Географске основе туристичке валоризације Србије : позиционирање урбаних, бањских и руралних насеља Горње Топлице

Abstract

Једно од најзначајнијих и најкомплекснијих питања теоретско-методолошких основа туризма и развоја истог на конкретном простору је туристичка валоризација. Она се односи на поступак процене појединачних туристичких вредности и свих заједно у одређеној регији. Светска организација за туризам (WTO) својим предлозима, који имају широку примену у туристичкој рецептиви указује на значај туристичке валоризације. Битно је истаћи схватање да се туристичка валоризација природних и антропогених вредности не сме изједначавати са економском валоризацијом, јер ни једна ни друга не подлежу законима класичног економског тржишта. У проучавањима и посматрањима туристичког простора Србије, кроз одређене критеријуме уочавају се пет приоритета у које спадају: Београд, манастири, Ђердапски Дунав, Копаоник и погранична подручја. Копаоничка туристичка регија припада средишњој туристичкој зони Србије. Има централни положај у Србији, али неповољнији и слабије саобраћајне повезаности у односу на Златибор, Шумадију и Поморавље. Туристичку понуду Копаоника могуће је проширити, при чему се издвајају два појаса окружења примарне понуде Копаоника; ужи поткопаонички и шири корелациони. Као субрегија Копаоничке туристичке регије може се издвојити простор Горње Топлице, од изворишта ове реке до улива њене веће притоке реке Косанице. Ужи поткопаонички појас обухвата слив Луковске и Блажевачке реке, где се као туристички локалитет истиче Луковска Бања. У ширем корелационом појасу је река Топлица која обухвата језеро „Селова“, градско насеље Куршумлија и Куршумлијску Бању. Простор који не припада Копаоничкој туристичкој регији, а припада регији Горње Топлице је Пролом Бања, Ђавоља Варош и Радан планина која припада сливу реке Косанице. Овај простор се у односу на остале делове Копаоничке регије издваја по својим специфичностима, броју и разноврсности природних потенцијала. Бањска, рурална и урбана насеља са својим специфичностима су основа за анализу туристичких вредности на простору Горње Топлице. Поред, природних и антропогених мотива као темељних туристичких ресурса, укључује елементе опште и туристичке инфра и супраструктуре, као и планско-организационе елементе, инстутиционалне чиниоце и људске ресурсе неопходне за туристичко привређивање, као и њихова улога у туристичкој валоризацији Србије...

Touristic valorization is of the most important and most complex questions of the theoretically – methodological foundations of tourism and its development in a given area. It’s related to the procedure of estimating particular and altogether touristic values and in a specific region. The World Tourism Organization (WTO), by its proposals having broad use in the touristic reception services, indicates the importance of the touristic valorization. It is important to emphasize an understanding that the tourist valorization of natural and anthropogenic values must not be equated with economic valorization, since none of these is the subject of the laws of the classical economic market. In explorations and observations of the touristic area in Serbia, five priorities can be noticed through certain criteria and the priorities are the following: Belgrade, monasteries, The Djerdap part of the Danube River, Kopaonik and borderland. The Kopaonik tourist region belongs to the central tourist zone of Serbia. It has a central position in Serbia but substantial disadvantage in traffic links in relation to Zlatibor, Sumadija and Pomoravlje. The tourist offers of Kopaonik can be expanded, wherein two zones of the surroundings of the Kopaonik’s primary offer are separated: the sub – Kopaonik area (the narrower one) and the correlating (the broader one). The Upper Toplica area can be distinguished as the sub-region of the Kopaonik touristic region, the area stretched up from the spring of the Toplica river up to the confluence with its larger feeder, the Kosanica River. The narrower sub-Kopaonik area contains the basin of Lukovska and Blazevacka Rivers, where the Lukovska Spa represents a touristic site. In the broader correlating zone which includes the “Selova” lake, there’s the urban settlement of Kursumlija and Kursumlijska Spa. The area which does not belong to the Kopaonik touristic region but situated in Upper Toplica region is Prolom Spa, Devil’s Town and Radan Mountain which belongs to the Kosanica river basin. This area is distinguished from the other parts of Kopaonik region by its specificities, the number and diversity of natural potentials. The spa, urban and rural settlements with their specificities stand for the corner-stone for the analysis of touristic values in the Upper Toplica area. Beside the natural and anthropogenic motifs as foundational touristic resources, it includes some elements of general and touristic infra and supra structure, as well as the planned-organizational structure, institutional factors and human resources necessary for a touristic economic activities, as well as their role in touristic valorization of Serbia...