Примена родно осетљивог језика у пословној комуникацији на енглеском као нематерњем језику - Ставови студентске популације пословноекономског усмерења у Републици Србији

Abstract

Дисертација се бави анализом проблема, значаја и потенцијала родно осетљивог језика, као и питањем у којој се мери родно осетљив језик примењује међу студентском популацијом пословно-економског усмерења у Републици Србији. Полази се од уверења да је родно осетљив језик и компонента друштвених односа заснованих на равноправности и њихов одраз. Претпоставља се да употреба родно осетљивог језика доприноси јачању и изградњи јавног дискурса који се темељи на учтивости, уљудности, хуманости, уважавању, скромности и слободи говора, те се у контексту мерења примене родно осетљивог језика код поменуте циљне групе кроз рад ставља акценат на улогу наставе енглеског језика у сврху поспешивања употребе родно осетљивог језика. Узимајући у обзир корпоратизацију великог броја аспеката друштвеног функционисања, пословна комуникација се схвата као канал од посебног значаја у овом контексту. Стога се истражује веза између пословне комуникације на енглеском језику и родно осетљивог језика. Емпиријски део истраживања пружа увид у специфичне облике манифестовања те везе. Као инструмент је коришћен структурисани упитник, а статистичким методом, критичком анализом дискурса и контрастивном анализом дошло се до закључка да се ставови о родној осетљивости рефлектују на употребу родно осетљивог језика код циљне студентске популације, те да, стога, употреба родно осетљивог језика у настави енглеског језика у високом образовању може допринети како развијању свести о родној осетљивости, тако и употреби родно осетљивог језика. Консеквенце у домену друштвеног функционисања на демократским принципима равноправности, као и подстицање перцептивности за језичке стилске суптилности могу допринети просперитету лингвистичке, едукативне и културне ситуације у друштву. Дисертација препоручује употребу родно осетљивог језика у настави пословног енглеског језика у високообразовним институцијама, чиме се доприноси друштвеном дијалогу у духу демократије и људских права, а и унапређењу језичке праксе као такве. Рад даје дефинитивне одговоре на питање у којој мери се примењује родно осетљив језик код студената пословно-економског усмерења у Републици Србији. Такође, циљ наше дисертације је да стимулише академске дебате на ову тему, те се у закључку предлажу могућности за даља истраживања којима би она послужила као полазиште.