Модел организације и управљања школским спортом Србије и могућност унапређења
Model of organization and managing school sports in Serbia and the possibility of improvement
Докторанд
Грбовић, МаријаМентор
Кастратовић, ЕдитаЧланови комисије
Радосављевић, МиланМаријановић, Ранко
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Управљање и менаџмент у друштвеним делатностима, односно у образовним и
спортским организацијама, последњих деценија све се више изучава као проблем великог
броја истраживања, како би се унапредило њихово функционисање. Разлог и основни циљ за
истраживање теме „Модел организације и управљања школским спортом Србије и
могућност унапређења“ је да се утврде фактори повећања ефикасности система, чији би
резултат био већи обухват деце која се баве спортом и позитиван утицај на њихов
интегрални развој. За истраживање овако комплексног проблема, дата је квалитативна
теоријска основа, а затим је приступљено квантитативном истраживању модела организације
и управљања школским спортом Србије, који је упоређен са моделима школског спорта у
земљама окружења. Како би се установили елементи унутрашње организације урађено је и
емпиријско истраживање мишљења, предлога и ставова носилаца активности школског спорта Србије.
Предмет истраживања су активни фактори организационе структуре и управљ...ање
системом школског спорта Србије и земаља окружења, како би се користила позитивна
искуства оних које су чланице Европске уније (Хрватска и Словенија) и оних које су, као и
Србија, у транзицији (Црна Гора и Босна и Херцеговина). Упоређено је седам критеријума
испитиваних модела: документи као основа модела школског спорта, место школског спорта
у организационо-управљачкој структури спорта одређене земље, организација, управљање и
начин финансирања школског спорта, систем школских спортских такмичења, програми
школских спортских такмичења, посебни програми и такмичења ученика са сметњама у
развоју и инвалидитетом, пројекти Савеза за школски спорт (или организације која се бави
управљањем школског спорта) у одговарајућој земљи и разгранатост система и учешће
ученика у школским спортским програмима.
Основни циљ истраживања је био да се утврди који активни фактори школског
спорта из других модела могу бити имплементирани у систем школског спорта Србије како
би се подигли његов укупни квалитет и ефикасност. Циљ је био и да се анализирају и
упореде исти параметри у Србији и у четири земље окружења и на тај начин уради
бенчмаркинг најбоље праксе у управљању.
Пошло се од Генералне хипотезе да је модел организације и управљања школским
спортом Србије могуће унапредити применом позитивних искустава из модела школског
спорта земаља окружења и искустава актера (носилаца активности) школског спорта Србије.
Формулисане су помоћне хипотезе: H1 - постоје разлике између модела школскoг спортa
Србије и модела земаља окружења које утичу на квалитет њихове организације и управљања;
H2 - општа документа из система спорта и посебна документа којима се уређују организација
и управљање школским спортом у Србији, могу бити унапређени на основу регулатива из
докумената земаља окружења и H3 – оцене, мишљења и предлози носилаца активности могу
унапредити елементе модела организације и управљања школским спортом Србије.
Узорак посматраних система у школском спорту, обухватио је пет актуелних система
школског спорта: Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Узорак
испитаника који чине носиоци активности школског спорта у Србији су: професори физичког
васпитања (n = 188); координатори округа (n = 23); лица ангажована у стручној служби
савеза (n = 4) и Генерални секретар Савеза за школски спорт Србије (n=1).
Конструисани су упитници са питањима отвореног и затвореног типа. Примењен је
већи број квалитативних и квантитативних метода: научна дескрипција, студија случајева,
моделовање, класификација са системским груписањем испитиваних елемената,
компаративна анализа, анализа садржаја званичних докумената, као и анализа праксе
испитиваног модела школског спорта у Србији. Подаци су обрађени помоћу програма SPSS и
осталог скупа статистичких метода (дескриптивна статистика, корелациона анализа -
Спирманов коефицијент корелације, стандардни статистички поступак тестирања хипотеза,
затим немпараметраски тестови: Ман‒Витнијев тест, Крускал – Волисов и χ2 тест).
Статистичка значајност разлика је утврђивана са прагом: p<0,05.
Анализом, класификацијом са системским груписањем испитиваних елемената, као и
компаративном анализом истих и сродних елемената из испитиваних система школског
спорта и елементима менаџмента на којима се заснивају, закључено је да постоје разлике
између модела школскoг спортa Србије и модела земаља окружења које утичу на квалитет
њихове организације и управљања, чиме се прихвата прва хипотеза H1.
На основу анализе докумената Србије и земаља окружења може се закључити да
регулативе из Хрватске и посебно Словеније, могу унапредити општа документа из система
спорта и посебна документа којима се уређују организација и управљање школским спортом
Србије. Тиме се потврђује (прихвата) H2. Резултат унапређених докумената, која би била
основ јединственог система управљања могао би да буде фактор повећања квалитета и још
већег пораста учешћа деце у школском спорту Србије. Оцене, мишљења и предлози
носилаца активности школског спорта Србије, показали су да је већа посвећеност наставника
и координатора утицала на повећано учешће ученика. То је резултовало повећаним
квалитетом активности ученика с аспекта њихове бројности, што и јесте првенствени циљ
укупних напора који се улажу у афирмацију школског спорта. На тај начин доприноси се
сагледавању чињенице да се на основу података које су пружили носиоци активности могу
унапредити елементи модела организације и управљања школским спортом Србије, чиме се
прихвата помоћна хипотеза H3.
На основу укупних резултата истраживања и прихватања помоћних хипотеза
прихваћена је и Генерална хипотеза „Модел организације и управљања школским спортом
Србије могуће је унапредити применом позитивних искустава из модела школског спорта
земаља окружења и искустава актера (носилаца активности) школског спорта Србије.
Извршене анализе и закључци указују на то да је потребно усмерити пажњу на улогу
образовно-васпитног система Србије у појачаној физичкој и спортској активности ученика,
која се у значајној мери може постићи њиховим учешћем у добро организованом систему
школског спорта. Уколико би се то остварило био би испуњен и значајан друштвени циљ
овог истраживања. Иновације у управљању системом и људским ресурсима може подићи
квалитет школског спорта у Србији, који се оцењују, са једне стране бројем учесника у
појединим спортским гранама и дисциплинама а са друге стране разгранатошћу система.
Иако постоје добре основе организације школског спорта у Србији, има простора за
његово усавршавање и с аспекта ефикаснијег управљања.