Застарела лексика у описним речницима српског језика
Obsolete lexemes in descriptive dictionaries of the Serbian language ; Устаревшая лексика в толковых словарях сербского языка
Докторанд
Marinković, IvanaМентор
Dragićević, RajnaЧланови комисије
Milanović, AleksandarMacanović, Ana
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет истраживања представља застарела лексика у савременим описним
речницима српског језика. Термин застарела лексика у раду се узима као хипероним за
три категорије лексема – историзме, архаизме и јединице које се у српској
дескриптивној лексикографији квалификују маркером заст.(арело).
Корпус за анализу формиран је од лексема и семантичких реализација које су у
речницима српског језика маркиране из перспективе временске раслојености језика,
неким од квалификатора заст., арх. и ист. Изворе из којих је системски ексцерпирана
грађа за истраживање чине Речник српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ (од 1. до 21. тома), Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске
(РМС) и Речник српског језика (РСЈ).
Циљеви истраживања подразумевају опис, класификацију и диференцијацију
застареле лексике у дексриптивним речницима српског језика. Анализирају се
лексичко-семантичке карактеристике застарелих лексема, њихове фонетске одлике,
творбени ликови, као и начини лексикографског ...представљања овог типа лексике у
посматраним речницима.
Лексеме које су приликом лексикографског описа маркиране квалификаторима
заст., арх. и ист. разматрају се превасходно са синхронијског аспекта, са намером да
се утврди њихов статус и семантичке карактеристике у савременом српском језику.
Ипак, са циљем да се размотре потенцијални разлози застаревања лексике и њеног
повлачења у пасивни лексички фонд, синхронијски приступ се, у деловима
истраживања, комбинује са дијахронијским, те се анализирају гласовне, морфолошке и
дериватолошке особености лексике, која је својствена ранијим фазама развоја српског
књижевног језика. Дијахронијском анализом фонетских ликова и творбене структуре
показано је да су махом застаревали славенизми, који су бивали замењени синонимом
(домаћег или страног порекла), или су се посрбљавали и обликом прилагођавали
лексици народног језика.
Методом компоненцијалне анализе, издвајањем заједничких компонената у
семантичкој структури посматраних јединица, застарела и архаична лексика
класификована је у лексичко-семантичке групе и семантичка поља. Метафора се
показала најпродуктивнијим механизмом полисемије, који је омогућио развијање
застарелих секундарних значења, а утврђено је да су застаревала и значења добијена
метонимијским и синегдохским трансформацијама у полисемантичкој структури, као и
лексеме добијене понављањем истог творбеног модела.
Квантитативном анализом одређене су најбројније скупине позајмљеница,
описана je терминолошка припадност, као и стилске особености застарелих лексема.
Дате су смернице за даљу употребу анализираних квалификатора у изради
једнојезичних речника, као и за потенцијалну израду специјализованог Речника
застарелих речи.
The subject of our study are obsolete words (lexemes) in modern descriptive
dictionaries of the Serbian language. We use the term obsolete lexemes as a hyperonym for
three categories of lexemes – historicisms, archaisms and lexical units which are qualified by
using the marker zast. in Serbian descriptive lexicography.
The language corpus was formed by extracting lexemes and semantic realizations
from the dictionaries of the Serbian language (The Dictionary of the Serbo-Croatian Literary
and Vernacular Language (volumes I–XXI), The Dictionary of the Serbo-Croatian Literary
Language of Matica Srpska and The Dictionary of the Serbian language of Matica srpska)
containing specific temporal qualifiers zast., arh. and ist.
The goals of our research include the description, classification and differentiation of
obsolete lexemes in descriptive dictionaries of the Serbian language. The lexical-semantic
characteristics of obsolete lexemes, their phonetic features, word-formation appearance, as
...well as their lexicographic representation in the above-mentioned dictionaries were analyzed.
Lexemes which are lexicographically marked with the qualifiers zast., arh. and ist. are
primarily analized from a synchronic point of view, with the intention of determining their
status and semantic characteristics in the modern Serbian language. Nevertheless, with the
intention of considering the potential reasons for the obsolescence of the lexicon and its
relegation to the passive lexical fund, the synchronic approach is, in some aspects, combined
with the diachronic one. This means that some of the phonetic, morphological and
derivational features of the lexicon, which are related to the earlier stages of the development
of the Serbian literary language, are analyzed. The diachronic analysis of the phonetic
features and the word-formation structure showed that mostly Slavisms became obsolete and
were replaced by synonyms (of domestic or foreign origin) or were assimilated and adapted
to the lexicon of the vernacular.
The obsolete and archaic lexicon was classified into lexical-semantic groups and
semantic fields using the component analysis method, i.e. by extracting common components
in the semantic structure of the observed lexical units. Our study pointed out metaphor as the
most productive mechanism of polysemy, which enabled the development of obsolete
secondary meanings. It was determined that the meanings obtained by metonymic and
synecdochic transformations in the polysemantic structure, as well as lexemes obtained by the
repetition of the same word-formation model, were also obsolete.
Quantitative analysis made it possible for us to establish the most numerous groups of
loanwords, to describe the terminological affiliation and the stylistic features of obsolete
lexemes. In the end, we introduce guidelines for the further use of temporal qualifiers in the
creation of monolingual dictionaries, as well as in the creation of a specialized Dictionary of
Obsolete Words.