Дискурсни маркери ограђивања и истицања пропозиције у академском дискурсу научних монографија у енглеском и српском језику

Abstract

Предмет истраживања у дисертацији је контрастивно проучавање дискурсних маркера као средстава интеракције између аутора и читаоца у академском дискурсу у енглеском и српском језику, са посебним освртом на маркере ограђивања (hedges) и истицања (boosters). Полазна тачка проучавања је претпоставка да су ови маркери присутни у оба језика, као и то да имају довољан број заједничких језичких обележја која овакво упоређивање чине релевантним и научно заснованим. Проблем таксономије маркера за потребе овог истраживања разрешен је применом адаптиране и осавремењене класификације према више аутора (Hyland, 2004, Kondowe, 2014, Hinkel, 2005). Маркери ограђивања умањују снагу или наглашеност исказа, док маркери истицања додатно оснажују или наглашавају пропозицију или категорички став аутора (Holmes,1995; Hyland, 1998). У енглеском језику то су: модални глаголи, одређени лексички глаголи, прилози, придеви и именице, док су у српском језику то њихови функционални еквиваленти. Задатак овог истраживања био је да се идентификују маркери ограђивања и истицања у одабраном корпусу научних монографија на енглеском и српском језику, затим да се одреди њихова фреквентност према категоријама, унутар научних дисциплина, као и да се упореде њихове фреквентности у два проучавана језика. У овом истраживању додатно је испитана рецепција и разумевање дискурсних маркера у енглеском и српском језику. Тестирано је функционално разумевање маркера ограђивања и истицања у академском дискурсу на енглеском и српском језику из перспективе читаоца како би се утврдила њихова комуникативна функција. Такође, тестирано је и контекстуално разумевање маркера у енглеском језику уз навођење преводних еквивалената у српском језику те могући утицај енглеског језика. Ова дисертација представља својеврстан помак на пољу квалитативне и функционалне анализе академског дискурса који се огледа у чињеници да се оно заснива на корпусу те спроводи кроз текстуалну анализу дискурса са једне стране, док се са друге остварују значајне педагошке импликације које су у досадашњим истраживањима разматране изразито ретко. Резултати истраживања указали су на вишеструке сличности и разлике како у употреби, тако и у фреквентности маркера ограђивања и истицања у научним дисциплинама које су заступљене у проучаваном корпусу научних монографија из научних области лингвистика, географија и физика. Резултати квантитативне и квалитативне анализе у оквиру овог проучавања као и испитивање рецепције и разумевања маркера ограђивања и истицања код одабране групе студената пружају значајан допринос досадашњим истраживањима у оквиру контрастивних проучавања језика струке и науке. Примена резултата са теоријског аспекта значајна је у погледу целисходнијег разумевања дискурсних маркера уопште у академском дискурсу оба проучавана језика, са посебним освртом српски језик. Практичан допринос огледа се у чињеници да се резултати истраживања могу применити у настави страног језика струке и академског писања како би се побољшало разумевање текстуалних конвенција језика струке и науке у оба посматрана језика.

Predmet istraživanja u disertaciji je kontrastivno proučavanje diskursnih markera kao sredstava interakcije između autora i čitaoca u akademskom diskursu u engleskom i srpskom jeziku, sa posebnim osvrtom na markere ograđivanja (hedges) i isticanja (boosters). Polazna tačka proučavanja je pretpostavka da su ovi markeri prisutni u oba jezika, kao i to da imaju dovoljan broj zajedničkih jezičkih obeležja koja ovakvo upoređivanje čine relevantnim i naučno zasnovanim. Problem taksonomije markera za potrebe ovog istraživanja razrešen je primenom adaptirane i osavremenjene klasifikacije prema više autora (Hyland, 2004, Kondowe, 2014, Hinkel, 2005). Markeri ograđivanja umanjuju snagu ili naglašenost iskaza, dok markeri isticanja dodatno osnažuju ili naglašavaju propoziciju ili kategorički stav autora (Holmes,1995; Hyland, 1998). U engleskom jeziku to su: modalni glagoli, određeni leksički glagoli, prilozi, pridevi i imenice, dok su u srpskom jeziku to njihovi funkcionalni ekvivalenti. Zadatak ovog istraživanja bio je da se identifikuju markeri ograđivanja i isticanja u odabranom korpusu naučnih monografija na engleskom i srpskom jeziku, zatim da se odredi njihova frekventnost prema kategorijama, unutar naučnih disciplina, kao i da se uporede njihove frekventnosti u dva proučavana jezika. U ovom istraživanju dodatno je ispitana recepcija i razumevanje diskursnih markera u engleskom i srpskom jeziku. Testirano je funkcionalno razumevanje markera ograđivanja i isticanja u akademskom diskursu na engleskom i srpskom jeziku iz perspektive čitaoca kako bi se utvrdila njihova komunikativna funkcija. Takođe, testirano je i kontekstualno razumevanje markera u engleskom jeziku uz navođenje prevodnih ekvivalenata u srpskom jeziku te mogući uticaj engleskog jezika. Ova disertacija predstavlja svojevrstan pomak na polju kvalitativne i funkcionalne analize akademskog diskursa koji se ogleda u činjenici da se ono zasniva na korpusu te sprovodi kroz tekstualnu analizu diskursa sa jedne strane, dok se sa druge ostvaruju značajne pedagoške implikacije koje su u dosadašnjim istraživanjima razmatrane izrazito retko. Rezultati istraživanja ukazali su na višestruke sličnosti i razlike kako u upotrebi, tako i u frekventnosti markera ograđivanja i isticanja u naučnim disciplinama koje su zastupljene u proučavanom korpusu naučnih monografija iz naučnih oblasti lingvistika, geografija i fizika. Rezultati kvantitativne i kvalitativne analize u okviru ovog proučavanja kao i ispitivanje recepcije i razumevanja markera ograđivanja i isticanja kod odabrane grupe studenata pružaju značajan doprinos dosadašnjim istraživanjima u okviru kontrastivnih proučavanja jezika struke i nauke. Primena rezultata sa teorijskog aspekta značajna je u pogledu celishodnijeg razumevanja diskursnih markera uopšte u akademskom diskursu oba proučavana jezika, sa posebnim osvrtom srpski jezik. Praktičan doprinos ogleda se u činjenici da se rezultati istraživanja mogu primeniti u nastavi stranog jezika struke i akademskog pisanja kako bi se poboljšalo razumevanje tekstualnih konvencija jezika struke i nauke u oba posmatrana jezika.