Терминологија куће и покућства у говорима призренско-јужноморавског дијалекта на простору Косова и Метохије

Abstract

Назив Косово и Метохија има вишеслојно значење и велику важност у српској историји и култури. На овом ареалу заступљена су два дијалекатска типа: косовскоресавски и призренско-јужноморавски. Призренско-јужноморавски говори заузимају југоисточни део Косова и Метохије. У лексичком погледу, они су врло слабо истражени. Лексика у вези са кућом и покућством базична је сфера материјалне културе, те смо се одлучили да истраживање дијалекатске лексике ових говора започнемо овим терминолошким системом. Истраживање је започето сачињавањем упитника и прикупљањем грађе на терену снимањем живог говора. Упитник који је сачинила Г. Вуковић представљао је полазну основу, али, у складу са културолошким и географским разликама између војвођанског и косовско-метохијског простора, за потребе овог истраживања сачињен је нови упитник. Грађа је сакупљана од јуна 2019. до септембра 2021. године. У истраживање су укључене све области призренско-јужноморавског дијалекта на територији Косова и Метохије у којима је српски језик још увек у живој употреби међу српским становништвом. Информатори су углавном били старији људи, веома расположени за разговор. Прикупљена грађа обрађена је лексичко-семантички и класификована у 38 семантичких поља. Пажња је била посвећена и творбеној анализи, која је обухватила именице, придеве и глаголе, као и вишечлане лексичке јединице, и вршена је на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеном плану. У раду је примењен и лингвогеографски метод, те је део грађе представљен на лингвистичким картама. Прикупљена грађа уазбучена је и представљена у форми речника. Речник садржи око 1200 лексичких јединица, и једночланих и вишечланих. Све одреднице су акцентоване и уз њих су наведене основне граматичке информације, систем дефиниција, број који указује на семантичко поље у којем се лексема налази, скраћенице пунктова у којима је лексема забележена, а одређеним графичким симболима означени су и синоними. Уз поједине одреднице наведени су и примери употребе. Као прилог овом раду дати су транскрипти делова снимљеног материјала и фотографије које илуструју одређене сегменте материјалне културе. Резултати истраживања показали су да је страна лексика веома заступљена, а да је удео турцизама у сваком семантичком пољу највећи. Домаће лексеме везане су за најстарији слој материјалне културе. Забележен је и велики број историзама и архаизама. Лексички корпус српског језика обогаћен је и до сада незабележеним лексемама, а забележена су и нова значења појединих лексичких јединица. Иако се најмаркантније црте дијалекта чувају, уочено је приближавање ових говора стандарду. Запажене су значајне разлике у творбеним процесима у односу на стандардни српски језик, посебно у домену суфиксације. Детаљног и систематског проучавање лексике призренско-јужноморавских говора на Косову и Метохији до сада није било. Имајући у виду урбанизацију друштва и чињеницу да је традиционална култура већ далеко од поимања млађих генерација, као и тренутну социо-политичку ситуацију на овим просторима, сматрамо да смо овим истраживањем сачували део лексичког богатства српског језика од заборава и започели систематско истраживање лексике призренскојужноморавских говора на Косову и Метохији.