Дискурс јужне Угарске у наративним изворима од XI до XVI века

Abstract

Још од времена позне антике Панонија је представљала рубну, али веома значајну област Римског царства. На поменутом простору крајем IX века дошло је до формирања угарске држава. Њена христијанизација и уздизање на ранг краљевине утицала је на ближе повезивање са токовима западноевропске историје. Сређивање ситуације на простору Балкана почетком XI века омогућила је отварање нове ходочасничке руте, која је својим значајним делом водила преко територије Угарске. Овакав развој догађаја довео је до ближих контаката већег броја становника западне Европе са поменутим простором. Ову тенденцију су додатно увећали крсташки ратови. Монголски продор, као и каснија експанзија Османлија, која је довела до пада средњовековне Угарске, додатно су утицали на интересовање за ову рубну земљу западног хришћанства. Докторска теза Дискурс јужне Угарске у наративним изворима од XI до XVI века, представља покушај да се кроз критичко сагледавање средњовековних извора реконструише перцепција овог дела угарске државе, њеног становништва и екоисторијских чинилаца. Под јужном Угарском у нашем излагању, подразумеваћемо део њеног јужног пограничја, а ове области данас чине територије данашње северне Србије, која административно припада АП Војводини, тј. Бачка, Банат и Срем, уз области Мачве и Браничева. За хронолошки оквир смо узели период од почетка XI века до 1526. године. Горња граница означава излазак Краљевине Угарске на политичку сцену Европе, док се доњом годином завршава њен политички субјективизам, што је последица османске експанзије. Због значајног броја извора, нашу анализу ћемо ограничити на латинске изворе. У тексту нашег рада тежићемо да прикажемо који су фактори утицали на перцепцију јужне Угарске у историјским изворима, како је текла њена еволуција, тежећи да оценимо колико се ово субјективно виђење разликује од објективних сазнања до којих је историјска наука дошла.

Još od vremena pozne antike Panonija je predstavljala rubnu, ali veoma značajnu oblast Rimskog carstva. Na pomenutom prostoru krajem IX veka došlo je do formiranja ugarske država. NJena hristijanizacija i uzdizanje na rang kraljevine uticala je na bliže povezivanje sa tokovima zapadnoevropske istorije. Sređivanje situacije na prostoru Balkana početkom XI veka omogućila je otvaranje nove hodočasničke rute, koja je svojim značajnim delom vodila preko teritorije Ugarske. Ovakav razvoj događaja doveo je do bližih kontakata većeg broja stanovnika zapadne Evrope sa pomenutim prostorom. Ovu tendenciju su dodatno uvećali krstaški ratovi. Mongolski prodor, kao i kasnija ekspanzija Osmanlija, koja je dovela do pada srednjovekovne Ugarske, dodatno su uticali na interesovanje za ovu rubnu zemlju zapadnog hrišćanstva. Doktorska teza Diskurs južne Ugarske u narativnim izvorima od XI do XVI veka, predstavlja pokušaj da se kroz kritičko sagledavanje srednjovekovnih izvora rekonstruiše percepcija ovog dela ugarske države, njenog stanovništva i ekoistorijskih činilaca. Pod južnom Ugarskom u našem izlaganju, podrazumevaćemo deo njenog južnog pograničja, a ove oblasti danas čine teritorije današnje severne Srbije, koja administrativno pripada AP Vojvodini, tj. Bačka, Banat i Srem, uz oblasti Mačve i Braničeva. Za hronološki okvir smo uzeli period od početka XI veka do 1526. godine. Gornja granica označava izlazak Kraljevine Ugarske na političku scenu Evrope, dok se donjom godinom završava njen politički subjektivizam, što je posledica osmanske ekspanzije. Zbog značajnog broja izvora, našu analizu ćemo ograničiti na latinske izvore. U tekstu našeg rada težićemo da prikažemo koji su faktori uticali na percepciju južne Ugarske u istorijskim izvorima, kako je tekla njena evolucija, težeći da ocenimo koliko se ovo subjektivno viđenje razlikuje od objektivnih saznanja do kojih je istorijska nauka došla.