Духовно сродство у народним песмама Срба са Косова и Метохије

Abstract

Предмет истраживања у овој дисертацији је, најуопштеније речено, духовно/вештачко/ритуално сродство као мотив који је опеван у народним песмама Срба са Косова и Метохије, али и као традицијска установа будући да представља део народних обичаја и веровања становништва на овој територији. Рад се састоји из неколико тематских целина. У Уводним напоменама дат је општи осврт на духовно сродство као традицијску установу са истицањем главне намере да се тема обради првенствено из аспекта фолклористике. У поглављу Преглед владајућих ставова и досадашња истраживања представљена су истраживања етнолога, антрополога и фолклориста који су се бавили овом темом. Констатовано је да је духовно/ритуално или вештачко сродство познато свим словенским народима, а да његове трагове можемо тражити још у прадавним временима. Иако су поједини истраживачи у духовно сродство сврстали и призећивање, војводство и старосватство, на Косову и Метохији, ослањајући се на досадашње записе Татомира Вукановића и Бранислава Нушића, ова духовна веза подразумева кумство, побратимство/посестримство, посињење и сродство по млеку, чиме смо се ми и водили. У трећем поглављу дато је образложење методолошког приступа. Истраживању је приступљено из аспекта методолошког плурализма, а усмерено је на публиковане песме са ове територије (Јастребов 1889; Дебељковић 1984; Владимир Бован, Љубица и Даница Јанковић, „Цариградски гласник”1, Бранислав Нушић, Татомир Вукановић), у којима је опеван мотив духовног сродства. Како је духовно сродство уједно и народна установа, истраживање је подразумевало и теренски рад те бележење народних веровања, обреда и обичаја у вези са тим. Резултати истраживања приказани су у четвртом поглављу дисертације. Истраживање сачињавају три етапе, из којих смо покушали да добијемо релевантне закључке у вези са формулисаном темом: 1. Прво истраживање ‒ народне песме са Косова и Метохије; 2. Друго истраживање ‒ савремени теренски записи о духовном сродству; 3. Треће истраживање ‒ анкетно. Прво истраживање односи се на корпус/грађу која је коришћена за изучавање формулисане теме. Анализиране су народне песме свих жанрова у којима је пронађен мотив духовног сродства. Ради прегледности, резултати су приказани у неколико целина у оквиру којих су дате и потцелине. Ово истраживање има више циљева:  Идентификација мотива народне установе и њихова функција у народној поезији Срба са Косова и Метохије;  Истицање комплексности односа међу духовним сродницима у народним песмама и народној традицији, као и односа етнопсихолошке заједнице према овој значајној духовној категорији;  Праћење јунака епских песама, њихово понашање и улога духовног сродника као један од услова за што вернију карактеризацију јунака, будући да је „духовно сродство (је) један од битних елемената на којем се изграђују и епски портрети” (Самарџија 2008: 122);  Издвајање сижејних модела у којима су заступљени облици духовног сродства у народним песмама Срба са Косова и Метохије;  Поређење песама у којима су заступљени облици духовног сродства на Косову и Метохији са песмама Вукових збирки и предвуковских записа;  Бележење/записивање још увек живих и функционалних облика народних установа духовног сродства. Ради остварења овог циља разговарали смо са мештанима углавном руралних средина северног дела Косова и Метохије;  Истраживање значаја и значења духовног сродства међу млађом популацијом на Косову и Метохији. У ту сврху, спроведена је анкета у којој је учествовало 236 (двеста тридесет и шест) испитаника узраста од 21 (двадесет једне) до 45 (четрдесет пет) година старости. Друго, теренско истраживање методом интервјуа, спроведено је у два наврата:  Први пут у току 2017. године, на мањем броју испитаника и за потребе овог истраживања на тему духовног сродства и  Други пут, континуирано у периоду од марта до септембра месеца 2020. године, на већем броју испитаника, за потребе израде дисертације. Укупно је у овом истраживању, у оба наврата, учествовало 28 (двадесет осам) саговорника. Пре самог разговора на предвиђену тему, саговорницима смо саопштили циљ истраживања након чега смо, водећи се устаљеном теренском праксом, добили њихову усмену сагласност да се разговор може снимати (снимање је обављено телефоном, а снимци се чувају у личној архиви истраживача). Разговори су вођени углавном у кући или дворишту саговорника. Урађен је транскрипт свих разговора који је дат на крају рада као прилог, док су одређени делови свих обављених разговора унети у текст приликом анализе резултата. Један од циљева приликом коришћења методе интервјуа (теренског истраживања) био је и добијање личног мишљења саговорника и њихових ставова у вези са темом о којој смо разговарали. На овај начин добили смо податке које смо касније употребили за израду квесционара. Било је и случајева када смо до одређених сазнања о теми коју истражујемо долазили у спонтаним и необавезним разговорима у којима је учествовало више саговорника који су се међусобно допуњавали говорећи оно што о теми знају или су чули. И њих смо укључили у истраживање, сматрајући их једнако релевантним као и она сазнања која смо добијали у посебно припремљеним разговорима са саговорницима. Истраживање је квалитативног типа. За потребе трећег истраживања урађен је квесционар који је попуњавало двеста тридесет шест (236) испитаника. Испитаници су српске националности и православне вероисповести, у раном одраслом добу, односно старости од двадесет две (22) до четрдесет пет (45) година (Marjanovič/Zupančić 2004), са територије Косова и Метохије. Како би истраживање било спроведено на што већем броју испитаника, што свакако утиче и на његову релевантност, користили смо такозвану алтруистичку мотивацију. Квесционар је комбинованог типа. За затворени квесционар одлучили смо се због једноставније обраде података, али нам је и квесционар отвореног типа од великог значаја јер на одређена питања добијамо конкретне одговоре који представљају одређено мишљење односно став испитаника. Изглед упитника дат је у Прилозима дисертације, док су резултати истраживања саставни део рада и приказани су у посебном одељку. Код неких питања затвореног типа испитаници су могли да се одлуче за један одговор, али има и питања тако формулисаних да су могли да означе више понуђених одговора. Упитник смо конструисали посебно за ову прилику, а на основу података које смо прикупили квалитативним истраживањем, сматрајући да бисмо на тај начин значајно допринели обради теме. Последње поглавље чине закључна разматрања. Мотив духовног сродства заступљен је у већини жанрова народне поезије Срба са Косова и Метохије. Однос духовних сродника (побратима) изузетно је комплексан, а њихова функција може бити споредна, сведена само на пружаоца информације, скрајнута са главног тока радње или, пак, примарна у тој мери да сродник постаје помагач протагонисти, његов једини ослонац/потенцијални спас, који својом појавом утиче на главни ток радње. Комлексан однос подразумева част, поштовање, али и обавезу коју духовни сродници имају једни према другима, али и према крвним сродницима свог побратима/посестриме. Анализа песама показује да је улога кума изузетно значајна и да је куму указивано велико поштовање. Када разматрамо, конкретно, мотив кумства у епским песмама, као закључак се само издваја неверно кумство које народни певач апсолутно увек сурово кажњава, без прилике да се грешник искупи. Савремени записи показују да се на овим просторима чувају све врсте духовног сродства коме народ придаје посебан значај. Према мишљењу већине саговорника, духовно и крвно сродство више нису еквивалентни, већ је духовно сродство преузело примат. Резултати анкетног истраживања у потпуности прате резултате спроведеног квалитативног истраживања.

The subject of research of this dissertation is, in general, spiritual / fictive / ritual kinship as a lauded in the folk poems of Serbs from Kosovo and Metohija, but also as a traditional institution since it is a part of folk customs and beliefs of the population in this territory. The dissertation is composed of several thematic units. In the Introductory remarks, a general overview of spiritual kinship as a traditional institution is given, emphasizing the main intention to deal with the topic primarily from the aspect of folklore. The chapter Review of the prevailing attitudes and previous research represents the research of ethnologists, anthropologists and folklorists who were dealing with this subject. It was concluded that the spiritual/ritual or fictive kinship is known to all Slavic people, and that we can look for its traces in ancient times. Even though some researchers have classified matrilocality, duchy and wedding witnessing as spiritual kinship, in Kosovo and Metohija, relying on previous records of Tatomir Vukanović and Branislav Nušić, this spiritual connection includes godfathership, blood brotherhood/sisterhood, adoption or milk kinship, which is what we were guided by. The third Chapter explains the methodological approach. This research approach employs aspect of methodological pluralism and is focused on published poems from this territory (Јastrebov 1889; Debeljković 1984; Vladimir Bovan, Ljubica & Danica Janković, „Carigradski glasnik”2, Branislav Nušić, Tatomir Vukanović), in which the motif of spiritual kinship was lauded. As spiritual kinship is also a folk institution, the research included fieldwork and recording of folk beliefs, rituals and customs related to it. The research results are presented in the fourth Chapter of dissertation. The research includes three stages, aimed for obtaining the relevant conclusions regarding the formulated topic: 1. First research ‒ folk songs from Kosovo and Metohija; 2. Second research ‒ contemporary records of spiritual kinship; 3. Third research ‒ questionnaire. First research is related to the corpus, which is used for the investigation of formulated topic. Folk songs of all genres were analysed, in which the motif of spiritual kinship was found. For the sake of clarity, the results are presented in several units, within which subunits are also given. This research has several goals:  Identification of motifs of folk institution and their function in the folk poetry of Serbs from Kosovo and Metohija;  Emphasizing the complexity of the relations between spiritual kin in folk songs and folk tradition, as well as the attitude of ethno-psychological community towards this important spiritual category;  Observation of the heroes of epic songs, their behaviour and the role of spiritual kin as one of the conditions for the most faithful characterization of heroes, since "spiritual kinship is one of the important elements on which epic portraits are built" (Samardžija 2008: 122);  Extraction of plot models where forms of spiritual kinship in folks songs of Serbs from Kosovo and Metohija are represented; Comparison of poems in which forms of spiritual kinship in Kosovo and Metohija are represented, with poems from Vuk’s collection and pre-Vuk records;  Record of existing and functional forms of folk institutions of spiritual kinship. For the accomplishment of this goal, we talked to the residents of mostly rural areas of the northern part of Kosovo and Metohija;  Investigation of the importance and meaning of spiritual kinship among younger population in Kosovo and Metohija. For this purpose, a survey with 236 (two hundred and thirty-six) respondents aged from 21 (twenty-one) to 45 (forty-five) was conducted. Second, field research, where interview method was applied was conducted on two occasions:  First time during 2017, on a smaller number of respondents for the needs of this research regarding the spiritual kinship, and  Second time, continuously throughout the period from March to September 2020, on a larger number of respondents, for the needs of this dissertation. A total of 28 (twenty-eight) respondents participated in this research on both occasions. Prior to conversation of the planned topic, we informed the respondents about the goal of the research, after which, following the established field practice, we received their verbal consent that the conversation could be recorded (recording was done by phone, and recordings are stored in the personal archive of researcher). The interviews were conducted mostly in the house or yard of the respondents. A transcript of all interviews was made and is given at the end of the paper as an appendix, while certain parts of all interviews were entered into the text during the analysis of the results. One of the goals when using the interview method (field research) was to get the personal opinion of the respondents and their views on the topic we discussed. In this way, we obtained data that we later used to make the questionnaire. There were also cases when we came to certain findings about the topic we are researching in spontaneous and informal conversations in which several respondents participated, who complemented each other by saying what they knew or heard about the topic. These were also included into research, since they are considered as equal as those findings that were obtained in specially prepared interviews. The research is of qualitative type. For the needs of the third research, a specially questionnaire was designed. The questionnaire was filled to 236 respondents. Respondents are of Serbian nationality and Orthodox religion, aged from twenty-two (22) to forty-five (45) (Marjanovič/Zupančić 2004), from the territory of Kosovo and Metohija. In order for the research to be conducted on as many respondents as possible, which certainly affects its relevance, so-called altruistic motivation was used. The questionnaire is of the combined type. We decided for a closed questionnaire because of the simpler data processing, but an open questionnaire is also of great importance because we get specific answers to certain questions that represent a certain opinion or attitude of the respondents. The questionnaire was given in the Appendices of the dissertation, while the research results are an integral part of the dissertation and are given in the separate chapter. For some closed-ended questions, respondents could choose one answer, but there are also questions formulated in such a way that they could indicate more than one answer. We constructed the questionnaire especially for this occasion, based on the data we collected through qualitative research, believing that in this way we would significantly contribute to the processing of the topic. The final Chapter consists of concluding remarks. The motif of spiritual kinship is represented in most genres of folk poetry of Serbs from Kosovo and Metohija. The relationships of spiritual kin (blood brotherhood) is extremely complex, and their function can be secondary, reduced only to the provider of the information, removed from the mainstream of action, or primary to the extent that the kin becomes protagonist’s helper, his/hers only support/potential salvation, who by his/her existence affects the main course of action. A complex relationship implies honour, respect, but also the obligation that spiritual kin have towards each other, and towards the blood relatives of their blood brother/sister. The analysis of the poems shows that the role of the godfather is extremely important and that the godfather enjoyed great respect. When we consider, specifically, the motif of godfathership in epic songs, what only stands out is unfaithful godfathership, which is always severely punished by the folk interpreter giving no opportunity for sinner redemption. Contemporary records show that all kinds of spiritual kinship are preserved in this area, to which people give special importance. Based on the opinion of the majority of respondents, spiritual and blood kinship are no longer equivalent, whereas spiritual kinship has taken precedence. The result of the survey completely follow the results of conducted qualitative research.