Српско школство на Косову и Метохији у периоду од 1878. до 1912. године

Abstract

Положај српских школа и српских учитеља на Косову и Метохији био је тежак и несигуран, јер су стално били на удару Tурских власти и Арбанаса. Педагошки живот на Косову и Метохији одвијао се под специфичним и несређеним политичким, економским и културним условима. Међутим Косово и Метохија, све док су били под Турском влашћу имали су тешку судбину и били су упућени на већу борбу, како би издејствовали право на своје националне школе. Зато сваки крај има специфичну улогу у погледу просветног развоја, па је стога интересантно посебно их посматрати и проучавати. После детаљног упознавања са изворном грађом и литературом о развоју просветних прилика на Косову и Метохији, добија се једна потпуно јасна слика, како о условима под којима се тај процес развијао, тако и о евоулацији коју је доживљавао. Чини се да се на основу свих докумената, улога многих појединости и фактора може тачно видети, шта је допринела Српска влада, шта Турске власти, шта Аустро-угарска пропаганда, а шта српски живаљ из ових крајева. Резултати спровођења културно-просветног рада Србије на Косову и Метохији били су велики. Долазак нових школованих учитеља у ове крајеве, који су радили по плану и програму из Србије, омогућио је да се настава у школама знатно унапреди. Просветна политика је тежила стварању модерних школских зрада, уређених школских башта, изворишту сазнања ученика, које би служиле за углед грађанству, односно народу. Једном речју да основне школе буду место, где се образују и васпитавају ученици и носиоци културног просперитета. Овако замишљена основна школа и концепција образовања и васпитања узроковала је и високе захтеве у односу на просветне раднике. Од учитеља се захтевало да буду и преносиоци знања и васпитачи и национални радници и просветари, да израђују очигледна наставна средства и буду пример и ученицима и грађанству. Познате су основне карактеристике школства по етапама развоја од старог традиционалног ка савременијем, модернијем. Последња деценија 19. века даће довршен систем управљања школама од базе до врха. На основу овлашћења датих Цариградској Патријаршији, Митрополија у Призрену је инаугурисала систем посредних и непосредних школских органа, који ће се даље бринути за развој школства. То је омогућило доношење значајних аката за организационо сређивање школа, њихово повезивање и систематичније пружање педагошкоинструктивне помоћи. Створени су и повољнији услови за брже оспособљавање кадрова и легалније довођење просветних радника из Србије у ове крајеве. Ове су промене на Косову заостајале за променама у ослобођеној Србији. Пред крај 19. и почетком 20. века на Косову, код српског живља, снажније ће се одразити струјања и политичка превирања у Србији па и неке доктрине напреднијих кругова турског друштва. Мада школски живот и поред бројних тешкоћа и сметњи стално је јачао. Осетила се потреба и за вишим степеном образовања од оног који је давала основна школа. Осим Призрена који је имао Богословију, потреба за вишим образовањем осетила се најпре у Приштини и крајевима Косовског вилајета, који су према њој гравитирали. Године 1898, када је донет Закон о средњим школама у Србији, основане су грађанске школе у Приштини, Призрену, Гњилану. Грађанске школе биле су тесно повезане са основним школама у граду и имале заједничког управитеља, наставнике, школску администрацију. Анализом свих наведених глава и поглавља, намеће се да је основни циљ истраживања да утврдимо, колику је улогу имало школство и просвета на Косову и Метохији у периоду од 1878–1912. године, за српски народ у време друштвених и политичких превирања, као и ропства под Турском влашћу. Србија се после ослобођења од Турске власти почела развијати и формирати у сваком погледу, па је и просвета добијала све одређенији вид и ишла лагано ка усавршавању. Напори просветне политике резултирали су описмењавањем, побољшањем школске спреме и извлачењем становништа из вековне културно-просветне заосталости.