Утицај фискалне политике на развој предузетништва у Србији
The Influence of Fiscal Policy on the Development of Entrepreneurship in Serbia
Докторанд
Милошевић, СветланаМентор
Радовић Марковић, МирјанаЧланови комисије
Ђукић, МалишаКаменковић, Сандра
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Република Србија није нарочито богата ни рудним богатствима, ни капиталом, али фактор који може значајно да допринесе бржем и успешнијем привредном развоју је њено становништво. Међутим, не становништво у смислу јефтине радне снаге, по чему је претходних година Србија позната у међународним привредним круговима, већ у смислу покретачке снаге коју има много предузимљивих и сналажљивих становника наше земље. У овом раду су истражене могућности и механизми којима фискална политика може да помогне становницима који имају предузетнички дух и који могу да буду покретачи привредног развоја Србије и шанса за наше боље позиционирање на међународном тржишту.
С обзиром да су се концепти предузетника и предузетништва мењали у последњих неколико векова и да се предузетништво може анализирати са више аспеката, за потребе ове дисертације се подразумева да је предузетништво процес иновација и креације новог подухвата. Иновације имају кључну улогу у дугорочном пословању сваког предузећа. Оне су, као к...атализатор привредног раста, постале поприште нове економске борбе. Због свега наведеног, неопходно је да економска политика буде конципирана тако да подстиче предузетништво као базу и расадник имплементације многих иновација. У научним круговима се често воде полемике о могућностима и најбољем начину да српска привреда превазиђе многобројне проблеме економске природе и покрене механизме који би утицали на раст конкурентности на међунродном тржишту.
У овој тези су сагледане могућности и механизми којима држава може да утиче на развој предузетништва. Један од тих механизама је фискална политика, која у великој мери врши утицај на предузетнички раст и развој конкурентности привреде Републике Србије.
Научно истраживање је започето анализом тренутног стања научно- истраживачког рада у Србији. Затим је анализирано предузетништво, у смислу да је под предузетнком подразумевана особа која има склоности да иновира.
У складу са свим уоченим проблемима, предметом истраживања и циљем који је задат, постављене су хипотезе које је требало проверити током истраживања. У основној хипотези која је постављена се тврди да фискална политика у Србији има бројна ограничења у погледу коришћења стимуланса у функцији развоја предузетништва. Следећа хипотеза претпоставља да буџетска подршка
истраживању и развоју у сегменту малих и средњих предузећа мора селективно да респектује европска искуства на том пољу. Последња хипотеза се заснива на тврдњи да финансијска подршка државе има најзначајнији утицај на развој иновативности и предузетништва у Србији.
Нажалост, на међународном нивоу тек је у зачетку хармонизовано исказивање резултата о утицају фискалних подстицаја на пораст улагања у истраживање и развој. У овом раду су прикупљени одређени резултати који су до сада објављени у релевантним изворима у покушају да се дође до закључка који вид подстицања предузетништва је најбољи за Србију.
Од посебног значаја за доказивање постављених хипотеза су биле статистичке методе и то прикупљање података из релевантних извора, статистичко класификовање података и статистичке анализе. Такође, коришћене су и научне методе као што су методе индукције, дедукције и анализе, деск метода, метода компилације, а за истраживање које је спроведено на терену коришћене су пре свега методе прикупљања и обраде података.
Основу многобројних података који су у тези сагледани, сумирани и анализирани чине званични подаци Еуростата и ОЕБС-а, као и показатељи Међународног монетарног фонда, Агенције за привредне регистре и РЗС. За закључна разматрања коришћени су подаци до којих се дошло сосптвеним истраживањем на терену.
Целокупан рад је презентован кроз пет целина (са подцелинама) које су међусобно повезане.
На почетку рада је објашњен сам предмет истраживања, циљ и подциљеви, постављене су хипотезе и презентоване коришћене научне методе.
Рад на тези је започет анализом теоријских и практичних аспеката предузетништва, истраживања и развоја и иновација. Покушано је да се укаже на важност улагања у предузетништво, односно у истраживање и развој, у циљу бржег привредног развоја.
У даљем раду истраживање је посвећено теоријској и компаративној анализи функционалних домета фискалне политике у развоју предузетништва. Сагледани су са теоријске стране многобројни начини на које фискална политика може да утиче на развој предузетништва и иновативности. Такође, сагледана су искуства одређених земаља у примени инструмената фискалне политике, као и могућности које има Србија како би подстакла предузетништво, односно истраживање и развој.
Да би могли да буду донети емпиријски засновани закључци извршено је истраживање на терену. Обрађени су и анализирани резултати емпиријског истраживања које је спроведено међу привредним субјектима у Србији.
У закључним разматрањима су презентовани резултати који су произашли из целокупног научно-истраживачког рада и дате су препоруке ради имплементације одређених инструмената фискалне политике у функцији развоја предузетништва. На основу истраживања које је спроведено закључено је да постоје бројна ограничења у погледу коришћења фискалне политке у функцији развоја предузетништва. Такође, анализом искустава одређених земаља у подстицању предузетништва и иновативности закључено је да Србија не може једноставно да препише одређени модел, већ да мора селективно да респектује европска искуства на том пољу. Уједно, сагледавајући многобројне аспекте и искуства из домена буџетске помоћи, закључено је да финансијска подршка државе нема најзначајнији утицај на развој предузетништва и иновативности, већ да постоје и други друштвени аспекти који имају значајнији утицај на инвестирање предузетника.