Незаконити докази у кривичном поступку

Abstract

Предмет дисертације је систематично проучавање области незаконитих доказа у кривичном поступку. Истраживање полази од теоријског одређивања основних кривичнопроцесних појмова попут чињеница, доказа, основних доказних начела, правила извођења и оцене законитости доказа, док се највећа пажња посвећује теоријском и нормативном тумачењу доказа који су сами по себи или по начину прибављања незаконити. Сиже предмета дисертације чини опсежна анализа и евалуација постојећег модела изузимања доказа у нашем кривичноправном систему, кроз оквире историјског развоја, теоријских схватања у кривичноправној науци и судској пракси. Аутор се бави упоредноправном анализом законских решења и института у области незаконитих доказа, настанком и развојем доктрина (у англосанксонском праву), којима су установљена правила изузимања правноневаљаних доказа, те њиховe импликације на законодавна решења савремених кривичноправних система. Дисертација се фокусира и на проблем судске оцене законитости доказа, као и на заузета становишта у поступању виших судских инстанци и ставове Европског суда за људска права у овој области, који су анализирани кроз цео рад. Изучавање овог проблема, отвара питања адекватности и ефикасности постојећег система изузимања доказа у пракси, потребе прилагођавања и мењања законских решења, које је подстакнуто упоредноправним решењима и досадашњим искуствима домаће и међународне судске праксе. Циљ истраживања је свеобухватније схватање и боље разумевање појма незаконитих доказа и потребе њихове делотворније ексклузије у кривичном поступку у циљу остваривања основних циљева кривичног поступка, права на правично суђење и загрантованих права окривљеног у кривичном поступку, као и унапређења рада овлашћених органа у прикупљању доказа. Приликом истраживања су коришћени историјскоправни, упоредноправни, нормативни метод, као и метод анализе случаја. На основу теоријске и историјскоправне основе истраживања, аутор закључује да се издвајањем незаконитих доказа омогућава законит и правичан поступак и штите права учесника у поступку, а да се истовремено „не стаје на пут“ утврђивању тачног и потпуног чињеничног стања. Анализом позитивних правних решења у законодавству Србије и њихова примена у пракси, коришћењем нормативног, упоредноправног метода и методом анализа случаја, у дисертацији се идентификују мањкавости легислативне основе и указује на неделотворност постојећег система издвајања доказа, уз излагање де леге ференда предлога у циљу њиховог унапређења.

The subject of the dissertation is the systematic study of the field of illegal evidence in criminal proceedings. The research starts from the theoretical determination of basic criminal procedure concepts such as facts, evidence, basic evidentiary principles, rules of presentation and assessment of the legality of evidence, while the greatest attention is paid to theoretical and normative interpretation of evidence that is illegal in itself or by obtaining it. The summary of the dissertation consists of an extensive analysis and evaluation of the existing model of taking evidence in our criminal justice system, through the framework of historical development, theoretical understandings in criminal law science and case law. The author deals with comparative legal analysis of legal solutions and institutes in the field of illegal evidence, the emergence and development of doctrines (in Anglo-Saxon law), which established rules for excluding invalid evidence, and their implications for legislative solutions of modern criminal justice systems. The dissertation focuses on the problem of judicial assessment of the legality of evidence, as well as on the positions taken in the actions of higher courts and the positions of the European Court of Human Rights in this area, which are analyzed throughout the paper. The study of this problem raises questions about the adequacy and efficiency of the existing system of taking evidence in practice, the need to adjust and change legal solutions, which is encouraged by comparative legal solutions and previous experiences of domestic and international case law. The aim of the research is a more comprehensive understanding of the concept of illegal evidence and the need for their more effective exclusion in criminal proceedings in order to achieve the basic goals of criminal proceedings, the right to a fair trial and guaranteed rights of the accused in criminal proceedings. During the research, historical, comparative, normative methods were used, as well as the case analysis method. Based on the theoretical and historical legal basis of the research, the author concludes that the separation of illegal evidence enables legal and fair procedure and protects the rights of participants in the procedure, while at the same time "not standing in the way" of establishing accurate and complete facts. The analysis of positive legal solutions in Serbian legislation and their application in practice, using the normative, comparative law method and the case analysis method, identifies shortcomings in the dissertation and indicates the ineffectiveness of the existing system of evidence separation, with de lege ferenda proposals to improve them.