Фауна дна ефемерних и сталних вода Пештерске висоравни

Abstract

Пештерска висораван је изузетно важан регион у Србији, који се истиче као једно од последњих великих и још увек очуваних брдско-планинских крашких поља. Његова најистакнутија особина је присуство ефемерних и сталних вода. Поред богатог биодиверзитета, Пештерску висораван карактеришу и јединствени геоморфолошки, геолошки, хидрогеолошки, хидролошки и климатски феномени, као и особена физиономија пејзажа. Сви ови фактори заједничким утицајем формирају фауну дна ефемерних и сталних вода Пештерске висоравни. Како просторе на Пештерској висоравни карактерише порозност тла ефикасност филтрације у оваквим подручијма је мала што ове пределе чини јако осетљиве на загађење, поготово јер у подземним деловима имају добро развијену водену мрежу која је повезана са површинским изворима. Спроведена студија у трајању од две године је имала за циљ да изврши анализу физичких и хемијских параметара ефемерних и сталних вода Пештерске висоравни, затим, испитивање квалитета воде истраживаних извора и текућица Пештерске висоравни применом макрозообентоса уз анализу метричких особина заједница. Један од циљева студије је истраживање фаунистичког састава и диверзитета макрозообентоса на испитиваним изворима и водотоцима Пештерске висоравни, са фокусом на откривању нових таксона. Одређивање абиотичких и биотичких фактора који утичу на диверзитет макроинвертебрата у сталним и ефемерним крашким изворима и потоцима Пештерске висоравни. Предлози за заштиту и очување акватичних екосистема Пештерске висоравни. Предлози за атегоризацију и формирање референтних локалитета на испитиваним изворима и водотоцима Пештерске висоравни. Током ове студије дентификовано је 163 таксона прикупљених методом квантитативног узорковања, од којих је 132 детерминисано до нивоа врсте, 29 до нивоа рода, док је само у случају два таксона идентификација извршена на вишим таксономским категоријама. Доминантна група у комплетном узорку чиниле су Gammaridae 40,17% са једном врстом Gammarus balcanicus (Schaferna,1922) међутим, најразноврснију групу заједнице макроинвертебрата представљали су акватични инсекти, Trihoptera (68 врста), Ephemeroptera (26), Plecoptera (21), Coleoptera (19 таксона). Идентификована је врста Metreletus balcanicus (Ulmer,1920), која представља нови род за Србију, затим констатована је врста Arcynopteryx dichroa (McLachlan, 1872), циркумполарна и ретка врста у Србији. Забележене су и врсте које се налазе на списку строго заштићених врста "Службени гласник РС", бр. 5/2010), у статусу угрожених за подручје Србије: Dinocras megacephala (Klapalek, 1907), Nemoura cambric (Stephens,1836), Protonemura meyeri (Pictet, 1841), Protonemura praecox Morton, 1894), Baetis pavidus (Grandi,1951), Allogamus auricollis (Pictet,1834) и Thremma anomalum (McLachlan,1876). Анализом варијансе је установљено да постоји статистички значајна разлика у заједници макрозообентоса између Пештерског поља и Коштампоља Пештерске висоравни, али не и између локлаитета на Јаруту и ободима Пештерске висоравни, што је потврђено Кластер анализом која је одвојила два кластера један на Пештерском пољу други на Коштампољу.

Pešterska visoravan je izuzetno važan region u Srbiji, koji se ističe kao jedno od poslednjih velikih i još uvek očuvanih brdsko-planinskih kraških polja. NJegova najistaknutija osobina je prisustvo efemernih i stalnih voda. Pored bogatog biodiverziteta, Peštersku visoravan karakterišu i jedinstveni geomorfološki, geološki, hidrogeološki, hidrološki i klimatski fenomeni, kao i osobena fizionomija pejzaža. Svi ovi faktori zajedničkim uticajem formiraju faunu dna efemernih i stalnih voda Pešterske visoravni. Kako prostore na Pešterskoj visoravni karakteriše poroznost tla efikasnost filtracije u ovakvim područijma je mala što ove predele čini jako osetljive na zagađenje, pogotovo jer u podzemnim delovima imaju dobro razvijenu vodenu mrežu koja je povezana sa površinskim izvorima. Sprovedena studija u trajanju od dve godine je imala za cilj da izvrši analizu fizičkih i hemijskih parametara efemernih i stalnih voda Pešterske visoravni, zatim, ispitivanje kvaliteta vode istraživanih izvora i tekućica Pešterske visoravni primenom makrozoobentosa uz analizu metričkih osobina zajednica. Jedan od ciljeva studije je istraživanje faunističkog sastava i diverziteta makrozoobentosa na ispitivanim izvorima i vodotocima Pešterske visoravni, sa fokusom na otkrivanju novih taksona. Određivanje abiotičkih i biotičkih faktora koji utiču na diverzitet makroinvertebrata u stalnim i efemernim kraškim izvorima i potocima Pešterske visoravni. Predlozi za zaštitu i očuvanje akvatičnih ekosistema Pešterske visoravni. Predlozi za ategorizaciju i formiranje referentnih lokaliteta na ispitivanim izvorima i vodotocima Pešterske visoravni. Tokom ove studije dentifikovano je 163 taksona prikupljenih metodom kvantitativnog uzorkovanja, od kojih je 132 determinisano do nivoa vrste, 29 do nivoa roda, dok je samo u slučaju dva taksona identifikacija izvršena na višim taksonomskim kategorijama. Dominantna grupa u kompletnom uzorku činile su Gammaridae 40,17% sa jednom vrstom Gammarus balcanicus (Schaferna,1922) međutim, najraznovrsniju grupu zajednice makroinvertebrata predstavljali su akvatični insekti, Trihoptera (68 vrsta), Ephemeroptera (26), Plecoptera (21), Coleoptera (19 taksona). Identifikovana je vrsta Metreletus balcanicus (Ulmer,1920), koja predstavlja novi rod za Srbiju, zatim konstatovana je vrsta Arcynopteryx dichroa (McLachlan, 1872), cirkumpolarna i retka vrsta u Srbiji. Zabeležene su i vrste koje se nalaze na spisku strogo zaštićenih vrsta "Službeni glasnik RS", br. 5/2010), u statusu ugroženih za područje Srbije: Dinocras megacephala (Klapalek, 1907), Nemoura cambric (Stephens,1836), Protonemura meyeri (Pictet, 1841), Protonemura praecox Morton, 1894), Baetis pavidus (Grandi,1951), Allogamus auricollis (Pictet,1834) i Thremma anomalum (McLachlan,1876). Analizom varijanse je ustanovljeno da postoji statistički značajna razlika u zajednici makrozoobentosa između Pešterskog polja i Koštampolja Pešterske visoravni, ali ne i između loklaiteta na Jarutu i obodima Pešterske visoravni, što je potvrđeno Klaster analizom koja je odvojila dva klastera jedan na Pešterskom polju drugi na Koštampolju.

Pester Plateau is an exceptionally important region in Serbia, standing out as one of the last large and still preserved upland karst fields. Its most prominent feature is the presence of ephemeral and permanent waters. In addition to its rich biodiversity, Pester Plateau is characterized by unique geomorphological, eological, hydrogeological, hydrological, and climatic phenomena, as well as a distinctive landscape physiognomy. These factors, through their combined influence, shape the fauna of the benthic organisms in the ephemeral and permanent waters of Pester Plateau. Due to the porous nature of the soil in this area, the filtration efficiency is low, making these areas highly susceptible to pollution, especially since the underground parts are well-connected to surface springs. The conducted study, spanning two years, aimed to analyze the physical and chemical parameters of ephemeral and permanent waters on Pester Plateau. The water quality of the examined springs and streams on Pester Plateau was assessed using macrozoobenthos, along with the analysis of metric characteristics of the communities. The research focused on exploring the faunal composition and diversity of macrozoobenthos in the examined springs and streams of Pester Plateau, with a particular emphasis on discovering new taxa. The determination of abiotic and biotic factors influencing the diversity of macroinvertebrates in the permanent and ephemeral karst springs and streams of Pester Plateau was also undertaken. Proposed measures for the protection and conservation of aquatic ecosystems on Pester Plateau, as well as suggestions for categorization and formation of reference sites for the examined springs and streams, were provided. During this study, 163 taxa were identified through quantitative sampling, of which 132 were determined at the species level, 29 at the genus level, while only two taxa were identified at higher taxonomic categories. The dominant group in the complete sample was Gammaridae, representing 40.17% with one species, Gammarus balcanicus (Schaferna, 1922). However, the most diverse group of macroinvertebrate communities consisted of aquatic insects, including Trichoptera (68 species), Ephemeroptera (26), Plecoptera (21), and Coleoptera (19 taxa). The study also identified the species Metreletus balcanicus (Ulmer, 1920), which represents a new genus for Serbia, and the species Arcynopteryx dichroa (McLachlan, 1872), a circumpolar and rare species in Serbia. Several species listed as strictly protected species ("Official Gazette of RS," No. 5/2010) and endangered for the territory of Serbia were observed, including Dinocras megacephala (Klapalek, 1907), Nemoura cambrica (Stephens, 1836), Protonemura meyeri (Pictet, 1841), Protonemura praecox (Morton, 1894), Baetis pavidus (Grandi, 1951), Allogamus auricollis (Pictet, 1834), and Thremma anomalum (McLachlan, 1876). Analysis of variance revealed a statistically significant difference in the macrozoobenthos community between Pester Field and Koštanpolje on Pester Plateau, but not between the localities on Jare and the outskirts of Pester Plateau, which was confirmed by cluster analysis, distinguishing two clusters, one in Pester Field and the other in Koštanpolje.