Bone quality analysis of jaw bones in type 2 diabetes and alocoholic liver cirrhosis: anatomical and microstructural evaluation

Abstract

Increasing prevalence of type 2 diabetes mellitus (T2DM) in general population due to the aging society, sedentary lifestyle, and obesity results in growing numbers of T2DM patients in dental practice. Recent studies have suggested increased bone fragility in patients with T2DM; however, the mechanisms of T2DM-associated bone changes in jaw bones are still poorly understood. Indeed, patients with T2DM often present with a need for dental implant placement in the edentulous alveolar bone. Furthermore, titanium fixation screws, which need to be placed in the mandibular angle in case of a fracture located in that region are sometimes required in T2DM patients. T2DM-related alterations in jaw bone quality, which may have direct effects on osseointegration and implant survival in this patient population, have not yet been investigated. The question remains as to whether alterations in jaw bone quality in T2DM contribute to implant failure. Alcoholic liver cirrhosis (ALC) has a proven negative influence on bone quality at various skeletal sites, such as femur and spine. On the other hand, evidence about the influence of ALC on jaw bone quality is scarce. Dental patients with a history of alcohol abuse and possibly compromised liver function sometimes need surgical interventions on the jaw bone, in post-traumatic cases, tooth extractions etc. Information about the jaw bone quality in patients with ALC is needed to make an evidence-based decision about the possibilities for oral and maxillofacial surgery in these patients. There is still poor understanding of bone quality in patients with T2DM and ALC; however, these patients, especially T2DM patients, are often met in the dental practice and decisions to treat or not to treat them are usually based on personal opinion of a physician. Therefore, there is a great need for evidence-based recommendations in clinical practice. In that context, we believe that understanding how T2DM and ALC affect bone quality on several hierarchical levels of observation could have significant clinical relevance in medicine and dentistry. Currently, patients treated with different antidiabetic medications are not distinguished clearly in clinical practice and the current clinical approach is not based on strong evidence. Therefore, the focus on the effects of T2DM treatment options (Insulin vs. OAD) on bone quality may also be of great practical value in oral and maxillofacial surgery. And it is important to clarify whether T2DM and ALC should be considered absolute or relative contraindications for oral interventions on bone, at least when it comes to the bone tissue status of these patients. The aim of this thesis was to explore bone quality of T2DM and ALC patients compared with healthy control group on several hierarchical levels in the edentulous region of the lower first molar and the mandibular angle, so as to provide structural evidence to estimate possibilities of for common treatments in oral and maxillofacial surgery. The following specific objectives were stated: i. to compare the jaw bone microstructural, compositional, and cellular properties between patients with T2DM and healthy controls; ii. to investigate the influence of OAD vs. insulin in T2DM individuals in a site-specific manner, and to iii. to compare the jaw bone microstructural, compositional, and cellular properties between individuals with ALC and healthy controls, in a site-specific manner...

Повећана учесталост типа 2 дијабетес мелитуса (Т2ДМ) у општој популацији због старења друштва, неактивног стила живота и гојазности доводи до повећаног броја пацијената са Т2ДМ у стоматолошкој пракси. Недавна истраживања указују на повећану ломљивост костију пацијената са Т2ДМ. Упркос томе, још увек се врло мало зна о механизмима промена на костима које се јављају у Т2ДМ. Код пацијената са Т2ДМ често постоји потреба за уградњом зубних имплантата у безуби алвеоларни гребен. Осим тога, титанијумски шрафови за фиксацију, који се постављају у угао доње вилице у случају прелома локализованог у том региону, су некада потребни код пацијената са Т2ДМ. Промене у квалитету кости код Т2ДМ које могу имати директне ефекте на осеоинтеграцију и опстанак имплантата у овој популацији пацијената још увек нису истражени. Остаје питање да ли постоје промене у квалитету кости вилица у Т2ДМ које могу допринети губитку имплантата. Алкохолна цироза јетре (АЦЈ) има доказано негативан утицај на квалитет костију на различитим местима скелета, попут бутне кости и кичме. Међутим, докази о утицају АЦЈ на квалитет кости вилице су оскудни. Стоматолошким пацијентима који конзумирају алкохол и потенцијално имају оштећену функцију јетре понекад су потребне хируршке интервенције на костима вилица (нпр. у посттрауматским случајевима, вађење зуба итд.). У том смислу су неопходни подаци о квалитету кости вилице код пацијената са АЦЈ, пре свега да би се донела одлука заснована на доказима о могућностима оралне и максилофацијалне хирургије код ових пацијената. Jош увек се мало зна о квалитету кости код особа са Т2ДМ и АЦЈ. Ипак, ови пацијенти, нарочито они са Т2ДМ, често се срећу у стоматолошкој пракси, где се одлуке о томе да ли да се они хируршки збрину или не често заснивају на субјективној процени лекара. Због тога у клиничкој пракси постоји потреба за препорукама заснованим на доказима. У том смислу, разумевање како Т2ДМ и АЦЈ утичу на квалитет кости на неколико хијерархијских нивоа посматрања би могло имати велики клинички значај у медицини и стоматологији. Данас се не прави јасна разлика између пацијената третираних различитим антидијабетицима, и савремени клинички приступ није базиран на чврстим доказима. Због тога би истраживање ефекта различитих терапијских опција код Т2ДМ (инсулин и орални антидијбетици (ОАД)) на квалитет кости такође могло бити од великог практичног значаја у оралној и максилофацијалној хирургији. Важно је и разјаснити да ли би Т2ДМ и АЛЦ требало посматрати као апсолутну или као релативну контраиндикација за оралнохируршке интервенције на кости, бар када је у питању коштани статус ових пацијената. Штавише, микроархитектурне и микроструктурне карактеристике виличних костију особа са Т2ДМ које узимају инсулин или ОАД су такође од клиничког значаја. Општи циљ ове тезе је био да се на неколико хијерархијских нивоа посматрања истражи квалитет кости у безубој регији доњег првог молара и угла доње вилице код особа са Т2ДМ и АЦЈ у поређењу са здравом контролном групом, како би се поставила основа за унапређење процеса клиничког одлучивања у оралној хирургији, имплантологији и максилофацијалној хирургији код ових пацијената...