Савремени концепти организовања и управљања основним школама и могућност примене у Републици Србији

Abstract

Докторска дисертација под називом ,,Савремени концепти организовања и управљања основним школама и могућност примене у Републици Србији” је изузетно актуелна и изазовна тема за истраживање. Она ће бити још актуелнија у перспективи, јер менаџмент у образовању као гранска дисциплина менаџмента, тек треба да заузме место које му припада. Менаџмент у образовању као теорија и као пракса, одавно се изучава у развијеним земљама. У нашој земљи то није случај. Теоретичари су се почели бавити овом дисциплином пре 10−15 година. Менаџмент образовања код нас се јавља најпре као теорија, а тек у последње време у пракси. Како је он још увек у повојима, тако постоје и многе недоумице и тумачења самог појма, а онда и свега осталог шта је у вези с њим. Поред тога, теорија и пракса су у нескладу. Ова докторска дисертација написана је са циљем обогаћивања менаџмента у образовању као теорије, али и залагање за практичну примену. Ново доба тражи нове кадрове који ће бити способни за изазов на тржишту и променама. То значи да се мењају и образовни системи јер не одговарају времену које долази. Развијене земље су то на време схватиле и урадиле, док земље у транзицији још траже решења, спроводе реформе и настоје да дођу до нивоа на којем су развијене земље. Типичан пример за то су земље у транзицији међу којима је и Србија. Дуг процес транзиције, споре и неадекватне промене, резултирале су лошим стањем у образовању. То се односи и на систем основне школе. Такође је познато да су развијене земље много пажње посветиле својим образовним системима и на тај начин доживеле да им привреда буде развијена, а положај сваког грађанина много бољи него што је у нашој земљи. Директори, као руководиоци основних школа, долазе на то место без потребних знања и вештина. Многа истраживања су потврдила колико је важна улога директора школе, па се онда поставља питање зашто се том проблему није посвећивала довољна пажња. Дисертација се залаже за менаџмент приступ у организацији и управљању основном школом. Компаративном методом покушавају се приказати искуства земаља које су, захваљујући својим образовним системима, доживеле привредни процват. Поред ове методе, критичком анализом покушава се приказати шта је то што бисмо могли преузети од бољих и успешнијих, како учити на њиховим примерима и све то практички применити код нас. Анализиран је и наш пут промена и реформи, потешкоће и грешке, али и алтернативе и могућности. Нарочито се посветила пажња руковођењу и организацији. Извршено је истраживање о руковођењу и дошло се до резултата да је код нас најприкладнији трансформацијски стил руковођења. Организација образовног система захтева јачу децентрализацију. Све ово, али и разна друга питања, потребно је предвидети стратегијом образовања од 2020. године која треба да буде квалитетно и стручно урађена. Ову стратегију није могуће добро урадити без квалитетне стратегије на нивоу државе. Држава треба да предвиди пут којим ћемо се кретати јер од тога зависи и пут образовања у целини. Важно је да не понављамо старе грешке у образовним реформама и увођењу иновација. Оне су државу и образовање скупо коштале и због њих је знање наших ученика на нивоу који није задовољавајући. Потребно је да учимо од успешнијих, али да те примере не пресликавамо у наш образовни систем на начин да доносе више штете него користи. Код преузимања од других важно је имати у виду наше специфичности и могућности. У нашој земљи у последњих пар година уведено је лиценцирање директора школа. Директори свих, па и основних школа, имају обавезу да положе испит како би добили лиценцу за директора. Пре тога пролазе едукацију која није довољна да би директор школе био менаџер. Том питању просветне власти треба да придају већу важност, тј. треба да се ослоне на искуства земаља које имају развијен систем едукације менаџера школа, а за то се залаже аутор дисертације.