Strategijske opcije razvoja porodiĉnog biznisa

Abstract

Porodični biznis je jedan od najznačajnijih generatora zaposlenosti u svetskoj privredi ali je teško tačno proceniti zastupljenost ovog modela poslovanja zato što se ne prepoznaje kao posebna forma organizovanja. Razlog zbog kog se često ne pravi razlika između porodičnog biznisa i preduzetništva je to što se nakon određenog protoka vremena, razvoja biznisa i uključivanja drugih lica, teško može ustanoviti u kojoj meri je vlasništvo i dalje u rukama porodice i koliko je učešće članova porodice. Poznato je da svaki oblik privredne aktivnosti teži ostvarivanju određenih ciljeva koji ne retko budu vodilja u opredeljivanju za određenu formu biznisa. Ljudi koji se van porodičnog biznisa organizuju i povezuju imaju interes koji se ogleda u obavljanju određene delatnosti radi sticanja dobiti, kojom pojedinci obezbeđuju svakodnevnu egzistenciju, a vlasnici dugoročno ulaganje sopstvenog kapitala. Sa druge strane, porodični biznis vode ljudi koji su povezani rodbinskim vezama i osim cilja koji se ogleda u prinosnom uvećanju uloženog kapitala, vode se i drugim ciljevima koji podrazumevaju obezbeđenje posla za članove porodice, jačanje predanosti poslu i porodici, izgradnju poverenja, intenzivnije međusobno povezivanje, sticanje znanja kao i dugoročnu brigu o članovima porodice. Postati deo porodičnog biznisa, poseban je put u preduzetništvo pa samim tim započinjanje, razvijanje i održavanje porodičnog posla veliki je izazov kako za preduzetnika, kao osnivača porodičog posla, tako i za buduće generacije u porodici koje taj posao nasleđuju. Potomci preduzetnika koji vode porodične firme, odrastaju uz ovakve firme, a ulazak u svet porodičnog biznisa predstavlja za njih priliku i pruža potencijalno velike mogućnosti i iznad svega osećaj pripadnosti i ponosa. Vođenje biznisa u današnjim uslovima privređivanja je otežano zbog izraženih i stalno prisutnih izazova sa kojima se suočavaju sve vrste biznisa a naročito porodični biznisi koji moraju da rešavaju mnoga pitanja koja su specifična za njihov vlasnički status. Veoma je važno priznati da je upravljanje u porodičnim firmama često mnogo kompleksnije nego upravljanje u firmama u kojima porodični odnosi ne utiču na odlučivanje iz razloga što se u porodičnim firmama se ne upravlja samo poslom, nego i porodicom. Jedna od vodilja disertacije je težnja da se porodičnom biznisu posveti posebna pažnja i da se kao takav samostalo posmatra i istraži pri čemu je evidentna i tendencija ukazivanja na najvažnije oblasti kao što su: strateški nastup, planiranje sukcesije ključnih upravljačkih pozicija, zapošljavanje članova porodice i privlačenje kvalifikovanih menadžera koji su presudni za održavanje i razvoj ovakvog oblika poslovnog organizovanja. U disertaciji je poseban naglasak stavljen i na uticaj organizacionog ponašanja na organizacionu posvećenost, kao i njihov uticaj na efikasnost i efektivnost poslovanja. Pozitivno uticanje na ponašanje ljudi u organizaciji ima za cilj kreiranje organizacije koja će biti ne samo efikasnija nego i prijatnija za rad ljudi. Organizaciona posvećenost je stepen do kog se zaposleni poistovećuje sa određenom organizacijom i njenim ciljevima a kao takva je posebno izražena u porodičnim poslovanjima u kojoj uključeni žele i da ostanu.