Грађански ратови у византијској историографији XIV и XV века

Abstract

У оквиру ове докторске дисертације проучавали смо начин на који су ромејски историчари XIV и XV столећа посматали и описивали унутрашње сукобе у Византијском царству. Наиме, имајући на уму ко су били ти историчари, када су писали своја дела и из којих побуда, проучавали смо њихово схватање ових конфликата самих по себи, затим њихово виђење узрока и повода, као и последица који су они оставили за собом. Поред тога, такође смо се дотакли питања да ли је реченим сукобима византијска историографија можда придавала и неку врсту социјалне димензије, а уједно, где је тако нешто било могуће, осврнули смо се и на њено виђење грађанских ратова као феномена. Највише закључака могли смо извући у вези сукоба описаних у делима Нићифора Григоре и Јована Кантакузина, који су били не само њихови савременици, па чак и учесници, већ су и своје списе практично посветили тим превирањима. Нажалост, када је реч о оним конфликтима где смо били приморани да се ослањамо искључиво на дела тзв. историчара пада, то јест Лаоника Халкокондила, Дуке и Георгија Сфранциса, наше могућности биле су неупоредиво суженије. Због свега тога, разуме се да на свако од горепоменутих питања није било увек могуће пружити јасан одговор или је тако нешто било могуће само посредно, што нарочито важи за сукобе који су се одиграли у последњим деценијама постојања Византијског царства. Штавише, за неке од тих конфликата, за које је добро познато у историјској науци да су се збили, конкретно оне из 1385. и 1390. године, није било чак могуће доћи до било каквих закључака, будући да их ромејска историографија уопште ни не спомиње. С тим у вези, желели бисмо такође да истакнемо да смо наше закључке, па чак и претпоставке, заснивали пре свега на речима самих византијских историчара, које смо преведене на српски језик и постављене у одговарајући контекст, цитирали на страницама овог рада. Том приликом, посебну пажњу смо посветили и анализи грчких термина и синтагми које су они употребљавали, што је било од особите важности за проучавање њихове перцепције тих сукоба. Усудили би смо се да кажемо да је један од скромних доприноса ове наше студије било и само превођење места које садрже такве речи, не само због тога што нека од њих нису преведена не само на српски, па чак ни на друге савремене језике, већ је и због тога што је неколица њих занимљива за српску историју...

In this doctoral dissertation we have been studing the manner in which the Byzantine historians of the 14th and 15th centuries, were observing and describing the internal conflicts that were taking place in their Empire. Namely, bearing in mind who were these historians, when they were writing their works and for which motives, we have been analyzing their perception of these conflicts, the understanding of their reasons, causes and consequences, as well as, whether they were attributing to them in generally (or some of them) a some kind of social dimension. In same time, whenever was possible, we were also referring to their comprehension of a civil war as a phenomenon. The most of conclusions, we could draw about those conflicts described by Nicephorus Gregoras and John Cantacuzenus, who were not only their contemporaries and even participiants, but also practically dedicated their historical writings to them. Unfortunately, in the case of the conflicts narrated exclusively by the so-called Historians of the Fall, that is, Laonicus Chalcocondyles, Ducas and George Sphrantzes, our possibilities were incomparably narrower. Therefore, it was not always possible to give a precise answer on each of the aforementioned questions (or something like that was possible only in indirect manner), especially for those conflicts that took place in the last decades of the existence of the Byzantine Empire. Moreover, for some of them (i.e. those of 1385 and 1390) it was not possible to draw any kind of conclusion, since the Byzantine historiography doesn᾽t mentions them at all. In this respect, we would like to point out that our conclusions, and even assumptions, were based primarily on the words of the Byzantine historians themselves, which we have quoted on the pages of this study, translated into Serbian language and placed in the appropriate context. In such occasions, we have paid a special attention to analyzing of the Greek terms and phrases used by the Byzantine historians, the fact that was of the particular importance for the study of their perceptions of these conflicts. We would dare to say that one of the modest contributions of the our work to the historical science was the translation of the places that contain such words, not only because some of them were not translated neither into Serbian, nor in some other modern languages, but also because several of them are interesting and for Serbian history...