Увођење просторне димензије у проучавању колебања климе у Србији у инструменталном периоду

Abstract

Последњих година, у стручној литератури из области климатологије све више је радова у којима се анализира просторни распоред температуре ваздуха и/или падавина на одређеној територији. У том смислу, све чешћа је примена ГИС-а и, у оквиру њих, употреба метода интерполације. Коришћење ГИС-а у климатологији пре свега има примену у изради климатолошких карата, на којима је приказан просторни распоред неког климатског елемента Како је основни циљ тезе увођење просторне димензије у проучавање промена климе у Србији у инструменталном периоду, то је акценат био на просторној анализи климатских елемената и вредности њихових трендова. Разматран је просторни распоред падавина, температуре ваздуха, инсолације, облачности и релативне влажности ваздуха у Србији у периоду од 1949. до 2010. године. Анализиран је распоред тренда падавина и температуре ваздуха у Србији на годишњем, месечном и сезонском нивоу, просторни распоред трендова уз помоћ тематских мапа направљених применом web картирања. У циљу детаљније анализе режима и његове несигурности падавина извршен је анализа дневних падавина по кишним епизодама, њиховим карактеристикама и утицају на годишњу суму падавина. Резултати тренда падавина не показују статистичку значајност, као и просторну кохерентност. Уочена је, међутим, веома блага тенденција ка снижавању падавина на сезонском нивоу, током зиме и пролећа, као и ка повећању током јесени. Значајан пораст температуре ваздуха присутан је на већини анализираних станица током последње две деценије. Резултати добијени за Србију у складу са оним за Европу. На многим станицама у Србији уочен је тренд отопљавања почев од краја 1970-их година. Негативан тренд карактеристичан је за инсолацију, облачност и релативну влажност ваздуха...

Recently, there are many papers analyzing the spatial pattern of air temperature and / or precipitation over the particular area. In this sense, there is very often use of GIS tools and interpolation methods. The use of GIS in climatology is primarily used in climatological maps, depicting the spatial distribution of certain climatic elements. Since the main objective of the thesis is introduction of the spatial approach in the study of climate change in Serbia in the instrumental period, the focus was on the spatial analysis of climatic elements (rainfall, temperature, solar radiation, cloud cover and humidity) and their trends in Serbia in the period 1949-2010. Precipitation and air temperature trend an annual, monthly and seasonal level has been analyzed, applying thematic maps made using web mapping tools. In order to get insight the analysis of the rainfall regime and its uncertainty, rain-spell analysis was performed. General results are showing absence of statistically significant rainfall trends and their spatial coherence. There is, however, slight tendency towards drier conditions during the winter and spring, and the opposite one in the autumn. A significant increase in temperature is detected during the last two decades. The results obtained for Serbia are in line with those obtained for Europe. At many stations in Serbia, there has been a warming trend from 1970s. The negative trend is also calculated for number of sunshine hours, cloud cover and relative humidity. Results generally suggest very weak trends all over the Serbia at annual scale, but show significant spatial patterns...