Антиколонијализам и род: анализа дела ромских књижевница ГорданеЂурић, Десанке Ранђеловић, Јелене Савић, Хедине Тахировић Сијерчић

Abstract

У дисертацији се анализира пет дела четири ромске књижевнице: Dukhaldo ilo/Ranjeno srce Гордане Ђурић (1989), У снопу песме Десанке Ранђеловић (2002), Експлозивне трунчице Јелене Савић (2004), Čuj, osjeti bol!/Ashun, hachar dukh! (2010) и Rom kʼo Grom (2012) Хедине Тахировић Сијерчић. Прва четири дела су песничка, а последње је прозно. У уводном делу рада користе се дела бел хукс, Одри Лорд, Франца Фанона, Едварда Јанга, Ренате Јамбрешић Кирин с обзиром на комплексност колонијалних и феминистичких питања. Ужи оквир представља интердисциплинарно поље ромологије, књиге и текстови о ромским књижевницама. У анализираним делима указује се на начин на који је свака књижевница обрадила теме у вези са родом, ромском националном припадношћу, расизмом, и вишеструком дискриминацијом. Уз помну анализу одабраних песама, као и прозног дела, анализирана је и једна песма ромског песника Јована Николића, како би се истраживање отворило шире ка темама расизма у ромској ауторској књижевности. Пре анализе одабраних дела, у раду се налази и анализа текста о животу и шест преведених песама Гине Рањичић, која се сматра првом ромском песникињом. Књига Гордане Ђурић објављена је двојезично, чиме је афирмисан ромски језик, док је књижевница у песмама уписала широк круг тема и мотива како у вези са женским искуством, тако и суптилно наговештеном припадношћу ромском народу. Десанка Ранђеловић у женску ромску поезију уноси отпор према расистичком континуитету, тематизује породичне односе и кроз чергарску традицију, обрађује тему бомбардовања земље уз критику моћника, док се у погледу рода фокусира и на женска и на искуства мушке деце. Јелена Савић користи веома широк спектар песничке форме, комплексно се бави проблемом патријархата, уноси мотив бисексуалности, указује на расистички контекст у друштву, док се поиграва питањем постмодерне. Хедина Тахировић Сијерчић је у песмама критиковала опресију према Ромима у Европи, уписала је теме везане за традицију Рома, бавила се вишеструком дискриминацијом жена, док је у прозном делу поједине мотиве проширила, помно је обрадила питање насиља над женама у сарајевској махали, уписала је ратно и избегличко искуство и указала на сложену мрежу међуљудских односа. Ромска женска књижевност изузетно је значајно поље из ког могу да се разматрају важна питања која се постављају и у теорији (феминизма, постколонијализма).

U disertaciji se analizira pet dela četiri romske književnice: Dukhaldo ilo/Ranjeno srce Gordane Đurić (1989), U snopu pesme Desanke Ranđelović (2002), Eksplozivne trunčice Jelene Savić (2004), Čuj, osjeti bol!/Ashun, hachar dukh! (2010) i Rom kʼo Grom (2012) Hedine Tahirović Sijerčić. Prva četiri dela su pesnička, a poslednje je prozno. U uvodnom delu rada koriste se dela bel huks, Odri Lord, Franca Fanona, Edvarda Janga, Renate Jambrešić Kirin s obzirom na kompleksnost kolonijalnih i feminističkih pitanja. Uži okvir predstavlja interdisciplinarno polje romologije, knjige i tekstovi o romskim književnicama. U analiziranim delima ukazuje se na način na koji je svaka književnica obradila teme u vezi sa rodom, romskom nacionalnom pripadnošću, rasizmom, i višestrukom diskriminacijom. Uz pomnu analizu odabranih pesama, kao i proznog dela, analizirana je i jedna pesma romskog pesnika Jovana Nikolića, kako bi se istraživanje otvorilo šire ka temama rasizma u romskoj autorskoj književnosti. Pre analize odabranih dela, u radu se nalazi i analiza teksta o životu i šest prevedenih pesama Gine Ranjičić, koja se smatra prvom romskom pesnikinjom. Knjiga Gordane Đurić objavljena je dvojezično, čime je afirmisan romski jezik, dok je književnica u pesmama upisala širok krug tema i motiva kako u vezi sa ženskim iskustvom, tako i suptilno nagoveštenom pripadnošću romskom narodu. Desanka Ranđelović u žensku romsku poeziju unosi otpor prema rasističkom kontinuitetu, tematizuje porodične odnose i kroz čergarsku tradiciju, obrađuje temu bombardovanja zemlje uz kritiku moćnika, dok se u pogledu roda fokusira i na ženska i na iskustva muške dece. Jelena Savić koristi veoma širok spektar pesničke forme, kompleksno se bavi problemom patrijarhata, unosi motiv biseksualnosti, ukazuje na rasistički kontekst u društvu, dok se poigrava pitanjem postmoderne. Hedina Tahirović Sijerčić je u pesmama kritikovala opresiju prema Romima u Evropi, upisala je teme vezane za tradiciju Roma, bavila se višestrukom diskriminacijom žena, dok je u proznom delu pojedine motive proširila, pomno je obradila pitanje nasilja nad ženama u sarajevskoj mahali, upisala je ratno i izbegličko iskustvo i ukazala na složenu mrežu međuljudskih odnosa. Romska ženska književnost izuzetno je značajno polje iz kog mogu da se razmatraju važna pitanja koja se postavljaju i u teoriji (feminizma, postkolonijalizma).

The dissertation examines five works by four Romani women writers: Dukhaldo ilo/Wounded Heart by Gordana Đurić (1989), Wrapped Within a Poem by Desanka Ranđelović (2002), Explosive Bits by Jelena Savić (2004), Listen, feel the pain!/Ashun, hachar dukh! (2010) and Rom like Thunder (2012) by Hedina Tahirović Sijerčić. The first four works are poetry, and the last one is prose. In the introduction section of the paper, the works of bell hooks, Audre Lorde, Frantz Fanon, Edward Young, and Renata Jambrešić Kirin are explored, given the complexity of colonial and feminist issues. The narrow framework considers the interdisciplinary field of Romology and books and texts about Romani women writers. The analyzed works suggest how each author addresses topics such as gender, Roma ethnicity, racism, and multiple forms of discrimination. In addition to the close analysis of the selected poems as well as the prose work, one poem by the Romani poet Jovan Nikolić was also studied in order to further explore the topics of racism in Romani written literature. Preceding the analysis of the selected works, the paper also contains an analysis of the text about the life and six translated poems of Gina Ranjičić, who is considered the first Romani poet. Gordana Đurić's book was published bilingually, thereby affirming the Romani language. The author explores a wide range of themes and motifs in her poems, both concerning women's experiences and subtly implying her Roma ethnicity. Desanka Ranđelović brings resistance to racist continuity into female Romani poetry, thematizes family relations, and, through the Čergar (nomadic) tradition, deals with the subject of the bombing of the country while criticizing the powerful. In terms of gender, she focuses on the experiences of both female and male children. Jelena Savić uses a very wide range of poetic form, deals with the problem of patriarchy in a complex way, introduces the motif of bisexuality, and points to the racist context in society while toying with the issue of postmodernism. In her poems, Hedina Tahirović Sijerčić criticizes the oppression of Roma in Europe, explores Roma tradition, and deals with multiple forms of discrimination against women. At the same time, in her prose, she expands on certain motifs: she carefully addresses the issue of violence against women in a Sarajevan mahalla; she writes about the war and the refugee experience; and she points to a complex network of interpersonal relationships. Romani women's literature is an extremely important field that examines serious questions also arising in theory (of feminism and postcolonialism).