Акценатска дублетност глагола у савременом српском књижевном језику

Abstract

У раду се првенствено са синхронијског становишта испитује акценатска дублетност глагола у савременом српском књижевном језику. Предмет рада су акценатски дублети глагола свих глаголских врста у савременом српском књижевном језику, и то у инфинитиву, презенту, радном и трпном глаголском придеву, аористу, глаголском прилогу садашњем и глаголском прилогу прошлом. Ексцерпирани акценатски дублети анализирани су истовремено са: 1. дијахронијског становишта, тј. са аспекта историјске акцентологије и акцентуације; 2. дијалектолошког становишта, тј. са аспекта савремених дијалеката; 3. фонолошко-творбеног становишта; 4. фонолошког становишта (утицај силабичке структуре и метатонијског повлачења акцената); 5. фонолошко-морфолошког становишта. Што се тиче лексикографске анализе, представили су се речнички начини обележавања акценатске дублетности глагола у заглављу речничког чланка и, на основу резултата претходних анализа, ако је то било могуће, предложили су се најподеснији модели за доношење овог типа информација у дескриптивним и нормативним речницима. Представила су се и речничка решења за сваки глагол и поредили су се речници међу собом, али и сами са собом, те су се увиделе разне недоследности. При томе нас није занимао редослед навођења дублета, већ само да ли је акценатска дублетност равноправна или је неравноправна (или је нема), што се видело на основу тога да ли је неки акценатски облик (или акценатски модел) стављен у заграду или не. Конкретна другачија решења или потврду већ постојећих нисмо давали често, пошто нисмо ни добијали комплетну слику на основу свих анализираних аспеката.

The thesis primarily examines the accentual doublets of verbs in the modern Serbian standard language, from a synchronic perspective. The scope of the study considers accentual doublets of all verb types in the modern Serbian standard language, namely in the infinitive, present and aorist, the active and passive participles and the present and past participles. The excerpted accentual doublets were analyzed simultaneously through: 1. a diachronic perspective (the aspect of historical accentology and accentuation); 2. a dialectological perspective (from the aspect of modern dialects); 3. a phonological-word formation perspective; 4. a phonological perspective (the influence of the syllabic structure and the metatonic withdrawal of accents) and 5. a phonological-morphological perspective. The lexicographic analysis was aimed at presenting the various ways of marking accentual doublets of verbs in the head of the dictionary article. Based on the results of previous analyses, the most suitable models for presenting this type of information in descriptive and normative dictionaries were proposed. Lexicographic solutions for each verb were presented and dictionaries were compared both with each other and within themselves, wherefore various inconsistencies were seen. In this respect, the scope of our interest was not the order in which the doublets were listed, but only whether the accentual doublets of verbs are equal or unequal (or absent), which was seen on the basis of whether an accentual form or accentual model was placed in parentheses or not. Since all of the analyzed aspects didn’t provide a complete and precise picture, there were places we couldn’t give specific solutions or confirmations of already existing ones.