Визуелизација концепта мађарске политичке нације у јужној Угарској током последњих деценија 19. и почетком 20. века

Abstract

У период између Аустроугарске нагодбе 1867. и почетка Великог рата 1914. године на простору јужне Угарске, данашње Војводине, настао је велики број дела уметности и визуелне културе којим је садржински посредован концепт мађарске политичке нације која је обухватала све становнике Краљевине Угарске, без обзира на етничку припадност. Овај корпус дела у домаћој историографији није проучаван у целости, већ искључиво у спорадичним студијама, не нужно заснованим на методологији историје уметности као дисциплине. Разлог за то је био превасходно национално-идеолошке природе – будући да је мађарско наслеђе са датог простора који се сплетом историјских околности нашао унутар југословенских, а потом српских граница – остало изван истраживачке пажње српских аутора, уз спорадичне осврте у контексту развоја националне уметности. Упркос томе што је историјска и визуелна грађа расута, а споменичко наслеђе Аустроугарске монархије на војвођанском простору претежно нестало, остала су сачувана бројна дела која су у овом раду систематизована у хронолошком, медијском и значењском погледу, употребом савремених методолошких приступа историји уметности. Свеобухватност на коју је претендовало ово истраживање допуњено је проучавањем уништених дела уметности и визуелне културе помоћу документарне грађе из савремене штампе и архивских извора. У овом раду се испитује визуелизација специфичног деривата мађарске националне идеје који је захваљујући проширеном пољу проучавања савремене историје уметности могао бити сагледан у укупности медијског деловања карактеристичног за другу половину 19. века. Артефактима ликовне и споменичке културе придружено је тумачење ефемерних спектакала, различитог обима, организованих претежно у престоници угарског дела Монархије у којима су учествовали и регионални представници. Идејне, политичке и идеолошке премисе мађарске политичке нације су у назначеном периоду манифестоване у домену ликовне и визуелне културе која је истовремено фигурирала као антиципација мађарског националног деловања у стварности. На тај начин остварена је вишеслојна кохезија између културне продукције и политичке реалности. Проучавањем визуелних носилаца ових процеса омогућено је разумевање односа између кључних ентитета угарског друштва на линији држава – нација – културна продукција током читавог периода постојања двојне монархије. Истраживање и тумачење различитих уметничких и културних појава са простора данашње Војводине који су кореспондирали са мађарском националном идејом су допринос домаћој, али и европској историји уметности, те могу послужити као подстицај будућим истраживачким подухватима датих феномена који овим радом нису исцрпљени.

In the period between the Austro-Hungarian Settlement in 1867 and the beginning of the Great War in 1914, a large number of works of art and visual culture were created in the area of Southern Hungary, today's Vojvodina, which conveyed the concept of the Hungarian political nation, and included all the inhabitants of the Kingdom of Hungary, regardless of their ethnicity. This corpus of work in domestic historiography has not been studied in its entirety, but exclusively in sporadic studies, not necessarily based on the methodology of art history as a discipline. The reason for this was primarily of a national-ideological nature - since the Hungarian heritage from the given area, which due to a complex of historical circumstances found itself within the Yugoslav and then Serbian borders - remained outside the research attention of Serbian authors, with sporadic reviews in the context of the development of national art. Despite the fact that the historical and visual materials are scattered, and the monumental heritage of the Austro-Hungarian Monarchy in the Vojvodina area has largely disappeared, numerous works have been preserved that are systematized in this paper in terms of chronology, media and meaning, using modern methodological approaches to the history of art. The comprehensiveness aimed at by this research was complemented by the study of destroyed works of art and visual culture using documentary materials from contemporary press and archival sources. This paper examines the visualization of a specific derivative of the Hungarian national idea that, thanks to the expanded field of study of contemporary art history, could be seen in the totality of media activity characteristic for the second half of the 19th century. The artefacts of art and monumental culture are accompanied by the interpretation of ephemeral spectacles, of varying scope, organized mainly in the capital of the Hungarian part of the Monarchy, in which regional representatives also participated. The notional, political and ideological premises of the Hungarian political nation were manifested in the indicated period in the domain of arts and visual culture, which at the same time figured as an anticipation of Hungarian national action in reality. In this way, multi-layered cohesion between cultural production and political reality was achieved. By studying the visual carriers of these processes, it is possible to understand the relationship between the key entities of Hungarian society along the lines of states - nations - cultural production during the entire period of existence of the dual monarchy. The research and interpretation of various artistic and cultural phenomena from the area of today's Vojvodina that corresponded with the Hungarian national idea are a contribution to the domestic and European history of art, and can serve as an incentive for future research endeavors of given phenomena that are not exhausted by this work.