Фактори успешног развоја држава и њихове импликације на безбедност

Abstract

Убрзан економски и технолошки развој који је донела глобализација изнедрио је бројне негативне консеквенце, пре свега поларизацију и социјално раслојавање, као основни узрок сукоба широм света, док мир као тежња и циљ савременог друштва још није достигнут. Развијене земље запада чије су одлике стабилност и безбедност, постале су промотери мира, наметајући демократске и неолибералне системе изградње држава. Због тога су у овој дисертацији начињени напори да се издвоје фактори успешно развијених држава који утичу не само на политички, економски, еколошки и друштвени развој, већ и у великој мери граде и одржавају безбедност. Секторским приступом Копенхагенске школе безбедности анализирани су најпознатији светски извештаји који обухватају: војну моћ, економске слободе, еколошке перформансе, демократске слободе, политичку стабилност и управљање државом. Квалитативним истраживањем издвојено је шест успешно развијених држава, затим и фактори према којима су државе најбоље рангиране. Фактори се преплићу и прожимају чиме је тешко направити јасну дистинкцију између фактора развоја и фактора безбедности. Регионалним приступом мапиране су државе према развоју: успешно развијене и безбедне државе, затим неразвијене државе и конфликтни региони и посебна група: велике војне силе. Компаративном анализом успешно развијених држава са неразвијеним државама и војним силама доказана је веза између фактора развоја и фактора безбедности. Закључено је да најважнији фактор развоја није економија, већ образовање, а да је темељ безбедности добро управљање државном организацијом. На крају је извршена анализа Републике Србије према издвојеним факторима, што је показало да не испуњава услове за прогресиван и убрзан развој, због чега не може да осигура безбедност на свим нивоима.

The accelerated economic and technological development brought by globalization has given rise to numerous negative consequences, primarily polarization and social stratification, as the main cause of conflict around the world, while peace as the aspiration and goal of modern society has not yet been achieved. Developed western countries, whose characteristics are stability and security, have become promoters of peace, imposing democratic and neoliberal systems of state-building. Therefore, in this dissertation, efforts have been made to single out the factors of successfully developed countries that affect not only political, economic, environmental and social development, but also largely build and maintain security. The sectoral approach of the Copenhagen School of Security analyzed the world's most famous reports, which include: military power, economic freedoms, environmental performance, democratic freedoms, political stability and governance. Qualitative research singled out six successfully developed countries, as well as the factors according to which countries are ranked best. Factors intertwine and permeate, making it difficult to make a clear distinction between developmental factors and safety factors. The regional approach mapped countries according to development: successfully developed and secure countries, then underdeveloped countries and conflict regions and a special group: large military forces. A comparative analysis of successfully developed countries with underdeveloped countries and military forces has proven the connection between development factors and security factors. It was concluded that the most important factor of development is not the economy, but education, and that the foundation of security is good management of the state organization. In the end, the analysis of the Republic of Serbia was performed according to selected factors, which showed that it does not meet the conditions for progressive and accelerated development, which is why it cannot ensure security at all levels.