Пореска евазија у Србији – основни генератор привредне нестабилности

Abstract

Свака држава мора да остварује приходе којима ће финансирати јавне расходе, односно јавну потрошњу. Држава убира фискалне јавне приходе на основу свог фискалног суверенитета, прописаног одговарајућим пореским законима. У том смислу, држава успоставља такав порески систем, који ће бити оптималан, подношљив за пореске обвезнике, али и ефикасан, тако да порески приходи буду што већи, а трошкови при наплати и отпор пореских обвезника што мањи. С обзиром да порески систем непосредно оптерећује економску снагу пореског обвезника, јавља се отпор ка плаћању пореза. Та јачинa отпора зависи и од других фактора: фискалне пресије, перцепције јавности о правичности појединих пореских облика и др. Међутим, настанак пореске евазије подстичу два основна фактора: објективни и субјективни фактори. У објективне факторе спадају: политичко уређење земље, степен привредне развијености, фискална пресија, порески облици, начин трошења средстава, суд и оцена јавности о правичности пореских облика и др. У субјективне факторе спадају: степен развијености пореске културе, развијена свест о самом појму пореза и његовој основној улози у самом друштву. У истраживачком делу рада, извршена је анализа пореског обвезника и дефинисање кључног момента када порески обвезник доноси одлуку да утаји порез. Тиме је осветљена и она психолошка страна која касније, доводи до утаје пореза и сиве економије и која утиче на ниво привредне нестабилности земље. Резултати су показали да су потврђене основна и четири помоћне хипотезе рада. Верификован је и теоријски модел истраживања, по коме зависна варијабла истраживања- пореска евазија и привредна нестабилност, значајно зависи од четири независне варијабле: сиве економије, ефикасне пореске администрације, објективних и субјективних фактора пореске евазије.

Svaka država mora da ostvaruje prihode kojima će finansirati javne rashode, odnosno javnu potrošnju. Država ubira fiskalne javne prihode na osnovu svog fiskalnog suvereniteta, propisanog odgovarajućim poreskim zakonima. U tom smislu, država uspostavlja takav poreski sistem, koji će biti optimalan, podnošljiv za poreske obveznike, ali i efikasan, tako da poreski prihodi budu što veći, a troškovi pri naplati i otpor poreskih obveznika što manji. S obzirom da poreski sistem neposredno opterećuje ekonomsku snagu poreskog obveznika, javlja se otpor ka plaćanju poreza. Ta jačina otpora zavisi i od drugih faktora: fiskalne presije, percepcije javnosti o pravičnosti pojedinih poreskih oblika i dr. Međutim, nastanak poreske evazije podstiču dva osnovna faktora: objektivni i subjektivni faktori. U objektivne faktore spadaju: političko uređenje zemlje, stepen privredne razvijenosti, fiskalna presija, poreski oblici, način trošenja sredstava, sud i ocena javnosti o pravičnosti poreskih oblika i dr. U subjektivne faktore spadaju: stepen razvijenosti poreske kulture, razvijena svest o samom pojmu poreza i njegovoj osnovnoj ulozi u samom društvu. U istraživačkom delu rada, izvršena je analiza poreskog obveznika i definisanje ključnog momenta kada poreski obveznik donosi odluku da utaji porez. Time je osvetljena i ona psihološka strana koja kasnije, dovodi do utaje poreza i sive ekonomije i koja utiče na nivo privredne nestabilnosti zemlje. Rezultati su pokazali da su potvrđene osnovna i četiri pomoćne hipoteze rada. Verifikovan je i teorijski model istraživanja, po kome zavisna varijabla istraživanja- poreska evazija i privredna nestabilnost, značajno zavisi od četiri nezavisne varijable: sive ekonomije, efikasne poreske administracije, objektivnih i subjektivnih faktora poreske evazije.