Испитивање фактора продуктивности и ефикасности рада болница

Abstract

Увод: Болнице су незаобилазна карика у свим системима здравствене заштите. Оне су највећи потрошачи ресурса, а уједно и велики извор неефикасности. Зато је процена ефикасности њиховог рада и налажење начина за унапређење њихове продуктивности предмет од виталне важности. Међу спољашњим факторима, системи плаћања су препознати као главни инструменти за обуздавање трошкова и подстицање ефикаснијег рада болница. Систем плаћања је неопходно тестирати с циљем одабирања најприкладнијег решења у конкретном окружењу, сходно захтевима клијената и агената. Циљеви истраживања су били мерење продуктивности и релативне ефикасности, утицај фактора окружења на ефикасност болница; као и испитивање метода за процену учинка болница. Метод: У студији су коришћени подаци општих болница из Базе хоспитализације и рутинске статистике болничких установа у Србији од 2015. до 2019. године, док су подаци о спољашњем окружењу добијени од Републичког завода за статистику. За процену ефикасности коришћена је метода Обавијања података и Пабон Ласо техника. Систем плаћања заснован на дијагностички сродним групама тестиран је коришћењем података из општих и универзитетских болница са територије Аутономне Покрајине Војводине за 2016. годину, применом три методе за издвајање екстремних епизода хоспитализације у односу на дужину боравка: L3H3, IQR, 10-95 перцентил. Резултати: Од 2015. до 2019. године на ефикасан начин је радило између пет и осам од тридесет и девет болница обухваћених истраживањем. У том периоду, продуктивност општих болница је порасла, док је истовремено њихова техничка ефикасност смањена. Детаљнија анализа је показала да су удео старијих пацијената и величина болница са мање од 200 постеља били негативно повезани са техничком ефикасношћу. С друге стране, припадност великим болницама (између 400 и 600 постеља), однос амбулантних епизода и болничких дана, стопа обрта и стопа заузетости болничких постеља били су позитивно повезани са техничком ефикасношћу. Пабон Ласо методом је нађено да је осам болница у 2019. години имало најбоље перформансе у погледу ефикасности и продуктивности, али је поређење резултата ове са осталим коришћеним методама открило поклапање резултата за само једну болницу. Наиме, IQR и 10-95 перцентил методом издвојен је најмањи број ектремних случајева (7%), али се првом методом постиже мањи коефицијент варијансе у већем броју дијагностички сродних група (94% наспрам 83% у 10-95 перцентил методи). Закључак: Постоји значајан простор за унапређење рада општих болница у СрбијЗакључак: Постоји значајан простор за унапређење рада општих болница у Србији, посебно у афирмисању амбулантних посета наспрам болничког лечења.

Introduction: Hospitals are an essential component of Serbia’s modern health care system. They also consume the largest share of health care resources and are often a major source of inefficiency, and analyzing hospital efficiency to improve productivity is a matter of critical interest. This paper presents an analysis of hospital productivity, relative efficiency, and the impact of environmental factors and payment systems on hospital performance in Serbia. This work offers additional knowledge to health care decision-makers to support evidence-based policy development in Serbia and beyond. Method: This study analyzed data for general hospitals from the Hospitalization Database and Routine Hospital Statistics in Serbia from 2015 to 2019. Data on external environmental factors were obtained from the Republic Bureau of Statistics. A combination of Data Envelopment Analysis and the Pabon Lasso method was used to assess hospital efficiency. The effects of payment systems based on diagnostically related groups were tested using data for 2016 from general and university hospitals in Vojvodina, using three methods to detect outliers among episodes of hospitalization regarding the length of stay: L3H3, IQR, and 10-95 percentile. Results: Between five and eight out of 39 hospitals in Serbia operated efficiently from 2015 to 2019. The productivity of general hospitals increased, while technical efficiency decreased over the same period. A more detailed analysis showed that a larger share of elderly patients and smaller hospital size (less than 200 beds) were negatively related to technical efficiency. In larger hospitals (between 400 and 600 beds), the ratio of outpatient episodes to inpatient days, turnover rates and hospital bed occupancy rates were positively related to technical efficiency. In terms of relative efficiency, eight hospitals in 2019 achieved the highest performance in terms of efficiency and productivity. When comparing analytical methodologies, the IQR and 10-95 percentile method isolated the lowest number of extreme cases (7%), but the IQR method achieved a lower coefficient of variance in a larger number of diagnostically related roups (94%) than the 10-95 percentile method (83%). Conclusion: There was a significant room for efficiency improvements of general hospitals in Serbia, especially related to shifting resources towards outpatient services and away from inpatient hospitalizations. The findings of this research offer valuable insight into possible policy development to improve hospital efficiency in Serbia.