Родне идеологије у уџбеницима италијанског језика као страног
Gender ideologies in textbooks of Italian as a foreign language Гендерные идеологии в учебниках итальянского как иностранного языка
Докторанд
Vučenović, Nataša D.Ментор
Filipović, JelenaЧланови комисије
Kuzmanović Jovanović, AnaRunić, Marija
Šuvaković, Aleksandra
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Овај рад представља студију случаја у којој се испитује присуство родних идеологија у
уџбеницима италијанског као страног језика и њихов утицај на перцепцију студенткиња и
студената у образовном контексту наставе италијанског језика као страног на Филолошком
факултету Универзитета у Бањој Луци.
Истраживање почива на теоријско-методолошким постулатима критичке
социолингвистике и критичке анализе дискурса, у оквиру којих се појам идеологије тумачи
као психо-когнитивно-социјални конструкт који обликује друштвену (културну, политичку,
лингвистичку) слику света у којем живимо (Filipović, 2018: 21). Родне идеологије се у овом
светлу тумаче као инструмент уз помоћ којег се легитимизују асиметрични хијерархијски
односи између родова, а родне неједнакости и дискриминаторне праксе предочавају као
природне (Lorber, 1994: 30). С обзиром на то да су натурализоване и представљене као
неутралан, природно задати поредак, родне идеологије су често нераскидиви део наше
перцепције о роду и друштвеним уло...гама жена и мушкараца, чему доприноси и образовање,
кроз које се постојећи идеолошки условљени обрасци перпетуирају и додатно учвршћују,
што је потврђено и у овом истраживању.
У корпусном делу истраживања квантитативна анализа је показала да су мушки ликови
бројчано доминантнији од женских, нарочито у професионалној сфери, док је квалитативном
анализом откривено да су прикази женских и мушких ликова прожети родним стереотипима,
као и да пракса употребе мушког рода као свеобухватног, која је још осамдесетих година
прошлог века одређена као вид језичког сексизма (Sabatini, 1993), још увек представља
саставни део свих уџбеника. Укорењеност родних стереотипа и језичког сексизма
интерпретирамо као индикаторе родних идеологија, путем којих се континуирано
репродукују вредносни обрасци установљени кроз патријархат.
С циљем испитивања ефеката које употреба мушког рода као свеобухватног остварује на
перцепцију студенткиња и студената спровели смо емпиријско истраживање у којем смо
проверили какве асоцијације производе облици за професије присутни у уџбеницима, са
акцентом на високо престижне професије, које су најчешће предочене у мушком генеричком
роду. Установили смо да језичка форма остварује утицај на перцепцију, пре свега у погледу
мушког генеричког рода, који активира асоцијације са особама мушког пола, али и да
кључну улогу у активирању асоцијација са полом имају ванјезички фактори (нпр. родни
стереотипи, лично искуство). Поред овога, открили смо да студенткиње и студенти уџбенике
перципирају као неприкосновене ауторитете и изворе неутралног знања. Из овог разлога
некритички усвајају језичке и родне идеологије, и тиме легитимизују постојећи систем
родних и друштвених односа (Filipović, 2018: 78).
Ферклоф (Fairclough, 1989: 244) истиче да образовање може да има одлучујућу улогу у
погледу иницирања друштвених промена – у овом домену постојећи односи моћи могу да се
репродукују или пак да се трансформишу, што је идеја коју заступамо у овом истраживању,
чији резултати сугеришу да је трансформациони потенцијал образовања највећим делом
запостављен и неискориштен.
This research presents a case study in which we address the issue of gender ideologies in
textbooks of Italian as a foreign language and their impact on students' perceptions in the
educational context of Italian as a foreign language at the Faculty of Philology, University of Banja
Luka.
The theoretical and methodological framework of the research emerge from critical
sociolinguistics and critical discourse analysis, within which the concept of ideology is interpreted
as a cognitive construct that shapes the aspects (cultural, political, linguistic) of the world we live in
(Filipović, 2018: 21). In this light, we interpret gender ideologies as purposeful instruments used to
legitimize asymmetric power relations and present them as natural (Lorber, 1994: 30).
Quantitative analysis of textbooks demonstrated that male characters outnumber female
characters, especially in the professional sphere, while qualitative analysis revealed that depictions
of female and male characters rely on gen...der stereotypes, and that linguistic sexism (the use of
masculine generics) is still an integral part of all textbooks. From a CDA perspective we interpret
the persistence of gender stereotypes and linguistic sexism as an expression of patriarchal gender
ideologies, deeply embedded in the Occidental culture.
In the empirical study conducted with Italian language students from the University of Banja
Luka we investigated social and cognitive effects of masculine generics and gender sensitive pairs.
We discovered that language form has an impact on mental representations, more precisely, that
masculine generics cause male-bias and increase invisibility and omission of women. We also
demonstrated that non-linguistic elements such as gender stereotypes and personal experience have
a powerful effect on the perception. Also, the social perception of occupations is proven to be
shaped and affected by gender ideologies (for instance female professions are perceived as more
prestigious when presented in male forms).
In addition to this, we discovered that students perceive textbooks as authoritative and objective
sources of information, and concluded that the lack of critical opinion skills makes them
particularly vulnerable to the ideological constructions of language and gender. Through passive
reception of ideologically constructed knowledge students legitimize the existing gender hierarchy
and unequal power relations (Filipović, 2018: 78).
Fairclough (1989: 244) sustains that education can have a crucial role in determining whether the
existing relations of power are to be reproduced or transformed. The results of this research indicate
that education, insteed of embracing and implementing its transformative potential, continues to
reproduce gender inequalities.