Правни аспекти насиља у породици

Abstract

Породично насиље представља комплексан и вишедимензионални проблем присутан на свим меридијанима и историјским раздобљима, независно од економске развијености појединих држава и усвојених цивилизацијских тековина, о чему сведочи ткз. Нордијски парадокс. Трагајући за узроцима свеприсутног човеку својственог феномена, а полазећи од хипотезе да се корен насиља над женама у оквиру породице налази у дикриминацији по основу припадности роду, направљен је осврт на положај жена у различитим периодима развоја друштва. Затим је, извршена анализа међународноправне регулативе и добре праксе у наведеној области, ставова Интерамеричке комисије за људска права, Европског суда за људска права и Комитета за елиминацију дискриминације над женама (Committee on the Elimination of Discrimination against Women). Само успостављање нормативног оквира без ефикасног спровођења мера, поступања државе са дужном пријежношћу, те успостављање мреже подршке жртвама не даје дугорочне резултате. Проблеми у друштву рефлектују се на породичне односе, на шта указује пораст насиља у породици у време пандемије, остварени степен владавине права, правне сигурност и начела једнакости пред законом који утичу на број пријављених случајева породичног насиља, односно поверење грађана у институције, толерантан став друштва према насиљу кроз неадекватне медијске садржаје и родно-стереотипни образовни систем, те имплементација међународних стандарда која пружа повољнији амбијент за остваривање женских људских права. Трајно решење проблема насиља у породици немогуће је без промена укорењених, патријархалних образаца размишљања и схватања улоге жене у друштву.

Porodično nasilje predstavlja kompleksan i višedimenzionalni problem prisutan na svim meridijanima i istorijskim razdobljima, nezavisno od ekonomske razvijenosti pojedinih država i usvojenih civilizacijskih tekovina, o čemu svedoči tkz. Nordijski paradoks. Tragajući za uzrocima sveprisutnog čoveku svojstvenog fenomena, a polazeći od hipoteze da se koren nasilja nad ženama u okviru porodice nalazi u dikriminaciji po osnovu pripadnosti rodu, napravljen je osvrt na položaj žena u različitim periodima razvoja društva. Zatim je, izvršena analiza međunarodnopravne regulative i dobre prakse u navedenoj oblasti, stavova Interameričke komisije za ljudska prava, Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta za eliminaciju diskriminacije nad ženama (Committee on the Elimination of Discrimination against Women). Samo uspostavljanje normativnog okvira bez efikasnog sprovođenja mera, postupanja države sa dužnom priježnošću, te uspostavljanje mreže podrške žrtvama ne daje dugoročne rezultate. Problemi u društvu reflektuju se na porodične odnose, na šta ukazuje porast nasilja u porodici u vreme pandemije, ostvareni stepen vladavine prava, pravne sigurnost i načela jednakosti pred zakonom koji utiču na broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja, odnosno poverenje građana u institucije, tolerantan stav društva prema nasilju kroz neadekvatne medijske sadržaje i rodno-stereotipni obrazovni sistem, te implementacija međunarodnih standarda koja pruža povoljniji ambijent za ostvarivanje ženskih ljudskih prava. Trajno rešenje problema nasilja u porodici nemoguće je bez promena ukorenjenih, patrijarhalnih obrazaca razmišljanja i shvatanja uloge žene u društvu.