Испитивање фактора повезаних са намером јавноздравствених радника у Републици Србији да промене посао

Abstract

Предмет истраживања докторске дисертације је свеприсутнија намера промене посла међу јавноздравственим радницима, а недовољно сагледана у савременој литератури. Циљ је био да се на репрезентативном нивоу у Републици Србији, у регуларним, и у условима пандемије ковид-19, опише појава намере промене посла, испитају повезани фактори, расветли динамика и разлози намере промене посла, као и намера ка емиграцији. Концепт истраживања је највећим делом базиран на Моблијевом моделу процеса одлучивања о промени посла који укључује вишеструке кораке од незадовољства послом и намере ка стварном напуштању посла. Истраживање је секундарна анализа података преузетих из истраживања Института за јавно здравље Србије о задовољству запослених од 2015. до 2020. године. Број испитаника, јавноздравствених радника у свим институтима и заводима за јавно здравље у Републици Србији варирао је од 1.563 у 2015. години до 1.242 у 2020. години. Поред анализе тренда и прогнозе преваленција, израђена су три модела логистичке регресије (Модел 1 -намера промене посла пре пандемије, Модел 2 - намера промене посла током пандемије, и Модел 3 - намера промене посла специфична за изазове које носи ковид-19 пандемија) за идентификацију потенцијалних предиктора и доказа о томе шта би требало предузети у циљу смањења идентификованог тренда пораста преваленције до 2023. године. Преваленција намере промене посла у периоду од 2015. до 2019. године је порасла са 18,5% на 27,1%, да би се у 2020. години вратила на 18,6%. Више од половине свих запослених са намером промене посла је навело одлазак у иностранство у наредних пет година као разлог промене. Прогнозиран је пораст преваленције намере промене посла на око 24%, а намере емиграције на око 13% у 2023. години. Потенцијални предиктори намере промене посла идентификовани у сва три модела су: старосна доб до 55 година, рад у дуалној пракси, без осећаја задовољства послом. Додатно, у Моделу 1 као потенцијални предиктор истакло се незадовољство финансијском надокнадом, а у Моделу 2 мушки пол, незадовољство уважавањем и вредновањем рада, индиферентан став према начину руковођења и организацији на радном месту и стрес повезан са послом, док је рад у установама на окружном нивоу повезан са мањом вероватноћом пријављивања намере. Поред потенцијалних предиктора који су заједнички за сва три модела, у Моделу 3 показано је да су већу вероватноћу намере промене посла имали запослени мушког пола, назадовољни уважавањем и вредновањем рада и који су перцепирали повишен ниво стреса повезан са обављањем посла у условима пандемије. Резултати истраживања могу допринети свеобухватнијем сагледавању управљања јавноздравственим кадровима као и креирању стратешких и оперативних кадровских политика у здравственом систему Републике Србије, а које би биле потребне за одговор на захтеве које доносе кризне ситуације, каква је пандемија

The research subject in the doctoral dissertation is the ubiquitous public health workers' intention to leave a current job, which is in contemporary literature considered insufficiently. The aim was to describe, at a representative level in the Republic of Serbia, the intention of public health workers to leave a job, examine the related factors, and shed light on its dynamics and reasons, as well as the intention to emigrate, in regular conditions and during the covid-19 pandemic. The research concept is based mainly on Mobley's model of the leaving a job decision process, which includes multiple steps from job dissatisfaction and intention to actual leaving. The research is a secondary analysis of data from the Institute for Public Health of Serbia survey on employee satisfaction from 2015 to 2020. The number of respondents, public health workers in all public health institutes in the Republic of Serbia, varied from 1,563 in 2015 to 1,242 in 2020. To identify potential predictors and evidence of what should be done to reduce the identified increasing trend of prevalence by 2023, three logistic regression models were applied (Model 1 - intention to leave а job before the pandemic, Model 2 - intention to leave а job during the pandemic, and Model 3 - intention to leave а job specific to the challenges brought by the covid-19 pandemic) in addition to the trend analysis and prevalence forecasts. The prevalence of the intention to leave a job increased from 18.5% to 27.1% from 2015 to 2019, before returning to 18.6% in 2020. More than half of all employees intending to leave a job reported going abroad in the next five years as the reason for leaving. It is predicted that the prevalence of the intention to leave a job and the intention to emigrate will increase to around 24% and 13% respectively, in 2023. Potential predictors of intention to leave a job identified in all three models are age up to 55 years, having dual practice, and no feeling of job satisfaction. Additionally, in Model 1, dissatisfaction with financial compensation was highlighted as a potential predictor, and in Model 2, male gender, dissatisfaction with recognition and valuing of work, indifferent attitude towards management and organization in the workplace, and work-related stress, while working in institutions at the district level associated with a lower likelihood of reporting intention. In addition to the potential predictors that are common to all three models, Model 3 revealed that male employees, dissatisfied with appreciation and valuing of their work and those who perceived a higher level of stress associated with performing work in pandemic conditions, were more likely to report the intention to leave a job. The results of the research can contribute to a comprehensive overview of the public health workforce management as well as to the creation of strategic and operational personnel policies in the health system of the Republic of Serbia, which would be needed to respond to the demands brought by crises, such as a pandemic