Геополитичко позиционирање Руске Федерације након интервенције у Сирији

Abstract

Историја 20. века обележена је са два велика, светска рата, као и са великим бројем мањих, регионалних сукоба, који су били део борбе за глобалну превласт и доминацију у погледу друштвених релација, организације друштва, тржишта, политичког и социјалног усмерења мањих народа и држава. Такође, током добро познатог Хладног рата „мали“ народи су по неписаном правилу били принуђени да се опредељују за приклањање једном од два супротстављена блока. Окончањем Хладног рата и сломом совјетског модела доминације погрешно се претпостављало у другом, победичком блоку, да је победа коначна те да је дошло време апсолутне превласти интереса и мишљења преостале глобалне суперсиле, Сједињених Америчких Држава (САД). Ипак, време апсолутне доминације трајаће, историјски посматрано, јако кратко, тек нешто више од 20 година, када се поново полако почиње успостављати одређена равнотежа глобалне моћи јачањем пре свих Кине, Европске Уније, Индије, као и Руске Федерације, формално-правне наследнице СССР-а па и делимично совјетског модела друштвеног и политичког уређења. Временски период своје апсолутне доминације САД су искористиле за глобално приближавање границама интересног утицаја како Кине, тако и Руске Федерације, задирући у територије вишегодишњег глобалног позиционирања наведених држава, као глобалних и регионалних сила. Јачање политичких па и војних притисака на пробуђену Русију у другој декади 21. века доводи до повећања субјективног осећаја сопствене угрожености, која ипак није била толико изражена у војном колико у економском погледу, будући да су активности западних сила тежишно биле усмерене ка ограничавању руског снабдевања Европе природним гасом. Узимајући у обзир значај и удео енергетике у укупном привредном билансу Руске Федеције, војна интервенција ове државе у Сирији била је од виталног значаја за њен даљи економски развој. Руска Федерација је овим искораком, још једном, од окончања Хладног рата успела да заустави експанзионистичку политичку и војна настојања Вашингтона, пре свега за успоставом доминације и изласком на интересне па чак и на државне границе Руске Федерације.

The history of the 20th century is marked by two great, world wars, as well as a large number of smaller, regional conflicts, which were part of the struggle for global supremacy and domination in terms of social relations, organization of society, markets, political and social orientation of smaller nations and country. Also, during the well-known Cold War, „small“ nations were, by an unwritten rule, forced to opt for one of the two opposing blocs. With the end of the Cold War and the collapse of the Soviet model of domination, it was wrongly assumed in the second, victorious bloc, that victory was final and that the time had come for the absolute dominance of interests and opinions of the remaining global superpower, the United States (USA). However, the time of absolute domination will last, historically speaking, very short, just over 20 years, when a certain balance of global power is slowly being re-established by strengthening China, the European Union, India, as well as the Russian Federation, the formal legal successor of the USSR, and even a partially Soviet model of social and political organization. The United States used the time period of its absolute domination to globally approach the borders of interesting influence of both China and the Russian Federation, encroaching on the territories of many years of global positioning of these countries, as global and regional powers. The intensification of political and even military pressures on awakened Russia in the second decade of the 21st century leads to an increase in the subjective feeling of self-threat, which was not so much expressed in military as in economic terms, since the activities of Western powers were focused on limiting Russia's supply to Europe. natural gas. Taking into account the importance and share of energy in the overall economic balance of the Russian Federation, the military intervention of this country in Syria was of vital importance for its further economic development. With this step forward, once again since the end of the Cold War, the Russian Federation has managed to stop the expansionist political and military efforts of Washington, above all, to establish dominance and reach the interesting and even state borders of the Russian Federation.