Исказивање финалности инфинитивним конструкцијама у савременом италијанском језику

Abstract

Ова докторска дисертација бави се инфинитивним конструкцијама којима се изражава финалност у савременом италијанском језику. Основни циљ овог истраживања био је да се утврде и анализирају на семантичко-синтаксичком плану инфинитивне финалне конструкције у савременом италијанском језику. Будући да се синтаксичкој анализи приступило из теоријског оквира генеративне граматике, овај рад је имао следеће секундарне циљеве: а) да се утврде врсте и подврсте контроле које се јављају у инфинитивним финалним конструкцијама; б) да се размотре услови у којима се успостављају различите врсте и подврсте контроле у зависним конструкцијама; в) да се установи који аргументи управних реченица могу контролисати фонетски нереализовани субјекат инфинитивних финалних конструкција; г) да се анализирају морфолошке и семантичке вредности имплицитних субјеката. У истраживању, које је спроведено из синхронијске перспективе, коришћен је метод анализе садржаја. Грађу за ово истраживање чинили су примери преузети из Кориса, корпуса писаног италијанског језика, примери ексцерпирани из италијанских штампаних и електронских медија и примери које су проверили италијански матерњи говорници. Наша анализа је показала да се у инфинитивним финалним конструкцијама у италијанском језику могу јавити све подврсте обавезне контроле (потпуна, делимична и подељена) и да је њихово успостављање условљено: а) семантиком глагола управне реченице; б) семантиком глагола инфинитивне конструкције или в) семантиком глагола управне реченице и инфинитивне конструкције. Резултати овог истраживања су указали да се у инфинитивним финалним конструкцијама у италијанском језику могу остварити и све подврсте необавезне контроле (контрола језичког чина, имплицитна, арбитрарна и удаљена). У раду је утврђено да контролори имплицитног субјекта инфинитивних финалних конструкција могу бити субјекат, прави објекат, неправи објекат, допуна за место и социјативна допуна управног глагола, као и да су у конструкцијама потпуне и подељене контроле морфолошка и семантичка вредност имплицитног субјекта подударне.

This doctoral dissertation deals with infinitive constructions expressing finality in the contemporary Italian language. The main goal of this research is to determine and analyze infinitive final constructions at the semantic-syntactic level in the contemporary Italian language. Since the syntactic analysis was carried out within the theoretical framework of generative grammar, the secondary goals of this dissertation are as follows: а) to determine the types and subtypes of control that occur in infinitive final constructions; b) to examine the conditions for different types and subtypes of control in subordinate constructions; c) to determine which arguments of control constructions can control the phonetically unrealized null subject of infinitive final constructions; d) to analyze the morphological and semantic values of implicit subjects. The method of content analysis was used in the research which was conducted from a synchronic perspective. This research is based on the examples taken from CORIS, a corpus of written Italian, the examples excerpted from Italian print and electronic media and the examples reviewed by Italian native speakers. The analysis has shown that all subtypes of obligatory control (exhaustive, partial and split) can occur in infinitive final constructions in the Italian language and that their occurrence is conditioned by: a) the verb semantics of the control construction; b) the verb semantics of the infinitive construction or c) the verb semantics of the control and infinitive construction. The research findings indicate that all subtypes of non-obligatory control (implicit, arbitrary, long-distance and speech act control) can also occur in infinitive final constructions in the Italian language. The dissertation reveals that the controllers of the implicit subject of infinitive final constructions can be subjects, direct objects, indirect objects, adverbial complements of place and sociative complements of the control verb, as well as that the morphological and semantic value of the implicit subject are equivalent in the constructions of exhaustive and split control.