Show simple item record

Cause of Action for Compensation for Damage in the Ecological Law

dc.contributor.advisorШаркић, Небојша
dc.contributor.otherПочуча, Милан
dc.contributor.otherЛукиновић, Марио
dc.creatorМилојевић, Горан
dc.date.accessioned2022-11-23T11:21:13Z
dc.date.available2022-11-23T11:21:13Z
dc.date.issued2022-07-05
dc.identifier.urihttp://union.edu.rs/wp-content/uploads/2022/05/Doktorska-disertacija-Goran-Milojevic_compressed-1.pdfsr
dc.identifier.urihttp://union.edu.rs/wp-content/uploads/2022/05/Izvestaj-o-podobnosti-za-odbranu-dokt.disertacije-Goran-Milojevic.pdfsr
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/20882
dc.description.abstractЗначај заштите животне средине, еколошке политике, одрживог развоја, али и правне заштите у овом сегменту постаје све већи у данашње време. До подизања нивоа свести у овој области долази услед убрзаног развитка друштва због његових прекомерних потрошачких навика, које условаљавају загађење животне средине и настанак климатских промена. Ове негативне промене постају све видљивије и очигледније. Управо због тога је неопходно заустављање нежељених дејстава, односно адекватан одговор човечанства. У том смислу је врло значајно ангажовање свих чинилаца. Неопходно је да и правници пруже своје доприносе, као полазне основе за оквирна правна решења, која би усмеравала заједницу у овој области. У савременом друштву умногоме се квалитет живота може дефинисати управо нивоом квалитета животне средине у којој се налази. Здрава животна средина утиче на све сегменте живота, на здравље човека пре свега, али и на друге социјалне параметре – економију, културу, образовање... Управо због тога је неопходно поставити, али и реализовати амбициозне циљеве у областима заштите животне средине. Развој правне регулативе у овој сфери значајно почиње да напредује под утицајем међународних организација 70-их година прошлог века. Пресудну улогу одиграле су пре свега Уједињене нације, али и Савет Европе и Европска унија. Усвојено је више од 250 значајних аката у овој области, а у овом раду сагледани су најзначајнији. Имовинскоправна заштита у области животне средине се у Србији постиже пред редовним судовима у грађанском поступку. Када се говори о одговорности за штету по животну средину у домаћем правном систему, можемо установити да у случајевима када не постоји специфичне законске одредбе о заштити животне средине садржане у другим законима долази до супсидијарне примене одредби грађанског права, односно до примене одредби о грађанскоправној одговорности за штету оличених у Закону о облигационим односима. Закон о облигационим односима наводи следеће основе одговорности за причињену штету: кривицу (тада говоримо о субјективној одговорности), без обзира на кривицу (тада говоримо о објективној одговорности) и правичност. Грађанскоправна одговорност представља обавезу физичког или правног лица да надокнади штету коју је својим активним или пасивним поступањем проузроковао другом лицу. Додатно, кривичноправна заштита животне средине је уређена одредбама Кривичног законика којима је издвојена засебна група кривичних дела против животне средине. Еколошко право има своје специфичности, које често захтевају хитну реакцију у току самог судског поступка, а затим и што економичнији начин... Очекивана перспектива развоја еколошког права подразумева и прилагођавање и увођење посебних поступака у овој области. Предмет овог рада је утврђивање како сада функционише грађанскоправна заштита у овој области, анализа поступка, затим шта све спада у такозване еколошке парнице, а акценат је стављен на накнаду штете у овој области и основама за подизање тужби – еколошких тужби. Нека од основних начела права заштите животне средине, прописана одредбама Закона о заштити животне средине, су начело „корисник плаћа“ и начело „загађивач плаћа“, а која дефинишу принципе накнаде штете причињене животној средини и плаћања цене за коришћење и рекултивацију простора. У улози загађивача се може појавити било које физичко или правно лице које својим активним или пасивним радњама проузрокује штетне последице по животну средину, а у улози оштећеног се може појавити свако оно лице које је претрпело, или и даље трпи штету услед штетних радњи по животну средину. Право на накнаду штете припада непосредно оштећеном, међутим Закон о заштити животне средине ово право признаје и држави, али само у случајевима када ако нема других лица која би истакла захтев за накнаду причињене штете. Додатно, могуће је да заједно са грађанскоправном одговорности постоји истовремено и кривичноправна одговорност у случајевима када проузроковање штете истовремено представља и кривично дело или прекршај. Имајући у виду чињеницу да доказивање да одређена штета потиче од одређеног извора загађења често није лако доказиво, узрочно - последична веза између опасне активности и штете треба да буде високог степена вероватноће, те није потребно да се утврди постојање ове узрочно - последичне везе с потпуном сигурношћу. Услед више силе, радње оштећеног или радње трећег лица, ималац/држалац опасне ствари се може ослободити одговорности уколико успе да докаже да је штета настала услед наведених околности, при чему је терет доказивања на њему. Проблем који се јавља у овој области јесте у томе да се живот често брже развија од права које се труди да га испрати. С обзиром на то да је ово млада грана права, аутор сматра да је то разлог због чега настају проблеми у поступцима овог типа. Истраживање је базирано на анализи самих поступака и судским одлукама, које су донете у овој области, како бисмо добили јаснију слику и увид у то који се све проблеми сада јављају, а затим, кроз анализу и крајњи закључак, циљ писања овог рада је у томе да се понуде одређена решења у овој области. Компаративна нормативна анализа наведених судских одлука извршена је у областима: Истраживање и анализа учесталости подношења тужби за накнаду штете у еколошком праву у Републици Србији, затим сагледавање основа за подизање тужбе за накнаду штете у еколошком праву у Републици Србији, садржине тужби за накнаду штете у еколошком праву у РС, као и истраживање и анализа одлука судова на основу поднетих тужби за накнаду штете у еколошком праву у нашој земљи. Истраживање је заокружено покушајем утврђивања тенденција даљег развоја законодавства у овој области и упоредноправном аспектом како бисмо утврдили која достигнућа су постигнута у другим земљама у овој области, пре свега у Европској унији, чему тежи и наша земља. Циљ је да видимо где се налази Република Србија и домаћа пракса у овом правном сегменту, колико се заиста штити право на заштиту животне средине и, наравно, као логично питање, намеће се да ли је довољна и адекватна постојећа заштита. Право представља моћан инструмент у обликовању свести грађана и управо због тога је неопходно радити на побољшању регулативе еколошког права. Дакле, управо то је један од основних циљева ове гране права – да утиче на подизање нивоа свести грађана, која ће допринети очувању животне средине. Истраживањем се такође желело увидети и које су даље смернице развоја еколошког права, пре свега накнаде штете у овој области и остварености основа за подизање тужби. Имајући у виду тежње Србије за улазак у Европску унију, значајно је сагледавање и проучавање перспективе и усклађености права у овој области. Циљеве истраживања реализоваћемо кроз испуњење наредних задатака:  анализирати досадашњи развој еколошког права и његове тенденције како на међународном, тако и на домаћем нивоу;  утврдити облике правне заштите животне средине;  дефинисање грађанскоправне заштите животне средине у Србији;  анализирати грађанскоправни поступак у „еколошким парницама“ с обзиром на њихове особености (положај странака, трошкови поступка, тешко извођење доказа итд.);  сагледати особености и карактеристике накнаде штете у еколошком праву;  анализирати особености и карактеристике еколошких тужби, с посебним освртом на тужбу за накнаду штете у еколошком праву;  извршити упоредноправну анализу еколошких тужби  истражити и анализирати учесталост, садржину и оствареност основа за подизање тужбе за накнаду штете у еколошком праву пред домаћим судовима;  анализирати судске одлуке на еколошке тужбе за накнаду штете пред репрезентативним узорком домаћих судова;  сагледати и сумирати тендецније и смернице даљег развоја еколошког права и његове заштите у Републици Србији. Полазна хипотеза на којој се истраживање базира јесте чињеница да грађани Републике Србије недовољно посежу за правним средствима која им стоје на располагању за заштиту животне средине, односно накнаде штете у овој области, и утврђивање чињенице да ли је држава пружила адекватан механизам грађанскоправне заштите у области еколошког права. Први корак подразумевао је теоријску анализу грађанскоправне заштите животне средине и утврђивање да ли су понуђења решења адекватна, да ли има неких недостатака и да ли се могу побољшати. Акценат је на тужби за накнаду штете у еколошком праву и на испуњености основа за подизање тужбе. У другом делу рада је истраживање учесталости тужби и судских одлука и направљена је анализу резултата, која пружа увид у примену права у овој области. Циљ је да се утврди да ли судска пракса одудара од теорије, да ли грађани придају адекватан значај овом питању, али и какав став заузимају судије у овој области, односно да ли говоримо о уједначеној или неуједначеној судској пракси. Приликом израде докторске дисертације с темом „Основи за подизање тужбе за накнаду штете у еколошком праву“, коришћена је адекватна примена одређених самосталних, али и несамосталних метода научног истраживања, чија примена треба да буде блиско повезана с темом дисертације и самом структуром рада. Истраживање се ослањало, пре свега, на правни метод и његове различите варијанте – нормативни метод, затим догматички (егзгетички) метод, али и упоредноправни метод. Извршена је анализа садржине и значење правних норми у овој области применом нормативног и догматичког метода. Ради прикупљања додатних информација, бил је неопходна и примена упоредноправног модела како бисмо сагледали и примере добре праксе у овој области и понуђена решења у другим правним системима. С обзиром на то да је тема рада комплексна и да обухвата делове грађанског процесног права, облигационог права и еколошког права, неопходна је и примена конценптуалне анализе, која пружа адекватно сагледавање проблема приликом дефинисања основа за подизање тужбе за накнаду штете у еколошком праву. Поред поменутих метода, примену су пронашли и емпиријски, логички, историјскии и социолошки методом приликом истраживања како би се употпунила анализа и сам рад. Емпиријско истраживање заступљено је приликом истраживања судске праксе, у оквиру чега је примењиван и социолошки метод, који пружа и увид у ниво свести друштва у овој области, односно како регулатива у овој области утиче на само друштво. Историјски метод примењиван је за проучавање развоја и настанка еколошког права и развоја облика правне заштите у области еколошког права. По потреби, уследила је комбинација поменутих метода. Коначно, сва решења која се односе на правну регулативу у овој области анализирана су применом логичког и језичког метода како би се дошло до правог значења, али и квалитетних закључака служећи се правилима аргументације и логичног размишљања. На крају, неопходно је додати и примену вредносног модела како била извршенао анализа, али и по потреби критика резултата добијених приликом истраживања. Крајњи сумирани резултати спроведеног истраживања указали су нам на изузетно малу заступљеност „еколошких“ тужби, и то свих видова које су анализирали. Из тога произилази првенствено, да су финансијски капацитети појединаца за упуштање у овакве врсте поступака на незавидном нивоу. Поред тога, не постоји мотивација адвоката да у оваквим поступцима своје услуге пружају pro bono или да на наплату својих трошкова чекају по окончању поступака од супротне стране. Решавање наведених проблема захтева системски приступ. Као прво, свест грађана о значају заштите животне средине није на завидном нивоу, па је један од битних циљева повећавање капацитета у погледу информисања о могућностима за остваривање заштите, и то како облигационоправне, тако и осталих видова. Значајну улогу имају удружења за заштиту животне средине. Из раније спроведених истраживаља уочено је да се оваква удружења сусрећу с проблемом финансирања, због чега њихов ангажман најчешће остаје на нивоу симболичног. Учесталије и активније аплицирање удружења за средства из претприступних фондова ЕУ, намењених за решавања питања животне средине, може бити једно од решења у погледу финансирања удружења. Исто тако, неопходна је специјализација адвоката кроз бројне едукације, јер ће усмеравање на овакве врсте поступака бити нужно у перспективи, поготово по отварању Поглавља 27 у процесу придруживања ЕУ.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherУниверзитет Унион, Правни факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет Унионen
dc.subjectЕколошко правоsr
dc.subjectЖивотна срединаsr
dc.subjectГрађанскоправна заштитаsr
dc.subjectНакнада штетеsr
dc.subjectЕколошка тужбаsr
dc.subject.classificationправоsr
dc.subject.classificationграђанскоправна научна областsr
dc.titleОснови за подизање тужбе за накнаду штете у еколошком правуsr
dc.title.alternativeCause of Action for Compensation for Damage in the Ecological Lawsr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseARRsr
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/147328/Doktorska-disertacija-Goran-Milojevic_compressed-1.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/147329/Izvestaj-o-podobnosti-za-odbranu-dokt.disertacije-Goran-Milojevic.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_20882


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record