Хајдегерова експликација проблема онтолошке диференцијације из Темељних проблема феноменологије (1927) као одговор на питање о смислу бивствовања

Abstract

У раду се покушава показати како одговор на темељно питање Мартина Хајдегера, а које се исцрпљује у смислу бивствовања, може бити пронађен унутар онтолошке диференције и то онако како је овај проблем изложен у његовом делу Темељни проблеми феноменологије из 1927. године. Рад полази од идеје да се Темељни проблеми феноменологије морају мислити као поновна израда трећег одсека првог дела Хајдегеровог, у основи недовршеног, главног дела Бивствовања и времена, те да се може слободно говорити о томе да немачки филозоф сасвим успешно „укалупљује“ садржинске и методске намере две расправе, што му на крају омогућава да дође до одговора на темељно питање. Да би се показали обриси онтолошке диференције као смисла бивствовања уопште, неопходно је спровести одређене кораке који се у првом степену тичу Хајдегеровог критичког преиспитивања Кантове метафизичке тезе, што омогућава да се „оголе“ контуре онтолошког диференцирања унутар феномена интенционалности. Тек тако је могуће доћи до кључног појма трансценденције где се фундира онтолошка диференција, односно, трансценденција као одређење тубивствовања представља извршавање онтолошког диференцирања. Тачније, у свом егзистирајућем разумевању тубивствовање трансцендира, прекорачује бивствујућа ка истини њиховог бивствовања, чиме оно залази унутар докучености бивствовања након чега се враћа на бивствујућа диференцирајући тако бивствовање од бивствујућег. Тиме се истовремено потврђује како трансценденција омогућава захватање трансценденталног хоризонта питања о бивствовању уопште, па се долази до изворног времена као смисла бивствовања самог, а што номинално потврђује и трансцендентска диференција или онтолошка диференција у ширем смислу, којој заправо и припада хоризонт времена. На тај начин, а што се показује и у раду, изворно време, као јединство екстатичке временитости и хоризонталног времена, даје смисао бивствовања уопште. Јер, екстатичка временитост захвата смисао бивствовања тубивствовања и то је показано у Бивствовању и времену, док сада Темељни проблеми, као спроведена намера трећег одсека, треба најзад да покажу и смисао бивствовања тубивствовању несаобразних бивствујућих који се открива у хоризонталном времену. То Хајдегер и доказује у Темељним проблемима путем конкретног примера бивствовања приручних бивствујућих у виду темпоралног хоризонта презенције, чиме он доиста одговара на своје темељно питање о смислу бивствовања. Уосталом, то потврђују и бројни примери разноврсних облика онтолошког диференцирања, који постају видљиви како Хајдегеровим тако и Хермановим херменутичким извођењима, а који се могу наћи у самом Бивствовању и времену, на један латентан, имплицитан начин, или у Темељним проблемима на експлицитан начин. Међутим, у раду се проблематика онтолошке диференције не показује само из трансцендентално-хоризонталне перспективе, услед њезине ограничености, већ се настоји приказати и њено разумевање унутар повесно-онтолошке стазе погледа. То ће рећи да се овде више не крећемо трансценденцијом већ Хајдегер сада полази од оног изворнијег, од бивствовања (Seyn) самог које се разумева као владање повесне разлике између бивствовања и бивствујућег, тако да бивствовање (Seyn) означава онтолошку диференцију у њеном повесном владању. Хермановски речено, трансцендентално-хоризонтална диференција између бивствовања и бивствујућих се мења у разлику (Unterschied) између, са једне стране, истине бивствовања (Seyn) као добачаја и држања отвореним од стране егзистенције и, са друге стране, истине бивствовања (Seyn) као скривања у бивствујућим. Тиме разлика постаје део бивања истине бивствовања (Seyn). Утолико, укратко речено, рад показује како онтолошка диференција не само да омогућава одговор на питање о смислу бивствовања унутар трансцендентално-хоризонталне перспективе, већ пружа и разумевање иманентне промене у Хајдегеровом мишљењу. То све говори да се кохерентност и континуираност Хајдегеровог филозофирања несумњиво може сагледати и из феномена онтолошке диференције.

The work attempts to show how an answer to a basic question posed by Martin Heidegger, treated exhaustively in a meaning of Being, may be found within ontological difference in a way this issue has been presented in his work The Basic Problems of Phenomenology dated from 1927. The work starts from the idea that The Basic Problems of Phenomenology should be regarded as a new elaboration of the Third Division of part One of Heidegger's, basically still unfinished, main work Being and Time, and that it can be freely said that German philosopher manages very successfully to „fit” substantial and methodical issues presented in both work, thus enabling to reach answers on basic question. To show outlines of ontological difference as a meaning of Being, it is necessary to make certain steps when primarily regarding Heidegger’s critical examination of Kant’s metaphysical theses which enables „exposure” of outlines of ontological differentiation within the phenomenon of intentionality. Only thus it is possible to come to a key notion of transcendence where ontological difference is funded, that is a transcendence as a definition of ex-sistence presenting execution of ontological difference. To be more exact, in his existing understanding ex-sistence transcends, exceeds entities towards the truth of their Being, thus haunting inside openedness of Being, and after returns to entities thus differentiating Being from entity. As a result it can be confirmed how transcendence enables inclusion of transcendental horizon of an issue of Being in general, therefore coming to a original time as a meaning of Being itself, nominally being confirmed by transcendence-akin difference or ontological difference in the broad sense, to which belongs horizon of time. Therefore, which can be shown in the work, the original time, as unity of ex-static temporality and horizontal time, gives meaning to a Being in general. Because, ex-static temporality includes a meaning of ex-sistence and this has been shown in Being and Time, while The Basic Problems, as a performed intention of the Third Division, should finally show the meaning of Being of non-ex-sistent entities disclosed in a horizontal time. This is presented by Heidegger in The Basic Problems by a concrete example of Being of ready-to-hand entities in a shape of temporal horizon of being-present, thus answering to his basic question about the meaning of Being. Anyway, this is confirmed by numerous examples of diverse shapes of ontological difference, becoming visible to Heidegger's as well as to von Herrmann's hermeneutic performances, that can be found in Being and Time, in a latent, implicit mode, or in The Basic Problems in explicit way. However, in this work the problematic area of ontological difference has not been shown only as viewed from transcendental-horizonal perspective, as a consequence of its limitation, but it attempts to show its understanding within being-historical perspective. This would mean that here we do not have more transcendence, but that Heidegger now starts from the original, from the Being (Seyn) itself that is understood as governing of historical distinction between Being and entities so that Being (Seyn) represents ontological difference in its historical governance. Said in von Herrmann's mode, transcendental-horizonal difference between Being itself and entities is being transformed into a distinction (Unterschied) between the clearing/Truth of Being (Seyn), as a forth-throw and keeping open by existence, on one hand, and the clearing/Truth of Being (Seyn) as concealed in entities, on the other hand. Thus, the distinction becomes a part of the way of being of Truth of Being (Seyn). To put it briefly, the work shows how ontological difference not only enables the answer to the question about the meaning of Being within transcendental-horizonal perspective, but enables understanding of immanent transformation in Heidegger’s thought. This all tells that coherence and continuity of Heidegger philosopher thought may be undoubtedly viewed as from the point of phenomenon of ontological difference as well.