Стање хибернације

Abstract

Циљ овог уметничко-истраживачког пројекта је да утврди узроке и разлоге појаве феномена који је индуктивним полазиштем кренуо да се развија у сликарству и уметничком раду, како мом тако и у препознатим сродним и по више основа блиским радовима других уметника. Феномен који je потпуно субјективно, интуитивно детектован, откривен и именован (од стране аутора) као Стање хибернације, у овом раду се обрађује са више аспеката, метода и техника. У првом делу рада поменуте су методе и методолошке технике овог истраживања: индуктивна метода, која је резултирала већим упливом субјективног приступа који је уједно веома чест и можемо га препознати у многим уметничким истраживањима, потом компаративна метода, анализа садржаја, хронолошки и историјски аспекти. Са освртом кроз шири поетички и теоријски оквир, ово истраживање је било, између осталог, и интердисциплинарно. Из резлога презентовања пројекта и кроз аутономну ауторску изложбу, уједно је био присутан принцип разматрања кроз, условно речено, студију случаја (case study), али и кроз митолошко, паганско, интуитивно. У поглавњу под називом Хибернација обрађен је сам појам и његова примена зарад бољег разумевања његове шире употребе, као и његове вишезначности и вишеслојности. Описан је и сам процес рада на серији слика и цртежа насталих под овим насловом. Кроз поглавље о уметничком раду, његовом историјату настанка и његовој реализацији, можемо се упознати са најважнијим принципима, тежњама и циљевима у овој ликовној поетици. Главни циљ – да се све претпостављене дилеме у сфери могуће примене и тумачења појма разреше, између осталог је оствариван приближавањем и појашњењем намере, запитаности и усмерења на самом уметничком раду и трагању у Стању хибернације. Литература која је коришћена је пописана, али не само у смислу текстуалног материјала и цитата који су навођени, него су ту и многи визуелни материјали, репродукције у монографијама које упућују на додатно сагледавање уметничких дела и уметника који су пластичније поткрепљивали нашу тему. Литература која се наводи, није ту само у буквалном контексту коришћене литературе, него нам је било потребно да она уједно буде и сугерисана литература. У потпоглавњу Паралеле дати су примери упоређивања као и препознавања употребе главних принципа и ставова заступљених кроз основне хипотезе. У поглавњу Прилози налазе се најсличнијии и поетски најближи примери уметничких радова који садрже и на специфичан начин носе тематику и појам којим смо се бавили. Због саме ширине и вишезначности појма који смо истраживали, испоставило се да су и примери у којима смо открили подобан материјал за његову (појмовну) имплантацију такође веома разноврсни и многобројни. На крају поглавља су репродуковани прилози радова овог докторског уметничког пројекта. Током истраживања показале су се као тачне претпоставке да је овај појам или феномен веома ретко коришћен у визуелним уметностима, нарочито од стране теоретичара уметности, иако се испоставило да је његова употреба, у прецизној формулацији одређених уметничких израза, теденција и стања, чак и незаобилазна. Установљено је да фреквенција заступљености, у смислу непосредне употребе појма, није велика, али да је могућност примене веома велика, чак и препоручљива с обзиром на специфичност, свеобухватност и прецизност описа феномена који је делимично откривен, али свакако препознат.

Cilj ovog umetničko-istraživačkog projekta je da utvrdi uzroke i razloge pojave fenomena koji je induktivnim polazištem krenuo da se razvija u slikarstvu i umetničkom radu, kako mom tako i u prepoznatim srodnim i po više osnova bliskim radovima drugih umetnika. Fenomen koji je potpuno subjektivno, intuitivno detektovan, otkriven i imenovan (od strane autora) kao Stanje hibernacije, u ovom radu se obrađuje sa više aspekata, metoda i tehnika. U prvom delu rada pomenute su metode i metodološke tehnike ovog istraživanja: induktivna metoda, koja je rezultirala većim uplivom subjektivnog pristupa koji je ujedno veoma čest i možemo ga prepoznati u mnogim umetničkim istraživanjima, potom komparativna metoda, analiza sadržaja, hronološki i istorijski aspekti. Sa osvrtom kroz širi poetički i teorijski okvir, ovo istraživanje je bilo, između ostalog, i interdisciplinarno. Iz rezloga prezentovanja projekta i kroz autonomnu autorsku izložbu, ujedno je bio prisutan princip razmatranja kroz, uslovno rečeno, studiju slučaja (case study), ali i kroz mitološko, pagansko, intuitivno. U poglavnju pod nazivom Hibernacija obrađen je sam pojam i njegova primena zarad boljeg razumevanja njegove šire upotrebe, kao i njegove višeznačnosti i višeslojnosti. Opisan je i sam proces rada na seriji slika i crteža nastalih pod ovim naslovom. Kroz poglavlje o umetničkom radu, njegovom istorijatu nastanka i njegovoj realizaciji, možemo se upoznati sa najvažnijim principima, težnjama i ciljevima u ovoj likovnoj poetici. Glavni cilj – da se sve pretpostavljene dileme u sferi moguće primene i tumačenja pojma razreše, između ostalog je ostvarivan približavanjem i pojašnjenjem namere, zapitanosti i usmerenja na samom umetničkom radu i traganju u Stanju hibernacije. Literatura koja je korišćena je popisana, ali ne samo u smislu tekstualnog materijala i citata koji su navođeni, nego su tu i mnogi vizuelni materijali, reprodukcije u monografijama koje upućuju na dodatno sagledavanje umetničkih dela i umetnika koji su plastičnije potkrepljivali našu temu. Literatura koja se navodi, nije tu samo u bukvalnom kontekstu korišćene literature, nego nam je bilo potrebno da ona ujedno bude i sugerisana literatura. U potpoglavnju Paralele dati su primeri upoređivanja kao i prepoznavanja upotrebe glavnih principa i stavova zastupljenih kroz osnovne hipoteze. U poglavnju Prilozi nalaze se najsličnijii i poetski najbliži primeri umetničkih radova koji sadrže i na specifičan način nose tematiku i pojam kojim smo se bavili. Zbog same širine i višeznačnosti pojma koji smo istraživali, ispostavilo se da su i primeri u kojima smo otkrili podoban materijal za njegovu (pojmovnu) implantaciju takođe veoma raznovrsni i mnogobrojni. Na kraju poglavlja su reprodukovani prilozi radova ovog doktorskog umetničkog projekta. Tokom istraživanja pokazale su se kao tačne pretpostavke da je ovaj pojam ili fenomen veoma retko korišćen u vizuelnim umetnostima, naročito od strane teoretičara umetnosti, iako se ispostavilo da je njegova upotreba, u preciznoj formulaciji određenih umetničkih izraza, tedencija i stanja, čak i nezaobilazna. Ustanovljeno je da frekvencija zastupljenosti, u smislu neposredne upotrebe pojma, nije velika, ali da je mogućnost primene veoma velika, čak i preporučljiva s obzirom na specifičnost, sveobuhvatnost i preciznost opisa fenomena koji je delimično otkriven, ali svakako prepoznat.