Флористичке карактеристике зељасте и жбунасте вегетације југоисточног подножја Шар-планине: утицај антропогених фактора

Abstract

Флора је важан природни ресурс и основа дугорочне стабилности екосистема, који је на глобалном нивоу све више угрожен антропогеним активностима. Истраживање је обухватило југоисточно подножје Шар-планине, до надморских висина 1500 m, у коме су коегзистенција природе и човека најдиректније сучељене. Основни циљ била је флористичка карактеризација вегетације којa je модификована историјском сечом шума, али и пољопривредним активностима и урбанизацијом. Специфично, испитан је и утицај човека на ширење инвазивне врсте Impatiens glandulifera, као и утицај депонија рудничког отпада на диференцирање спонтане вегетације. Основне методе биле су детаљни цензус флоре и анализа биолошких спектара, као и заједничка мултиваријациона анализа земљишних параметара и вегетације. Ова јединствена биогеографска целина окарактерисана је изразитом хетерогеношћу станишта на којима је своју еколошку нишу нашло чак 545 врста васкуларних биљака, међу којима је било осам ендема, али не и угрожених врста. Најбројније су биле врсте евроазијске и средњеевропске провинијенције, и хемикриптофитна животна форма. Око 14% свих таксона представљало је карактеристичне синтаксономске елементе листопадних шума, што указује да, упркос деценијама дефорестације, тренутно постоје јасни еколошки и флористички услови за обнављање шумске вегетације. Ширењу инвазивне врсте Impatiens glandulifera допринела је понајпре еутрофикације земљишта отпадним водама из домаћинства, али и обимни инфраструктурни радови за које је коришћен песак из реке Лепенац. Осим тога, први пут је показано да антропогена деградација нативне вегетације може модификовати инвазиони потенцијал ове врсте. Вишедеценијско депоновање рудничког отпада од ескплоатације хромита са високим садржајем метала није довело до акумулације нити хрома нити никла у земљиштима, и не постоји ризик од уласка метала у ланце исхране. Међутим, јасно је показано да локални услови влажности могу имати много јачи утицај на вегетацију овог серпентинитског терена него приступачност метала.