Еколошки приступ разумевању понашања повезаних са енергетским балансом код деце млађег школског узраста

Abstract

Гојазност код деце и адолесцената је последњих деценија у порасту и представља један од наjвећих изазова јавног здравља. Појава гојазности често се објашњава помоћу концепта енергетског баланса, при чему позитиван енергетски баланс, повећава ризик за појаву гојазности. За потребе истраживања дефинисан је социо-еколошки модел у чијем средишту су индивидуалне карактеристике и здравствена понашања појединца, која се одвијају у интеракцији два микро-окружења (породица и школа), и уроњена су у шире физичко, социјално и културно окружење. Основни циљ истраживања је био да се идентификују еколошки фактори који су значајно повезани са физичком активношћу, исхраном и сном деце млађег школског узраста, као и међусобне релације здравствених понашања повезаних са енергетским балансом. Емпиријски део истраживања реализован је 2019. године у склопу друге националне рунде COSI пројекта Европске канцеларије СЗО (Childhood Obesity Surveillance Initiative). Узорак испитаника чинили су ученици првог и другог разреда основне школе, узраста од 7 до 8,99 година (1076 дечака, 934 девојчицe). Подаци су прикупљени антропометријским мерењем деце и коришћењем породичног и школског упитника. Породични упитник попунио је 1821 родитељ, док је укупно 55 директора школа попунило школски упитник. Подаци су обрађени помоћу дескриптивне статистике, експлоративне факторске анализе, мултипле линеарне регресије, бинарне логистичке регресије, хи-квадрат теста и однос вероватноће са пратећим интервалом поузданости. Укупно 30,5% деце карактерише позитиван енергетски баланс, од чега је 19,2% деце прекомерно ухрањено, 9,2% гојазно, а 2,1% тешко гојазно. Ризик од прекомерне ухрањености/гојазности је већи, што су деца старија, а то важи и за децу са већом тежином на рођењу. Највећи ризик постоји у породицама где су и отац и мајка прекомерно ухрањени/гојазни, а са бројем деце у породици, опадају шансе да дете буде прекомерно ухрањено/гојазно. Од школских еколошких фактора, највећи значај за здравствена понашања деце има квалитет исхране која се нуди у школи, а затим, промоција здравог животног стила и едукација о исхрани. Наша деца су изнад европског просека када је реч о активном транспорту до школе, активној игри, организованом бављењу спортом, редовном доручковању и свакодневној конзумацији поврћа. Генерално гледано, највећи здравствени ризик постоји када је реч о исхрани деце (око 8% испитаника карактеришу високо ризична понашања повезана са исхраном). Што се тиче еколошких фактора ширег окружења, посебно осетљиву групу представљају деца са југа Србије, деца из руралних средина и локалних самоуправа чија је економска развијеност на нивоу 80- 100% републичког просека. Са нутритивним статусом деце значајно су повезани само индивидуални и породични еколошки фактори: узраст, тежина на рођењу, број деце у породици и нутритивни статус родитеља. Спроведено истраживање, реализовано на репрезентативном националном узорку, доприноси превазилажењу евидентног информативног јаза када је реч о објективним и међународно упоредивим подацима о гојазности и здравственим понашањима деце овог узраста, отварајући и друге актуелне истраживачке теме.

Gojaznost kod dece i adolescenata je poslednjih decenija u porastu i predstavlja jedan od najvećih izazova javnog zdravlja. Pojava gojaznosti često se objašnjava pomoću koncepta energetskog balansa, pri čemu pozitivan energetski balans, povećava rizik za pojavu gojaznosti. Za potrebe istraživanja definisan je socio-ekološki model u čijem središtu su individualne karakteristike i zdravstvena ponašanja pojedinca, koja se odvijaju u interakciji dva mikro-okruženja (porodica i škola), i uronjena su u šire fizičko, socijalno i kulturno okruženje. Osnovni cilj istraživanja je bio da se identifikuju ekološki faktori koji su značajno povezani sa fizičkom aktivnošću, ishranom i snom dece mlađeg školskog uzrasta, kao i međusobne relacije zdravstvenih ponašanja povezanih sa energetskim balansom. Empirijski deo istraživanja realizovan je 2019. godine u sklopu druge nacionalne runde COSI projekta Evropske kancelarije SZO (Childhood Obesity Surveillance Initiative). Uzorak ispitanika činili su učenici prvog i drugog razreda osnovne škole, uzrasta od 7 do 8,99 godina (1076 dečaka, 934 devojčice). Podaci su prikupljeni antropometrijskim merenjem dece i korišćenjem porodičnog i školskog upitnika. Porodični upitnik popunio je 1821 roditelj, dok je ukupno 55 direktora škola popunilo školski upitnik. Podaci su obrađeni pomoću deskriptivne statistike, eksplorativne faktorske analize, multiple linearne regresije, binarne logističke regresije, hi-kvadrat testa i odnos verovatnoće sa pratećim intervalom pouzdanosti. Ukupno 30,5% dece karakteriše pozitivan energetski balans, od čega je 19,2% dece prekomerno uhranjeno, 9,2% gojazno, a 2,1% teško gojazno. Rizik od prekomerne uhranjenosti/gojaznosti je veći, što su deca starija, a to važi i za decu sa većom težinom na rođenju. Najveći rizik postoji u porodicama gde su i otac i majka prekomerno uhranjeni/gojazni, a sa brojem dece u porodici, opadaju šanse da dete bude prekomerno uhranjeno/gojazno. Od školskih ekoloških faktora, najveći značaj za zdravstvena ponašanja dece ima kvalitet ishrane koja se nudi u školi, a zatim, promocija zdravog životnog stila i edukacija o ishrani. Naša deca su iznad evropskog proseka kada je reč o aktivnom transportu do škole, aktivnoj igri, organizovanom bavljenju sportom, redovnom doručkovanju i svakodnevnoj konzumaciji povrća. Generalno gledano, najveći zdravstveni rizik postoji kada je reč o ishrani dece (oko 8% ispitanika karakterišu visoko rizična ponašanja povezana sa ishranom). Što se tiče ekoloških faktora šireg okruženja, posebno osetljivu grupu predstavljaju deca sa juga Srbije, deca iz ruralnih sredina i lokalnih samouprava čija je ekonomska razvijenost na nivou 80- 100% republičkog proseka. Sa nutritivnim statusom dece značajno su povezani samo individualni i porodični ekološki faktori: uzrast, težina na rođenju, broj dece u porodici i nutritivni status roditelja. Sprovedeno istraživanje, realizovano na reprezentativnom nacionalnom uzorku, doprinosi prevazilaženju evidentnog informativnog jaza kada je reč o objektivnim i međunarodno uporedivim podacima o gojaznosti i zdravstvenim ponašanjima dece ovog uzrasta, otvarajući i druge aktuelne istraživačke teme.

Childhood and adolescent obesity have been on the rise in recent decades, becoming one of the biggest public health challenges. Obesity is frequently explained by the energy balance concept, with positive energy balance being related to increased risk of obesity. In the study the socioecological model has been developed, containing individual’s characteristics and health behaviors in its centre, affected by the interreaction of two micro-systems (family and school), and by the more distant physical, social, and cultural environment. The aim of the study was to identify ecological factors related to physical activity, nutrition, and sleep duration of primary school children, as well as relationship of energy balance-related behaviours. Data was collected in 2019 during the second national COSI round (WHO European Childhood Obesity Surveillance Initiative, COSI). The sample consisted of first and second primary school children aged 7 to 8,99 years (1076 boys, 934 girls). Data was collected by anthropometric measurements, and by the family and school record form. The family record form was completed by 1821 parents, while a total of 55 school principals provided data for school record form. Data was analyzed by descriptive statistics, exploratory factor analysis, multiple linear regression, binary logistic regression, Chi-square test, Odds ratio, and CIs. Positive energy balance was identified in 30.5% children, of whom 19.2% were overweight, 9.2% obese, and 2.1% severely obese. Higher risk of overweight/obesity was associated with older children, and with fetal macrosomia. The risk was higher in families where both parents were overweight/obese, but lower in families with the higher number of children in the family. The important school environmental factors were quality of nutrition offered at school, promotion of an active lifestyle and the nutrition education. When it comes to children’s active transport, active play, organized sports, regular breakfast, and daily consumption of vegetables, values above European averages were recorded. The greatest health risk came with child nutrition (about 8% of respondents were characterized by high-risk behaviors related to nutrition). When it comes to distant environmental factors and children’s health behaviors, children from southern Serbia, rural areas, and local governments with economic development of 80-100% of the national average were particularly vulnerable groups. Only individual and family environmental factors were significantly related to children’s nutritional status; age, birth weight, number of children in the family, and parent nutritional status. The study, employing the nationally representative sample of 7-9 year old children, contributes to overcoming lack of objective and internationally comparable data on obesity and health behaviors of primary school children and initiates other relevant research topics.