Феномен псеудонима као вид ауторства у библиотечко-информационој делатности

Abstract

Појам псеудоним означава лажно, измишљено име којим се крије идентитет стварне особе; а аноним, (непотписанo делo) због своје улоге да у потпуности сакријe идентитет аутора, се може сматрати псеудонимом у најширем значењу ове речи. И анонимност и псеудонимност треба разумети као индивидуални избор, али и као генерички и колективни феномен . Ова широко распрострањена пракса се протеже кроз векове и утиче и на продукцију и на рецепцију писаних текстова. Иако је данас ауторска анонимност знатно мање присутна него пре неколико векова, један број аутора наставља да се крије иза најразличитијих форми и облика, а псеудоними данас постају општеприхваћени начин потписивања у дигиталном свету. Јединствени облик имена аутора представља основно средство идентификације публикације у библиотечком каталогу те стога и императив сваког добро организованог библиотечког система, а појава псеудонимије изузетно усложњава наведени процес. У процесу израде ове докторске дисертације истражени су принципи уноса псеудонима у библиотечкој пракси заснованој на различитим каталошким правилницима у светским оквирима, уз поређење са правилима и принципима рада у оквиру јединственог библиотечко-информационог система Србије – COBISS.SR. Утврђено је и да не постоји јединствени референтни извор разрешених псеудонима српских писаца, а да истовремено један сегмент корпуса псеудонима у које улазе псеудоними наведени у форми шифара, симбола, астронима, специјалних графичких знакова, грчких слова или слова на старој ћирилици није могуће унети у нормативну датотеку личних имена CONOR.SR у систему COBISS.SR. Стога је током рада на дисертацији формирана електронска база разрешених псеудонима и шифара српских писаца, која ће, након тестног периода, бити дата на слободно коришћење. Основ ове базе чини интерни лисни каталог разрешених псеудонима српских писаца који се чува у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, а који је најпре дигитализован, а затим, уз примену одређених техника за пречишћавање текста, претворен у претражив корпус. Додатно, дато је решење за повезивање садржаја дигитализованог корпуса са већ формираним записима у нормативној датотеци личних имена CONOR.SR како би се повећала видљивост ових података, обогатила нормативна датотека, те добили релевантнији резултати претраге.

The term pseudonym means a false, fictitious name that hides the identity of a real person; and anonym (unsigned work) due to its role to completely hide the identity of the author, can be considered a pseudonym in the broadest sense of the term. Both anonymity and pseudonymity should be understood as an individual choice, but also as a generic and collect ive phenomenon. This widespread practice spans throughout centuries and affects both the production and reception of written texts. Although author anonymity is much less present today than it was a few centuries ago, a number of authors continue to hide behind a wide variety of graphic shapes and forms, and pseudonyms are now becoming a generally accepted way of signature in the digital world. The unique form of the author's name represents the primary instrument of identification of the publication in the library catalogue and therefore an imperative of every well-organized library system, thus the appearance of pseudonyms makes the mentioned process extremely complicated. In the process of writing this doctoral dissertation, the principles and rules of data entry based on different cataloguing rules regarding pseudonyms were investigated on the global level, while comparing with the rules and principles of work within the library and information system of Serbia - COBISS.SR. It was also established that no single reference source of resolved pseudonyms of Serbian writers exists, and at the same time, one segment of the corpus of pseudonyms that includes pseudonyms listed in the form of codes, symbols, astronyms, special graphic characters, Greek letters or letters in the old Cyrillic alphabet cannot be entered into the authority database for personal names CONOR.SR in the system COBISS.SR. Therefore, during the process of creating this dissertation, an electronic database of resolved pseudonyms and codes of Serbian writers was formed, which will be given for free use after the test period. The foundation of this database is the internal card catalogue of resolved pseudonyms of Serbian writers kept in the University Library "Svetozar Marković" in Belgrade, which was firstly digitized and then, with the application of certain techniques for text refinement, transformed into a searchable corpus. In addition, we provided a solution for linking the content of the digitized corpus with already created records in the authority database for personal names CONOR.SR in order to increase the visibility of this data, enrich the authority files, and obtain more relevant search results.