Орално здравље, коришћење стоматолошких услуга и потребе за стоматолошком здравственом заштитом жена у Војводини

Abstract

Орална обољења су широко распрострањена, са преваленцијом међу одраслом популацијом преко 90%, имају доступне методе успешне и ефикасне превенције и контроле и стварају озбиљне последице како за појединца тако и за заједницу, као и економске издатке, чиме испуњавају све критеријуме болести од изузетног јавноздравственог значаја. Пол има веома важну улогу у оралном здрављу. Иако одрасле жене показују израженије превентивно понашање у оралном здрављу од мушкараца, њихова дентиција чешће није комплетна. Стоматолози су у посебно добром положају да примене специфичну превенцију и профилаксу у односу на пол и старосну доб због редовности са којом се препоручују посете стоматологу. Циљ истраживања је био да се испита стање оралног здравља жена у Војводини и коришћење стоматолошке здравствене заштите у односу на демографске и социјално-економске детерминанте и денталну анксиозност и да се процени утицај оралног здравља на квалитет живота жена. Истраживање је спроведено у виду епидемиолошке студије пресека. Обухваћено је 1.900 жена са територије Војводине старости 16 и више година. Поред упитника о општем и стоматолошком здравственом стању коришћени су Упитник о утицају оралног здравља на квалитет живота - OHIP-14 (Oral Health Impact Profile) и Упитник за процену денталне анксиозности - DAS (Dental Anxiety Scale). За утврђивање стања оралног здравља, клинички преглед и процену потребног стоматолошког третмана користио се Модификовани картон Светске здравствене организације. Резултати истраживања су показали да је бољи дентални и периодонтални статус жена био у негативној корелацији са годинама старости (t=24,242; p=0,000) и позитивној корелацији са образовањем (2 test; 2=70,919; p=0,000), материјалним стањем (2 test; 2=67,716; p=0,000) и радним статусом (2 test; 2=30,630; p=0,000), при чему су најзначајнији предиктори доброг оралног здравља жена високи ниво образовања и материјалног стања, запосленост, постојање партнера и социјалне подршке. Жене у Војводини су у недовољном броју посећивале стоматолога, а обухват жена редовним стоматолошким прегледима је био мањи од 20%. Статистички је био значајно већи проценат пацијенткиња са добрим оралним здрављем чија је последња посета стоматологу била пре мање од 12 месеци (2 test; 2=4,836; p=0,028). Висока дентална анксиозност је била негативно повезана са оралним здрављем (Pearsonova korelacija; r=-0,508; p=0,000). Постојала је позитивна повезаност између оралног здравља и квалитета живота жена (Mann-Whitney test; U=25055,500; p=0,000). Између OHIP-14 скора и денталне анксиозности постојала је статистички значајна негативна корелација (Pearsonova korelacija; r=-0,508; p=0,000). Резултати истраживања су потврдили јавноздравствени значај оралних обољења жена и обезбедили податке који могу послужити као основа за истраживања у будућности и креирање програма за превенцију оралних обољења и унапређење оралног здравља жена.

Oralna oboljenja su široko rasprostranjena, sa prevalencijom među odraslom populacijom preko 90%, imaju dostupne metode uspešne i efikasne prevencije i kontrole i stvaraju ozbiljne posledice kako za pojedinca tako i za zajednicu, kao i ekonomske izdatke, čime ispunjavaju sve kriterijume bolesti od izuzetnog javnozdravstvenog značaja. Pol ima veoma važnu ulogu u oralnom zdravlju. Iako odrasle žene pokazuju izraženije preventivno ponašanje u oralnom zdravlju od muškaraca, njihova denticija češće nije kompletna. Stomatolozi su u posebno dobrom položaju da primene specifičnu prevenciju i profilaksu u odnosu na pol i starosnu dob zbog redovnosti sa kojom se preporučuju posete stomatologu. Cilj istraživanja je bio da se ispita stanje oralnog zdravlja žena u Vojvodini i korišćenje stomatološke zdravstvene zaštite u odnosu na demografske i socijalno-ekonomske determinante i dentalnu anksioznost i da se proceni uticaj oralnog zdravlja na kvalitet života žena. Istraživanje je sprovedeno u vidu epidemiološke studije preseka. Obuhvaćeno je 1.900 žena sa teritorije Vojvodine starosti 16 i više godina. Pored upitnika o opštem i stomatološkom zdravstvenom stanju korišćeni su Upitnik o uticaju oralnog zdravlja na kvalitet života - OHIP-14 (Oral Health Impact Profile) i Upitnik za procenu dentalne anksioznosti - DAS (Dental Anxiety Scale). Za utvrđivanje stanja oralnog zdravlja, klinički pregled i procenu potrebnog stomatološkog tretmana koristio se Modifikovani karton Svetske zdravstvene organizacije. Rezultati istraživanja su pokazali da je bolji dentalni i periodontalni status žena bio u negativnoj korelaciji sa godinama starosti (t=24,242; p=0,000) i pozitivnoj korelaciji sa obrazovanjem (2 test; 2=70,919; p=0,000), materijalnim stanjem (2 test; 2=67,716; p=0,000) i radnim statusom (2 test; 2=30,630; p=0,000), pri čemu su najznačajniji prediktori dobrog oralnog zdravlja žena visoki nivo obrazovanja i materijalnog stanja, zaposlenost, postojanje partnera i socijalne podrške. Žene u Vojvodini su u nedovoljnom broju posećivale stomatologa, a obuhvat žena redovnim stomatološkim pregledima je bio manji od 20%. Statistički je bio značajno veći procenat pacijentkinja sa dobrim oralnim zdravljem čija je poslednja poseta stomatologu bila pre manje od 12 meseci (2 test; 2=4,836; p=0,028). Visoka dentalna anksioznost je bila negativno povezana sa oralnim zdravljem (Pearsonova korelacija; r=-0,508; p=0,000). Postojala je pozitivna povezanost između oralnog zdravlja i kvaliteta života žena (Mann-Whitney test; U=25055,500; p=0,000). Između OHIP-14 skora i dentalne anksioznosti postojala je statistički značajna negativna korelacija (Pearsonova korelacija; r=-0,508; p=0,000). Rezultati istraživanja su potvrdili javnozdravstveni značaj oralnih oboljenja žena i obezbedili podatke koji mogu poslužiti kao osnova za istraživanja u budućnosti i kreiranje programa za prevenciju oralnih oboljenja i unapređenje oralnog zdravlja žena.

Oral diseases are widespread, with an adult prevalence of over 90%, have available methods of successful and effective prevention and control and create serious consequences for both the individual and the community, as well as economic expenditures, thus meeting all disease criteria of public health importance. Gender plays a very important role in oral health. Although adult women show more pronounced preventive behavior in oral health than men, their dentition is often incomplete. Dentists are in a particularly good position to apply specific prevention and prophylaxis in relation to gender and age due to the regularity with which visits to the dentist are recommended. The aim of the study was to examine the state of women's oral health in Vojvodina and the use of dental health care in relation to demographic and socio-economic determinants and dental anxiety and to assess the impact of oral health on women's quality of life. The research was conducted in the form of an epidemiological cross-sectional study. 1,900 women from the territory of Vojvodina aged 16 and over were included. In addition to the questionnaire on general and dental health status, the Questionnaire on the impact of oral health on quality of life - OHIP-14 (Oral Health Impact Profile) and the Questionnaire for the assessment of dental anxiety - DAS (Dental Anxiety Scale) were used. The Modified Oral Health Assessment Form for Adults of the World Health Organization was used to determine the state of oral health, clinical examination and assessment of the necessary dental treatment. The results of the research showed that the better dental and periodontal status of women was negatively correlated with age (t = 24,242; p = 0,000) and positively correlated with education (2 test; 2=70,919; p=0,000), material condition (2 test; 2=67,716; p=0,000) and employment status (2 test; 2=30,630; p=0,000), with the most important predictors of good oral health of women being a high level of education and financial status, employment, existence of partners and social support. Insufficient number of women in Vojvodina visited dentists, and the coverage of women with regular dental examinations was less than 20%. Statistically, there was a significantly higher percentage of patients whose last visit to the dentist was less than 12 months ago with good oral health (2 test; 2=4,836; p=0,028). High dental anxiety was negatively associated with oral health (Pearson correlation; r=-0,508; p=0,000). There was a positive association between oral health and quality of life in women (Mann-Whitney test; U=25055,500; p=0,000). There was a statistically significant negative correlation between the OHIP-14 score and dental anxiety (Pearson correlation; r=-0,508; p=0,000). The results of the research confirmed the public health importance of women's oral diseases and provided data that can serve as a basis for future research and the creation of programs for the prevention of oral diseases and the improvement of women's oral health.