Професионални развој наставника у функцији унапређивања компетенција за васпитање и образовање за одрживи развој

Abstract

Питање компетентности наставника1 и његовог професионалног развоја у функцији унапређивања компетенција за васпитање и образовање за ОР2 представља истраживачки проблем који је неопходно сагледавати из различитих перспектива. Истраживачки проблем професионалног развоја наставника у области васпитања и образовања за ОР посматрамо као континуирани, дугорочни интегрисани процес унапређивања компетенција наставника кроз властито учење, усавршавање, рефлексивну праксу и истраживачки рад. Повод за наше истраживање је измењен контекст за учење који условљава промене у образовној пракси у циљу одговора на нарасле и измењене образовне потребе и интересе. Промене које наставник уводи у образовну праксу су садржане у концепцији ОР као битној одредници савременог васпитања и образовања која се одражава на квалитет живота садашњих и будућих генерација ученика. Предмет истраживања представља професионали развој наставника у функцији унапређивања компетенција за васпитање и образовање за ОР. У раду се истиче смисао и значај професионалног развоја наставника у подручју васпитања и образовања за ОР и уочава се да концепт ОР представља суштински део стратегије целоживотног учења. С обзиром на изазове савременог васпитања и образовања и компетентности наставника да одговори на ове изазове, циљ ове дисертације је да се утврди степен развијености компетенција наставника о и за ОР и утврђивање заступљености и доприноса различитих облика професионалног развоја развијању компетенција. Одговор смо покушали добити на два нивоа: 1) теоријском педагошко-дидактичком рефлексијом са циљем одговора на питање улоге наставника у концепцији васпитања и образовања за ОР и 2) емпиријским испитивањем. На основу анализе стране и домаће литературе и релевантних истраживања даје се исцрпан преглед релевантних истраживања из области развоја компетенција наставника за васпитање и образовање за ОР. Теоријском анализом значајних педагошких извора изнесене су основне полазне основе о појму ОР, његовом историјском развоју и документима на којима се заснива.Такође анализом циљева, компоненти ОР, принципа ОР, тема ОР, образовања о и за ОР, улоге школе у образовању и васпитању за ОР, професионалног развоја наставника кроз формално, неформално и информално учење и самосталног укључивања тема ОР у процес учења изнесене су основе о компетенцијама наставника, професионалном развоју наставника, васпитању и образовању за ОР . Централни део нашег рада је улога наставника у остваривању циљева васпитања и образовања за ОР и развој његових компетенција за васпитање и образовање за ОР. У складу са чињеницом да је улога наставника основни чинилац у промовисању васпитања и образовања за ОР, професионални развој наставника сагледавамо кроз процес формалног, неформалног и информалног учења у функцији унапређења компетенција за васпитање и образовање за ОР. У емпиријском делу рада испитиван је степен развијености компетенција наставника о и за ОР и утврђивање заступљености и доприноса различитих облика професионалног развоја развијању ових компетенција. Добијени резултати подржавају полазне претпоставке о постојању разлика у процени знања о ОР и развоју компетенција за ОР између наставника који раде у разредној настави и наставника (од 5.до 8.разреда) који раде у предметној настави. Наставници који раде у разредној настави процењују да имају виши ниво знања о ОР, сматрају да су активностима стручног усавршавања, неформалног образовања и информалног учења у већој мери развили ниво компетенција за ОР у односу на наставнике који раде у предметној настави (од 5.до 8.разреда), док се наставници предметне наставе самопроцењују мање компетентним од наставника разредне наставе.Резултати истраживања потврдили су полазну хипотезу истраживања о постојању разлика у нивоу знања и доприноса активности између наставника који раде у разредној настави и наставника (од 5.до 8.разреда) који раде у предметној настави. Утицај одређених активности стручног усавршавања на развој компетенција наставника за васпитање и образовање за ОР посматран је у односу на самопроцену знања о ОР и на објективно знање о ОР (утврђено тестом знања), као и на самопроцену компетенција наставника за ОР. Излагања и угледно/огледни часови се јављају као главни фактор који има највише утицаја на развој компетенција за ОР. Добијени резултати истраживања сугеришу да је потребно јачати компетенције наставника о и за ОР у нашој земљи кроз хоризонтално учење наставника. Такође, упућују да је неопходно осмислити програме, формалног, неформалног и информалног учења на тему ОР за наставнике предметне наставе, имајући у виду специфичности предмета природних, друштвених наука, уметности и физичког васпитања у основној школи. Резултати емпиријског дела истраживања показују да je у савременим условима рада неопходно да учитељи и наставници развијају компетенције у вези са ОР, будући да се испред професије учитеља и наставника постављају изазови и очекивања у вези са овим концептом. Нове улоге наставника претпостављају промене у програмима стручног усавршавања и професионалног развоја, те је смислено да програми обухватају идеју о и за ОР како би наставници јачали компетенције у том сегменту рада. Предуслов за остваривање измењених програма стручног усавршавања и професионалног развоја које поставља концепција васпитања и образовања за ОР је наставник који је спреман да заједно са ученицима мења затворене обрасце деловања у школи и локалној заједници и успоставља обрасце деловања засноване на потребама отвореног, одрживог друштва и појединца.