Фалсификовање исправе у законодавству и полицијској пракси

Abstract

Фалсификовање представља укупност више различитих поступака и радњи, усмерених на довођење у заблуду других лица у погледу оригиналности различитих врста писмених исправа. У литератури се наводе најчешћи облици фалсификата чији предмет могу бити: новчанице, уговори, тестамент, историјски списи и др. Заједнички именитељ код фалсификовања наведених, али и других писмена, јесте настојање да се лажан документ представи као прави, односно да се правом документу унесу садржаји који у изворном облику њему не припадају. Уважавајући различите врсте преварног поступања, приликом фалсификовања докумената, издвојено је више врста њиховог вештачења. Отуда у криминалистици предмет вештачења може бити: потпис, рукопис, цифре, писаће машине, таксене и друге марке, апарати за фотокопирање, печати и штамбиљи и др. С обзиром на значај који потпис има у правном саобраћају вештачење његове оригиналности представља велики изазов за сваког вештака. У кривичноправном смислу се под фалсификовањем исправе сматрају радње усмерене на прављење лажне или преиначење праве која служи као доказно средство. Из разлога што се правни саобраћај обавља између појединих правних лица, неопходно је минимално поверење његових учесника у погледу истинитости и садржине исправа. С обзиром да је објект фалсификована исправа, наш законодавац је њено значење одредио као сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак. Уважавајући посебности, које се испољавају вршењем различитих врста фалсификовања, у нашем кривичном законодавству је издвојено више кривичних дела, чије инкриминације генусно припадају овом домену. У том смислу се отишло корак даље, па је прописана посебна група кривичних дела против правног саобраћаја (глава XXXII КЗС), која садржи четири истодобна кривична дела. То су: фалсификовање исправе, посебни случајеви фалсификовања исправе, фалсификовање службене исправе, навођење на оверавање неистинитог садржаја. У питању су различити модалитети фалсификовања исправе који се испољавају на више начина и у односу на посебне врсте исправа. Полазећи од потребе за правовременим и потпуним утврђивањем истинитости потписа, потребно је водити рачуна о следећим ставкама: 1) Када се ради о фалсификату начињеном копирањем, за поређење треба прикупити потписе, настојећи да се пронађе онај који је служио као модел за копирање; 2) Када се ради о потпису начињеном имитирањем, за упоређење је потребно прикупити потписе осумњичених; 3) Када се ради о потпису добијеном на превару (подметањем индиго папира) неопходно је прибавити што више оригинала, како би се међу њима нашао и онај који је неспоран. Истраживање обима и динамике кривичних дела против правног саобраћаја, укључује унапред постављене истраживачке одреднице. Оне се односе на: одређивање узорка; избор извора података; дефинисање временског оквира истраживања; обим и динамику кривичних дела против правног саобраћаја у временском периоду 2015- 2020. године. Криминолошке димензије фалсификовања исправе заснивају се на: феноменолошким, етиолошким и виктимолошким аспектима. Феноменолошки аспект обухвата: појавне облике фалсификовања, сличности и разлике међу фалсификатима. Етиолошки аспект обухвата: друштвене узроке и индивидуалне (личне) узроке. Виктимолошки аспект обухвата: правна лица као жртве фалсификовања, појединце као жртве фалсификовања. У оквирима овог темата је присутно излагање у вези са профилом фалсификатора.

Falsifikovanje predstavlja ukupnost više različitih postupaka i radnji, usmerenih na dovođenje u zabludu drugih lica u pogledu originalnosti različitih vrsta pismenih isprava. U literaturi se navode najčešći oblici falsifikata čiji predmet mogu biti: novčanice, ugovori, testament, istorijski spisi i dr. Zajednički imenitelj kod falsifikovanja navedenih, ali i drugih pismena, jeste nastojanje da se lažan dokument predstavi kao pravi, odnosno da se pravom dokumentu unesu sadržaji koji u izvornom obliku njemu ne pripadaju. Uvažavajući različite vrste prevarnog postupanja, prilikom falsifikovanja dokumenata, izdvojeno je više vrsta njihovog veštačenja. Otuda u kriminalistici predmet veštačenja može biti: potpis, rukopis, cifre, pisaće mašine, taksene i druge marke, aparati za fotokopiranje, pečati i štambilji i dr. S obzirom na značaj koji potpis ima u pravnom saobraćaju veštačenje njegove originalnosti predstavlja veliki izazov za svakog veštaka. U krivičnopravnom smislu se pod falsifikovanjem isprave smatraju radnje usmerene na pravljenje lažne ili preinačenje prave koja služi kao dokazno sredstvo. Iz razloga što se pravni saobraćaj obavlja između pojedinih pravnih lica, neophodno je minimalno poverenje njegovih učesnika u pogledu istinitosti i sadržine isprava. S obzirom da je objekt falsifikovana isprava, naš zakonodavac je njeno značenje odredio kao svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak. Uvažavajući posebnosti, koje se ispoljavaju vršenjem različitih vrsta falsifikovanja, u našem krivičnom zakonodavstvu je izdvojeno više krivičnih dela, čije inkriminacije genusno pripadaju ovom domenu. U tom smislu se otišlo korak dalje, pa je propisana posebna grupa krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja (glava XXXII KZS), koja sadrži četiri istodobna krivična dela. To su: falsifikovanje isprave, posebni slučajevi falsifikovanja isprave, falsifikovanje službene isprave, navođenje na overavanje neistinitog sadržaja. U pitanju su različiti modaliteti falsifikovanja isprave koji se ispoljavaju na više načina i u odnosu na posebne vrste isprava. Polazeći od potrebe za pravovremenim i potpunim utvrđivanjem istinitosti potpisa, potrebno je voditi računa o sledećim stavkama: 1) Kada se radi o falsifikatu načinjenom kopiranjem, za poređenje treba prikupiti potpise, nastojeći da se pronađe onaj koji je služio kao model za kopiranje; 2) Kada se radi o potpisu načinjenom imitiranjem, za upoređenje je potrebno prikupiti potpise osumnjičenih; 3) Kada se radi o potpisu dobijenom na prevaru (podmetanjem indigo papira) neophodno je pribaviti što više originala, kako bi se među njima našao i onaj koji je nesporan. Istraživanje obima i dinamike krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja, uključuje unapred postavljene istraživačke odrednice. One se odnose na: određivanje uzorka; izbor izvora podataka; definisanje vremenskog okvira istraživanja; obim i dinamiku krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja u vremenskom periodu 2015- 2020. godine. Kriminološke dimenzije falsifikovanja isprave zasnivaju se na: fenomenološkim, etiološkim i viktimološkim aspektima. Fenomenološki aspekt obuhvata: pojavne oblike falsifikovanja, sličnosti i razlike među falsifikatima. Etiološki aspekt obuhvata: društvene uzroke i individualne (lične) uzroke. Viktimološki aspekt obuhvata: pravna lica kao žrtve falsifikovanja, pojedince kao žrtve falsifikovanja. U okvirima ovog temata je prisutno izlaganje u vezi sa profilom falsifikatora.

Forgery is a totality of several different actions and deeds, aimed at misleading other persons regarding the originality of different types of written documents. The literature lists the most common forms of counterfeiting, the subject of which can be: banknotes, contracts, wills, historical writings, etc. The common denominator in the falsification of the mentioned, but also other writings, is the effort to present the false document as real, that is, to enter the contents of the real document that do not belong to it in its original form. Considering the different types of fraudulent actions, when falsifying documents, several types of their expertise were singled out. Therefore, in criminology, the subject of expertise can be: signature, manuscript, numbers, typewriters, taxa and other stamps, photocopiers, stamps and stamps, etc. Given the importance of the signature in legal transactions, the expertise of its originality is a great challenge for any expert. In the criminal law sense, forgery of a document is considered to be actions aimed at making a false or modifying a right that serves as a means of proof. Due to the fact that legal transactions are performed between individual legal entities, it is necessary to have minimal trust of its participants in terms of truthfulness and content of documents. Since the object of document forgery is, our legislator has determined its meaning as any case that is suitable or determined to serve as proof of some fact that is important for legal relations, as well as computer data. Recognizing the peculiarities, which are manifested by committing various types of falsification, several criminal acts have been singled out in our criminal legislation, the incriminations of which genus belong to this domain. In that sense, we went a step further and prescribed a special group of criminal offenses against legal traffic (Chapter XXXII KZS), which contains four simultaneous criminal offenses. These are: forgery of a document, special cases of forgery of a document, forgery of an official document, inducement to certify untrue content. These are different modalities of document forgery, which are manifested in several ways and in relation to special types of documents. Starting from the need for timely and complete determination of the authenticity of signatures, it is necessary to take into account the following items: 1) When it comes to forgery made by copying, signatures should be collected for comparison, trying to find the one that served as a model for copying; 2) In the case of a signature made by imitation, it is necessary to collect the signatures of the suspects for comparison; 3) When it comes to a signature obtained on fraud (by inserting indigo paper), it is necessary to obtain as many originals as possible, so that the one that is undisputed can be found among them. The research of the scope and dynamics of criminal acts against legal traffic includes pre-set research guidelines. They relate to: sample determination; data source selection; defining the time frame of the research; the scope and dynamics of criminal offenses against legal traffic in the period 2015-2020. years. The criminological dimensions of document forgery are based on: phenomenological, etiological and victimological aspects. The phenomenological aspect includes: manifestations of forgery, similarities and differences between forgeries. The etiological aspect includes: social causes and individual (personal) causes. The victimological aspect includes: legal entities as victims of falsification, individuals as victims of falsification. Within this topic, there is a presentation related to the profile of counterfeiters.