Геоеколошки проблеми Семберије и Мајевице у Републици Српској

Abstract

Подручје Семберије и Мајевице у Републици Српској налази се на крајњем североистоку Босне и Херцеговине и чине га Град Бијељина и општине Угљевик и Лопаре. Карактерише га повољан географски положај, који је омогућио нагли развој, посебно града Бијељина, након грађанског рата 90 – их година прошлог века. Састоји се из две потпуно различите природне целине, равнице Семберије и планине Мајевице али и две потпуно различите друштвене целине, економски развијене Семберије и економски слабо развијене Мајевице. Упркос разликама у природним и друштвеним елементима, овде два простора се међусобно допуњују, представљајући јединствену целину, погодну за проучавање са аспекта геоеколошке евалуације. Развој простора диктирало је и богатство природним ресурсима, од којих највећи економски значај има мрки угаља чија експлоатација се одвија у подножју планине Мајевице. Осим угља, постоје многи други, обновљиви извори енергије, попут геотермалне енергије, којој се тежи и чији значај је приказан кроз ово истраживање. Поред енергетског сектора, подручје карактерише и јак пољопривредн сектор. Оба сектора имају дугу историју и устаљена су на овим подручјима као значајна за развој. Како би се задовољиле потребе повећаног броја становника, простор је претрпео огромне промене. Природа је деградирана зарад грађевинских објеката, као и многи културно историјски објекти од значаја, експлоатација необновљивих ресурса је све интензивнија и производи огромну количину загађења, измена простора нелегалном или непланском градњом довела је до природних непогода које су све чешће, посебно клизишта, и др. Град Бијељина карактерише присуство потпуно нелогичних објеката, како локацијски тако и положајно. Истраживање је дефинисало основне геоеколошке проблеме, дало предлоге за њихова решења и преглед досадашњих студија. То су: аерозагађење, недостатак еколошке свести код становника, отпад, недостатак зелених површина у граду Бијељини и природне непогоде. Проблеми су дефинисани анализом ставова и познавања становништва, као друштвеног фактора неопходног за решавање еколошких неправилности на локалном нивоу. Предлози за решења дати су на основу досадашњих студија, поређења са истраживањима у другим местима и на основу ауторовог личног закључивања са циљем кориштења постојећих ресурса на одржив начин. Поред кориштења ресурса то је подразумевало и решавање проблема од државног значаја, попут санације насипа на рекама и подизања еколошке свести становништва свих генерација, посебно факултетски образоване популације која живи у руралним срединама. Један од видова одрживог развоја простора у овом истраживању заснива се на развоју туризма, који бележи раст од почетка 21. века на овом подручју. Иако простор Семберије има много већу посећеност од простора Мајевице, оба располажу и природим локалитетима и културно историјским објектима од значаја, који су интересантни домаћим и страним туристима. Развој еко туризма фокусиран је на верски, бањски, спортски, рекреативни, сеоски и манифестациони туризам. Све ове врсте туризма се могу повољно развијати на истраживаном подручју, јер се објекти и локације од интереса налазе на малој удаљеност једни од других. Формирана је база туристичких локалитета и објеката према локацијском положају и категорији којој припадају и приказан је њихов значај за будући развој туризма. Велики значај за решавање еколошких проблема и за туристички развој ovog подручја има геоеколошко вредновање, које је рађено путем 7 биоклиматских индекса методе МЕNЕХ и Индексом рекреацијског потенцијала и бонитације. Обе методе дале су резултате који су од значаја за разумевање природних и друштвених карактеристика и њиховог прожимања на истраживаном подручју. На основу биоклиматских индекса у оквиру методе МЕNЕХ приказани су дани опасни по људски организам и његов комфор и на тај начин дата упозорења и смернице које се требају поштовати приликом неповољних дана. Значај биоклиматског вредновања огледа се и у његовој употреби приликом планирања измене простора. Истраживања су се надовезала на досадашња истраживања овог подручја, која нису бројна али су разноврсна. Као таква, дале су полазну основу за решавање постављених проблема и постизање дефинисаних циљева. Дати су нови предлози, закључци и начини побољшања простора, који се односе на еколошке проблеме, који могу бити од користи будућим истраживањима и другим ауторима.

The area of Semberija and Majevica in the Republika Srpska is located in the far northeast of Bosnia and Herzegovina and it consists of 3 municipalities: Bijeljina, Ugljevik and Lopare. It is characterized by a favorable geographical position, which enabled the rapid development, especially of the city of Bijeljina, after the civil war in Bosnia and Herzegovina in the 1990s. It consists of two completely different natural units, the plain Semberija and the mountain Majevica, but also two completely different social units, economically developed Semberija and economically poorly developed Majevica. Despite the differences in natural and social elements, these two areas complement each other, representing a unique whole, suitable for study from the aspect of geoecological evaluation. The development of the area was also dictated by the richness of natural resources, of which the greatest economic importance has the brown coal, whose exploitation takes place at the foot of the mountain Majevica. In addition to coal, there are many other, renewable, energy sources, such as geothermal energy which is sought after and whose importance has been shown through this research. Apart from the energy sector, the area is also characterized by a strong agricultural sector. Both sectors have a long history and are established in these areas as important for development. In order to meet the needs of the increased number of inhabitants, the area has undergone huge changes. Nature has been degraded for the sake of construction objects, as well as many cultural and historical buildings of importance, the exploitation of resources is becoming more and more intense and it produces a huge amount of pollution, due to illegal or unplanned construction area is changed and it has led to increased number of natural disasters, especially landslides, etc. The city of Bijeljina is characterized by the presence of completely illogical facilities, both locationally and positionally. The research defined the basic geoecological problems, gave suggestions for their solutions and an overview of previous studies. These problems are: air pollution, lack of environmental awareness among inhabitants, waste, lack of green areas in the city of Bijeljina and natural disasters. The problems are defined by the analysis of the attitude and knowledge of the population, as a social factor necessary for solving environmental irregularities at the local level. Suggestions for solutions are given on the basis of previous studies, comparisons with research in other places and on the basis of the author's personal conclusion with the aim of using existing resources in a sustainable way. In addition to the use of resources, this also meant solving problems of national importance, such as the sanation of embankments on rivers and raising the environmental awareness of the population of all generations, especially the university-educated population that lives in rural areas. One type of sustainable development of the areа in this research is based on the development of tourism, which has been growing since the beginning of the 21st century in this area. Although the area of Semberija has a much more visits than the area of Majevica, both have natural sites and cultural and historical objects of importance, which are interesting to domestic and foreign tourists. The development of eco – tourism is focused on religious, spa, sports, recreational, rural and event tourism. All these types of tourism can be favorably developed in the researched area, because the objects and locations of interest are located at a short distance from each other. A database of tourist sites and onjects is formed according to the location and the category to which they belong, and is shown their importance for the future development of tourism in this area. Of great importance for solving environmental problems and for the tourist development of this area was the geoecological evaluation, which was done through 7 bioclimatic indices of the MENEX method and the Index of recreational potential and credit rating method. Both methods gave results that are important for understanding natural and social characteristics and their interactions in the research area. Based on bioclimatic indices within the MENEX method, days dangerous for the human body and its comfort are presented, and based on that warnings are given, as well as guidelines that should be followed during the unfavorable days. Bioclimatic evaluation should be important in every planning of the area. The research is a continuation of previous researches in this area, which are not numerous but are diverse. As such, they provided a starting point for solving the problems and achieving the defined goals. New proposals, conclusions and ways of improving the area, which relate to environmental problems, are given in this research and may be useful to future research and other authors.