Преваленција фактора ризика и њихов утицај на настанак најчешћих болести зависности младих

Abstract

Увод: Период адолесценције представља специфичну фазу развоја и период најчешћег почетка усвајања ризичних облика понашања, који могу довести до поремећаја здравља код младе особе тренутно или касније у животу. Због тога ризични облици понашања као што су употреба дувана, алкохола, илегалних супстанци, као и екстензивна употреба интернета, играње компјутерских игара и коцкање представљају изазов за јавно здравље. Циљ овог рада је била процена раширености проблема и препознавање факторa ризика за настанак најчешћих болести зависности младих у нашој средини, како би се могло на њих утицати. Методе: Анкетно истраживање је спроведено у оквиру пројекта ,,31. мај, Светски дан без дуванског дима“ Института за јавно здравље Војводине 2017. године. Истраживање је спроведено у 65 разреда 19 средњих школа у Новом Саду и обухватило је 1.236 ученика првих разреда. За потребе овог истраживања коришћен је упитник који је примењен 2015. године у Европском школском истраживању о употреби алкохола и других дрога међу младима (ESPAD). Резултати: Резултати су показали да је преваленција злоупотребе илегалних психоактивних супстанци међу ученицима била 12,9%. Младићи су статистички значајно више пута у односу на девојке конзумирали алкохолна пића и канабис, док су девојке у односу на младиће статистички значајно више пута у животу пушиле цигарете и користиле седативе. Младићи су се, такође, статистички значајно чешће коцкали за новац и прекомерно играли игре на интернету, док су девојке у односу на њих чешће прекомерно употребљавале интернет и социјалне медије. Особе које су имале лошији успех у школи статистички су значајно чешће пушиле, конзумирале алкохолна пића и злоупотребљавале канабис, као и учествовале у коцкарским активностима у односу на особе са бољим успехом. Са мањом емоционалном подршком родитеља уочено је повећање учесталости конзумирања цигарета, алкохола, илегалних психоактивних супстанци и коцкања, док је са повећањем контроле од стране родитеља уочен супротан ефекат. Са повећањем перцепције њиховог ризика по здравље уочено је смањење конзумације психоактивних супстанци. Закључак: Савремени трендови стварају нове изазове за праћење и процену стварне преваленције ризичних облика понашања код младих. Познавање фактора ризика и протективних фактора када су у питању ризична понашања корисно је за одређивање циљних група и методологије која ће се користити током превентивних интервенција како би се повећао њихов успех.

Uvod: Period adolescencije predstavlja specifičnu fazu razvoja i period najčešćeg početka usvajanja rizičnih oblika ponašanja, koji mogu dovesti do poremećaja zdravlja kod mlade osobe trenutno ili kasnije u životu. Zbog toga rizični oblici ponašanja kao što su upotreba duvana, alkohola, ilegalnih supstanci, kao i ekstenzivna upotreba interneta, igranje kompjuterskih igara i kockanje predstavljaju izazov za javno zdravlje. Cilj ovog rada je bila procena raširenosti problema i prepoznavanje faktora rizika za nastanak najčešćih bolesti zavisnosti mladih u našoj sredini, kako bi se moglo na njih uticati. Metode: Anketno istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ,,31. maj, Svetski dan bez duvanskog dima“ Instituta za javno zdravlje Vojvodine 2017. godine. Istraživanje je sprovedeno u 65 razreda 19 srednjih škola u Novom Sadu i obuhvatilo je 1.236 učenika prvih razreda. Za potrebe ovog istraživanja korišćen je upitnik koji je primenjen 2015. godine u Evropskom školskom istraživanju o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima (ESPAD). Rezultati: Rezultati su pokazali da je prevalencija zloupotrebe ilegalnih psihoaktivnih supstanci među učenicima bila 12,9%. Mladići su statistički značajno više puta u odnosu na devojke konzumirali alkoholna pića i kanabis, dok su devojke u odnosu na mladiće statistički značajno više puta u životu pušile cigarete i koristile sedative. Mladići su se, takođe, statistički značajno češće kockali za novac i prekomerno igrali igre na internetu, dok su devojke u odnosu na njih češće prekomerno upotrebljavale internet i socijalne medije. Osobe koje su imale lošiji uspeh u školi statistički su značajno češće pušile, konzumirale alkoholna pića i zloupotrebljavale kanabis, kao i učestvovale u kockarskim aktivnostima u odnosu na osobe sa boljim uspehom. Sa manjom emocionalnom podrškom roditelja uočeno je povećanje učestalosti konzumiranja cigareta, alkohola, ilegalnih psihoaktivnih supstanci i kockanja, dok je sa povećanjem kontrole od strane roditelja uočen suprotan efekat. Sa povećanjem percepcije njihovog rizika po zdravlje uočeno je smanjenje konzumacije psihoaktivnih supstanci. Zaključak: Savremeni trendovi stvaraju nove izazove za praćenje i procenu stvarne prevalencije rizičnih oblika ponašanja kod mladih. Poznavanje faktora rizika i protektivnih faktora kada su u pitanju rizična ponašanja korisno je za određivanje ciljnih grupa i metodologije koja će se koristiti tokom preventivnih intervencija kako bi se povećao njihov uspeh.

Introduction: Adolescence represents a specific phase of development and the period of the most frequent initiation of the adoption of risky behaviors, which can lead to health disorders in a young person currently or later in their life. Therefore, risky behaviors such as the use of tobacco, alcohol, illegal substances, as well as extensive use of the Internet, gaming and gambling pose challenges to public health. The goal of this thesis was to assess the extent of the problem and to identify risk factors for the emergence of the most common addictions among young people in our community, so that they could be influenced. Methods: The survey research was conducted within the project “31 May, World No Tobacco Day“ by the Institute for Public Health of Vojvodina in 2017. The research was conducted in 65 classes of 19 high schools and gymnasiums in Novi Sad and included 1.236 first-graders. For the purposes of this research, the questionnaire that was used in the 2015 European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs (ESPAD) was used. Results: The results showed that the prevalence of abuse of illegal psychoactive substances among students was 12.9%. Young men consumed alcoholic beverages and cannabis statistically significantly more times than girls, while girls smoked cigarettes and used sedatives statistically significantly more times in their life than young men. Young men were also statistically significantly more likely to gamble for money and play games excessively on the Internet, while girls used the Internet and social media more often. Students with lower average grade at the end of the last term were statistically significantly more likely to smoke, consume alcoholic beverages and abuse cannabis, as well as participate in gambling activities compared to people with better grades. With less emotional support from the parents, an increase in the frequency of consumption of cigarettes, alcohol, illegal psychoactive substances and gambling was observed, while with an increase of the parental control, there was an opposite effect. With higher health risk perception, a decrease in the consumption of psychoactive substances was observed. Conclusion: Contemporary trends create new challenges for monitoring and assessment of the actual prevalence of risky behaviors among young people. Knowing the risk factors and protective factors when it comes to risky behaviors is useful for determining the target groups and methodology to be used during preventive interventions in order to increase their success.