошковића, Андре Гавриловића. Првобитни синтетички приказ утицаја Фридриха Шилера на српску књижевност и културу пружио је Перо Слијепчевић студијом Шилер у Југославији (1937), обједињујући различите сегменте Шилеровог утицаја, превасходно путем рецепције преводне књижевности, првих песама и драма, док је Драгиша Живковић у студији Почеци српске књижевне критике (1957) запазио и истакао значај присуства теоретске мисли овог немачког теоретичара у српској књижевној критици прве половине XIX века. Након Другог светског рата, утицај Фридриха Шилера разматран је партикуларно са акцентом на анализу структурних елемената уплива и они се огледају у резултатима истраживања Страхиње К. Костића, Властимира Ерчића, Марте Фрајнд, Зорице Несторовић. На основу наших истраживања предочених у раду одредили смо три раздобља утицаја током XIX века. Прво раздобље траје од 1815. године до 40-их година, тачније 1848/49. године, када је дело Фридриха Шилера било доживљено као врхунски песнички образац којем треба тежити у стварању, а што је подупрето бројним преводима ауторових песама, као и подражавањем стваралачког манира немачког ствараоца. Педесетих година XIX века, уочава се други талас рецепције који заправо представља наставак претходне књижевне песничке традиције. Ово раздобље утицаја обухвата и период конституисања националних позоришта и стварање романтичарске драме, када се паралелно са песничким, преводе и драмска дела, и осведочено је имплементирањем књижевног рада Фридриха Шилера у стваралачке идејне драмске токове, када српски драмски књижевници у своја теоретска исходишта инкорпорирају и Шилерове ставове, истовремено уносећи бројна обликотворна решења овог аутора у своју драматургију. Мада је осамдесетих година XIX века рапидно опала преводна продукција песама овог немачког књижевника, и даље се уочавала тежња за превођењем драма Фридриха Шилера. Стога смо уочили и издвојили и треће раздобље утицаја које представља одјек уплива немачког аутора, проистекао из претходног књижевног наслеђа. Премда долази до истискивања немачког класика из преводне књижевности и актуелне периодике, рецепција се осведочава у књижевно-теоретским приказима, компаративним истраживањима Шилера и српских књижевника, као и у драмском стваралаштву српских писаца историјске драме, док се експлицитно присуство Фридриха Шилера премешта на позоришну сцену која и даље поставља драмска дела немачког класика. Ово раздобље завршава се вештачким прекидом изазваним избијањем Првог светског рата. Хипотеза рада је да је Фридрих Шилер својим становиштима о драми и драмским делима утицао на теоријску мисао српских књижевних стваралаца XIX века о позоришту и драми и имао обликотворну функцију у развоју српске историјске драме XIX века, доминантну у односу на шекспировски утицај у српском оригиналном драмском стваралаштву овог раздобља. Отуда је и предмет истраживања рада рецепција Фридриха Шилера путем преводне књижевности, књижевно-теоријских ставова у српској мисли о драми, као и утврђивање утицаја обликотворних драмских решења овог немачког писца на српску драмску књижевност XIX века. Имајући у виду да је Фридрих Шилер био првенствено писац историјске драме, истраживање је обухватило сагледавање утицаја овог немачког аутора на српску историјску драму наведеног раздобља, док су уочени елементи уплива на српске комедиографске токове назначени и наведени. Самим тим, истраживање показује да је Фридрих Шилер управо својим озбиљним драмама пресудно утицао на развој жанра историјске драме у XIX веку. Истраживачки корпус чине кључни драмски српски писци који су својим делима формирали жанр српске историјске драме. Приликом испитивања утицаја, истраживачки рад обухватио је и проучавање поетике Фридриха Шилера, место и значај немачког писца у немачкој књижевности, специфичности и одлике философско-теоријских постулата важних за конституисање српске драмске књижевности XIX века. У истраживању српске теоријске мисли о драми у XIX веку, обухваћен је корпус теоријских ставова о драми, како наведених писаца, тако и свих оних који су конституисали позориште и учествовали у његовом формирању (Доситеј Обрадовић, Јоаким Вујић, Емануил Јанковић, Ђорђе Малетић, Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић). Узевши у обзир двострукост драмског жанра, те његову бинарност ТЕКСТ- СЦЕНА, истраживачки рад је био усмерен и на богату позоришну баштину до 1914. године, а која подразумева извођење Шилерових драмских дела на српској позорници, позоришне критике и чланке унутар периодике XIX века. Осим чланака из дневних, периодичних публикација, предмет анализе били су и мемоари, преписка, аутобиографије књижевних стваралаца релевантни за истраживање. Испитивањем је обухваћен период до Првог светског рата, будући да се у временском континууму од почетка XIX века па све до ратних збивања с почетка XX века, уочавају извесна заједничка својства и одлике драмске књижевности. Такође, утицаји Фридриха Шилера у међуратном периоду постају само одјеци прошлости, релативно минорни у односу на претходна књижевна струјања и утицаје. Имајући у виду све наведено, у раду смо се руководили следећим истраживачким циљевима: анализирати теоријски релевантне мисли Фридриха Шилера и утврдити специфичности и особености овог аутора у односу на претходне ствараоце; истражити прве помене немачког класика у српској књижевности, преводе песама, есеја, и драма и утврдити степен и значај њиховог присуства у српској књижевности; истражити и анализирати присуство Шилерових обликотворних драмских решења у структури и обликовању српске историјске драме XIX века; сагледати и испитати постигнуте резултате у истраживању истакнутих циљева у оквиру развоја српске драмске књижевности. С обзиром на то да се у књижевности XIX века разликује типологија књижевних дела, приликом научног истраживања користили смо различите методе: приликом проучавања књижевних појава кроз дијахронијску перспективу развоја књижевности наведеног периода коришћен је књижевно-историјски метод; документарно-архивски метод коришћен је приликом истраживања документарне грађе, архивске (рукописи, штампана издања), књижевне и позоришне периодике XIX века; библиографски метод био је потребан како би се на адекватан начин истражила и класификовала различита књижевна грађа, преводна, периодична и позоришна, метод упоредног проучавања књижевних појава био је примењен приликом утврђивања улоге и значаја Фридриха Шилера на српску историјску драму и књижевно-теоријске радове српских књижевника; док је током читања и тумачења српских драма и обликотворних решења у светлу Шилеровог утицаја коришћен и интерпретативни метод.

The issue of the work is research on the influence of the theoretical, aesthetic and philosophical understanding of German writer, Friedrich Schiller, on literature and drama of Serbian playwrights of the XIX century. By researching the presence of German classic in the viewpoints of Serbian playwrights and theoretician, we approached in order to look at the place and development of Serbian historical drama within its European context on the corpus of representative works in the domain of the genre of historical drama, as well as to expand previous knowledge and understanding about the shape and development of Serbian historical drama of the XIX century. This work includes writers important for the constitution of Serbian original drama such as Stefan Stefanović, Lazar Lazarević, Jovan Sterija Popović, as well as the Serbian writers who contributed to the development and shape of the genre of historical drama with their thoughts of drama Đorđe Maletić, Jovan Subotić, Matija Ban. At the center of the research are dramatic plays in which the genre of historical drama is representing the culminating point of development, such as Laza Kostić and Đura Jakšić, as well as the writers of late XIX century Dragutin Ilić and Milutin Bojić. Research was guided by thesis that the influence of Friedrich Schiller was strong, so that we can speak of the Schiller`s model in the shaping of Serbian historical drama. We encounter the first mentions of Friedrich Schiller, and the first translations of the author`s works, visible at the very beginning of Serbian literature and within a review of Serbian periodicals of the XIX century. The question of Schiller`s influence was sporadically highlighted and studied by Serbian writers and literary historians of the period, such as Laza Kostić, Jovan Bošković, Andra Gavrilović. Syntethic research of Friedrich Schiller`s influence on Serbian literature and culture was provided within the study of Pero Slijepčević Schiller in Yugoslavia (1937), which obtain different segments of influence, primarily through the reception of translated works, poems, plays. In the study The Beginnings of Serbian Literary Criticism (1957), Dragiša Živković noted and emphasized the presence of the theoretical thought of German theoretician in Serbian literary criticism of the first half of XIX century. After the Second World War, the influence of Friedrich Schiller was discussed in particular studies focused on structural elements of his influence and thez are reflected in the research results of Strahinja K. Kostić, Vlatimir Erčić, Marta Frajnd, Zorica Nestorović. Based on the research presented in this work, we determined three periods of influence during the XIX century. The first period lasts from 1818 to the 1840s, precisely 1848/49. year, when Schiller’ş work was perceived as superior poetic model, which was supported by translations of the authors poems and imitating of the creators way of writing. The second influence is observed from the fifties years of the XIX century, which represents the continuity of the previous literary and poetic tradition. This period includes the period of constituition of national theaters, when the dramatic works were translated parallel with poetry and is evidenced by the implementation of Schillerş literary work into theoretical thoughts and formative solution of Serbian writers. Although in the eighties of the XIX century the translated production of the poems rapidly declined, it is observed continuity in translation of author’ş dramas Therefore, we noticed singled out the third period of influence, which represents the echo of the influence of the German author, stemming from the previous literary heritage. Although German classics are pushed out of translated literature and current periodicals, the reception is evidenced in literary-theoretical accounts, comparative studies of Schiller and Serbian writers, as well as in the dramatic work of Serbian writers of historical drama, while the explicit presence of Friedrich Schiller is moved to the theater stage which still stages dramatic works of German classics. This period ends with an artificial interruption caused by the outbreak of the First World War. The hypothesis of the work is that Friedrich Schiller, with his views on drama and dramatic works, influenced the theoretical thought of Serbian literary writers of XIX century and had a formative function in the development of Serbian historical drama of this period, dominant in relation to the Shakespearean influence in Serbian original dramatic creation. Therefore, the subject of the research is the reception of Friedrich Schiller through translated literature, literary-theoretical positions in Serbian thought about drama, as well as determining the influence of formative dramatic solutions of this German writer on Serbian dramatic literature of XIX century. Bearing in mind that Friedrich Schiller was primarily a writer of historical drama, the research included an overview of the influence of this German author on the Serbian historical drama of the mentioned period, while the observed elements of influence on the Serbian comedic trends are indicated. Therefore, the research shows that Friedrich Schiller had a decisive influence on the development of the historical drama genre in XIX century with his historical dramas. The research is consists key Serbian dramatic writers who formed the genre of Serbian historical drama with their works The research included the study of Friedrich Schiller's poetics, the place and importance of the German writer in German literature, the specifics and characteristics of the philosophical-theoretical postulates important for the constitution of Serbian dramatic literature of XIX century. In the research of Serbian theoretical thought about drama, the corpus of theoretical views on drama is included, including writers who constituted the theater and participated in its formation (Dositej Obradović, Joakim Vujić, Emanuil Janković, Đorđe Maletić, Jovan Đorđević, Antonije Hadžić). Taking into account the duality of the dramatic genre, the research work was also focused on the theatrical heritage up to 1914, which includes the performance of Schiller's dramatic works on the Serbian stage, theater reviews and articles in periodicals of the 19th century. In addition to articles from daily and periodical publications, the subject of analysis were memoirs, correspondence, autobiographies of literary authors relevant to the research. The examination covers the period up to the First World War, regarding the certain common characteristics of dramatic literature. Also, the influences of Friedrich Schiller after the First World War become only echoes of the past, relatively minor compared to previous period. In this examination we were guided by the following goals: analyze the relevant thoughts of Friedrich Schiller and to determine the characteristics of this author; investigate the first mentions of Schiller in Serbian literature as well as translations of his work and to determine significance of their presence in Serbian literature; investigate and analyze the presence of Schiller's formative dramatic solutions in the structure and shaping of Serbian historical drama of XIX century; review and examine the results achieved in the research of prominent goals within the development of Serbian dramatic literature.Within scientific research we used different methods: the literary-historical method was used by studying of the development of literature of the mentioned period,; documentary-archival method was used when researching documentary material, archival (manuscripts, printed editions), literary and theatrical periodicals of XIX century; a bibliographic method was needed in order to adequately investigate and classify different literary materials, translated, periodical and theatrical, a method of comparative study was used when determining the role and importance of Friedrich Schiller on Serbian historical drama and literary-theoretical works of Serbian writers; the interpretive method was also used during the reading and interpretation of Serbian dramas in the light of Schiller's influence.