Show simple item record

Teorethical and methodological basis for defining criteria and indicators for spatial development of Serbia

dc.contributor.advisorMilinčić, Miroljub A.
dc.contributor.otherTošić, Branka D.
dc.contributor.otherĐorđević, Dejan
dc.contributor.otherĐorđević, Jasmina
dc.creatorDželebdžić, Omiljena R.
dc.date.accessioned2016-01-05T11:50:48Z
dc.date.available2016-01-05T11:50:48Z
dc.date.available2020-07-03T08:27:37Z
dc.date.issued2013-06-12
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=758
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2173
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7061/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=44716047
dc.description.abstractКритеријуми и индикатори се користе као стандардно средство у готово свим сегментима просторно-планерског процеса. Критеријуми, као одраз друштвених вредности, сагледавају се првенствено кроз правила, стандарде и норме у организацији, коришћењу, уређењу и заштити простора. Индикатори представљају мерљива обележја просторних феномена, којима се могу пратити и контролисати процеси и појаве у простору и оцењивати остваривање планских циљева и утврђених критеријума. Примењени критеријуми и индикатори у просторним плановима, њихова објективност, ажурност и поузданост, заправо одражавају развој просторног планирања као друштвене праксе и као дисциплине утемељене на научним основама. Као друштвена пракса, просторно планирање подлеже друштвеним и политичким променама које значе промене у систему вредности и циљевима, па тако и у критеријумима вредновања простора. С друге стране, просторно планирање налази своју научну заснованост у природним и хуманистичким наукама уважавајући методе и резултате истраживања сложених и бројних појава и процеса у простору. У истраживањима просторног развоја, а посебно у практичном раду - у изради просторних планова, теме о критеријумима и индикаторима увек су актуелне и предмет су сталног преиспитивања. Становиште да 'вреднујемо оно што меримо, а меримо онако како вреднујемо' показује динамичност и нераскидивост ових тема, што је за планирање и уређење простора посебан изазов. Промене у систему вредности заправо означавају промене у моделу планирања или чак ii промене односа према простору, кроз нове планске парадигме у избору циљева, приоритета и улоге актера који су укључени у процес планирања. Потреба за критеријумима произлази из нормативне снаге просторног плана, који непосредно обавезује кориснике простора и носиоце развоја да поштују правила, прецизирајући шта се сме, а шта не сме чинити у простору. Норме су неопходне јер ова законодавна област обухвата и низ правних консеквенци (експропријација земљишта, концесије, режими коришћења простора, услови изградње, инспекција, санкције и др.), којима се утиче на обезбеђивање приватног и јавног права, односно остваривање приватних и јавних интереса. Циљ истраживања је да се утврде основни скупови усаглашених критеријума и индикатора за просторне планове, тако да ови планови буду применљиви и довољно координирајући за планске одлуке о изградњи и коришћењу простора. Теоријско упориште концепта критеријума и идикатора за просторно планирање истражује се у оквиру узрочно-последичних односа и процеса, трагањем за основним универзалним вредностима просторног развоја. У раду се издваја неколико аспеката природних законитости, економских условљености и друштвених условљености, из којих се могу сагледати исходишта за правила и критеријуме у коришћењу и организацији простора. Испитује се универзалност постојања неких правила, у времену и простору, као и различитост правила у различитом друштвеном контексту. Једна од главних одредница истраживања је превасходна повезаност критеријума и индикатора са циљевима просторног развоја. Проблем препознавања циљева је посебна тема истраживања и обухвата разраду више нивоа циљева просторног развоја из којих треба да се идентификују критеријуми као вредносне категорије и индикатори праћења остваривања циљева. У светлу новијих промена у приступу планирању које обележавају процеси глобализације, укључивања у европске интеграционе процесе, транзиционе промене институционалног и нормативног система, као и суштинска примена концепта одрживог развоја, истиче се захтев за преиспитивање критеријума и индикатора у просторном планирању и прилагођавање новим потребама. iii У овом раду, анализирани су критеријуми у планирању на основу фундаменталних принципа који подупиру легитиман оквир просторног развоја у Србији. То су критеријуми: просторне интеграције, демократских права и јавног интереса, супсидијарности, партиципације, оптимизације, приоритетности, носећег капацитета и предострожности. Полазећи од тога да национална, регионална и локална заједница деле заједничку одговорност за организацију, коришћење, уређење и заштиту простора, потребно је да се утврди јединство критеријума за усаглашавање и координацију просторних планова. На националном нивоу дефинисани основни принципи и инструменти преносе главну обавезу на регионалну и локалну заједницу да укључе своје посебне циљеве и одреде специфична правила управљања просторним развојем уз усклађивање свих активности које имају просторне импликације. Овај задатак подразумева координацију различитих планских нивоа, вертикалну и хоризонталну повезаност просторних и урбанистичких планова, по основу садржаја, степена разраде, улоге поједних актера и третмана различитих просторно релевантних активности. Први корак за развој система индикатора је осмишљавање или избор логичне структуре/шеме по којој ће индикатори бити организовани. Тражење оптималног начина комбиновања индикатора, који ће бити референтан за све кључне аспекте истраживачког процеса, често је већи изазов од идентификовања самих индикатора. У раду се описују три приступа за организовање индикатора, која се обично користе у просторном планирању и просторним истраживањима (проблемски приступ, циљни приступ и приступ одрживости), као и основни поступак селекције и оцењивања потенцијалних индикатора. Када се говори о индикаторима, једна од критика праксе просторног планирања је да нема довољно планских индикатора који указују на просторне последице и оправданост инвестиционих подухвата и њихових укупних ефеката на квалитет живљења и развој друштвене заједнице. Конвенционални индикатори углавном се фокусирају на један аспект и приказују простор као неповезане сегменте (животна средина, саобраћај, здравство, економија и др.). Уважавајући iv подједнаку важност свих ових компоненти за развој заједнице, добри индикатори су они који одражавају повезаност просторног, економског, енвајроменталног и социјалног развоја, односно одраз су преплитања ових области а не њиховог парцијалног сагледавања. Следећи основне принципе за укључивање у европске интеграционе процесе, посебно је код регионалног нивоа планирања битно да се постигне усклађеност са европским планским документима просторне интеграције. Поред тога, предлог система основних индикатора представљао би оквир за систематизацију и укључивање посебних индикатора, према регионалним или локалним специфичностима. Прихватање концепта одрживости означило је известан помак у методологији планирања, посебно на пољу истраживања инструментарија за мерење напретка у правцу одрживости. Потенцира се потреба развоја нових индикатора за кључне компоненте на којима се базира концепт одрживости као што су носећи капацитет и потенцијал заједнице - природни, хумани и створени (изграђени и финансијски). На крају рада дају се правци побољшања индикатора просторног развоја, при чему се види корист у примени динамичких система, за разумевање повезаности између елемената система, мерења интензитета утицаја, као и природу утицаја који су сигнал промена или реакција/одговор на промене у начину коришћења, уређења и заштите простора.sr
dc.description.abstractCriteria and indicators are used as a common means in almost all segments of spatial planning process and actions. Criteria, as reflections of social values, are primarily considered based on rules, standards and norms in organization, use, protection and development of space. Indicators are measurable features of spatial phenomena through which it is possible to monitor and control the processes and phenomena in space, as well as to assess the realization of the planning objectives and established criteria. The criteria and indicators applied in spatial plans, their objectivity, updateness and reliability actually reflect the development of spatial planning as a social practice, as well as discipline conceptually grounded on the scientific basis. As a social practice, spatial planning is prone to social and political changes, thus to the evaluation criteria for space. On the other hand, spatial planning is scientifically grounded in natural and humanistic sciences taking into account research methods and results of complex and numerous processes in space. Thus, in investigation of spatial development, and particularly in practical work – elaboration of spatial plans, themes of criteria and indicators are always topical and subject to re-examination. The attitude that 'we valuate what we measure and measuring what we value' shows dynamism of and inextricable link between these themes, which is a particular challenge in spatial planning. Changes in the system of values mark the changes in the planning model or even changes in relationship towards space through new planning paradigm in choosing the goals, priorities and roles of actors included in the planning process. The need for criteria derives from a normative power of spatial plan, which indirectly binds users of space and developers to observe the rules, specifying what can and what vi cannot be done in space. Norms are necessary because this legislative area and plenty of legal consequences (land expropriation, concessions, regime for space-use, construction requirements, inspection, sanctions, etc.) affect the private property and public rights, i.e. the realization of private and public interests. The objective of the research is to establish basic sets of harmonized criteria and indicators for spatial plans, so that these plans could be applicable and sufficiently coordinated for making planning decisions on the development and use of space. Theoretical starting point for the concept of criteria and indicators for spatial planning is explored within cause-and-effect relationships and processes through searching the universal values of spatial development. The paper singles out several aspects of natural, economic and social conditionality, from which the starting point for rules and criteria can be considered. The existence of some universal rules in time and space is explored, as well as diversity of rules in different social contexts. The link between criteria and indicators, on the one hand, and goals of planned development, on the other hand, is one of the major determinants in research. The issue of linking the goals is a specific theme of research and it includes the elaboration of several goals of spatial development from which criteria as value categories should be identified. In light of recent changes in the approach to planning marked by globalization processes, inclusion into integration processes, transitional changes of institutional and normative systems, as well as substantial implementation of the concept of sustainable development, the demand to re-examine criteria and indictors in spatial planning and to adapt them to new needs is highlighted. This paper analyzes criteria in planning based on fundamental principles supporting the legislative framework for and policy of spatial development in Serbia. These criteria include: spatial integrations, democratic rights and public interest, subsidiarity, participation, optimization, priorities, carrying capacity, as well as precaution. Starting from the fact that national, regional and local communities share common responsibility for organization, use, development and protection of space, it is necessary to determine the uniformity of criteria for harmonization and coordination of vii spatial plans. The main principles and instruments defined at the national level transfer to regional and local communities the main obligation to include specific goals and establish specific rules for managing the spatial development along with the harmonization of activities having spatial implications. This task implies the coordination between different levels of planning, vertical and horizontal link between spatial and urban plans on the basis of contents, the degree of elaboration, rule of certain actors and consideration of different spatially relevant activities. The first step in developing the system of indicators is to conceive or select logical structures/schemes according to which the indicators will be organized. Searching for an optimal way of combining the indicators that would be a referent way for all key aspects of research process, is often more challenging than the identification of indicators themselves. This paper describes three approaches to organizing the indicators usually used in spatial planning and spatial research (problem-based approach, target-based approach and sustainability approach), as well as the main method in selecting and assessing the potential indicators. As for indicators, one of criticism of the practice of spatial planning is that there are no enough indicators for planning which indicate spatial effects and justifiability of investment undertakings and their overall effects on the quality of life and development of local and/or regional communities. Conventional indicators are mainly focused on one aspect only and show the space as unconnected segments (the environment, traffic, health , economy, etc.). Taking into account the importance of all of these components for the development of community, the good indicators are those reflecting the connectivity between spatial, economic, environmental and social development, i.e. those reflecting the overlapping of these fields, as well as their partial consideration. Following the main principles of inclusion in European integration processes, it is particularly important for regional level of planning to achieve harmonization with European spatial planning documents. In addition, the proposal of the system of main indicators would provide a framework for systematization and inclusion of specific indicators according to regional or local specificities. The acceptance of the concept of sustainability has marked a certain step forward in the planning methodology, especially in the field of exploration of instruments for viii measuring progress towards the sustainability. This paper emphasizes the need for developing new indicators for key components on which the concept of sustainability is based, such as carrying capacity and community capital - the natural, human and created (built and financial) capital. Finally, the present paper gives directions for improvement of indicators for spatial development, whereby the benefit of implementing dynamic systems is made obvious, as well as the benefit for understanding the relationship between elements of the system, measuring the impact intensity, as well as nature of impacts that are signal of changes or reactions/response to changes in the way in which space is used, developed and protected.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Географски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/47014/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectпросторно планирањеsr
dc.subjectspatial planningen
dc.subjectциљеви просторног развојаsr
dc.subjectкритеријуми оцене планерске праксеsr
dc.subjectиндикатори мерења и мониторингаsr
dc.subjectдинамички системи.sr
dc.subjectspatial development objectivesen
dc.subjectassessment criteria of planning practiceen
dc.subjectindicator measurement and monitoring processen
dc.subjectsystem dynamics.en
dc.titleТеоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србијеsr
dc.titleTeorethical and methodological basis for defining criteria and indicators for spatial development of Serbiaen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractМилинчић, Мирољуб A.; Ђорђевић, Јасмина; Тошић, Бранка Д.; Ђорђевић, Дејан; Джелебджић, Омиљена Р.; Teorijsko-metodološke osnove definisanja kriterijuma i indikatora prostornog razvoja Srbije;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/3879/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record