Проблеми образовања ромске деце у основним школама на територији општине Уб из родне перспективе и сагледавање могућих решења

Abstract

Прихватајући концепт интерсекционалности рода, етницитета и образовања, дисертација истражује проблеме са којима се суочавају ромска деца која похађају основне школе на територији општине Уб, препреке на које наилазе у процесу образовања, чиниоце који утичу на квалитет образовања и на школски успех. Истраживање се заснива на квантитативним и квалитативним изворима података, са једне, и на актуелној светској и домаћој литератури из области родних студија, примењене педагогије и ромологије, са друге стране. За место истраживања изабрана је општина Уб као репрезент малог града са значајном ромском популацијом како у урбаној тако и у руралним срединама. На основу специјално дизајнираних упитника, током 2018. године обављено је истраживање ставова образовног кадра, затим ставова родитеља, психолога, педагошког асистента и саме деце – Рома и нерома – у редовним основним школама и издвојеном одељењу за децу са сметњама у развоју. На основу поређења добијених резултата анализиран је утицај ромског етницитета на постигнућа у образовном процесу са посебним акцентом на образовање ромских девојчица у условима, како се показало у раду, још увек снажне патријархалне културе. Стање у образовању ромске деце на територији општине Уб, као и предлози за превазилажење уочених проблема, анализирани су из различитих перспектива: из перспективе родитеља ромске и неромске деце, ставова и мишљења запослених у основним школама на територији општине Уб, као и самих ромских и неромских ученица/ученика које/који похађају ове школе. Резултaти истраживања показују да испитаници – и Роми и нероми – препреке у образовању ромске деце на територији општине Уб одређују слично резултатима већ објављеним у постојећој ромолошкој литератури: лоше економско стање породице, неповољни услови становања, низак ниво образовања родитеља, недовољна сарадња родитеља ромске деце са наставним кадром. Образовни кадар је истакао још један очекиван стереотип о Ромима, а то је да су ромске девојчице у неповољнијем положају у односу на дечаке и да се њихово школовање раније завршава. Обраћањем пажње на маргиналне детаље из добијених одговора и интервјуа показало се да неке од ромских заједница у општини Уб још увек практикују своје традиционалне обичаје – малолетничке бракове и куповину невесте, који су у директној корелацији са прераним напуштањем редовног школовања Ромкиња. Закључак истраживања је да наставни кадар, стручне сараднице/стручни сарадници, родитељи неромске деце и сама деца не поседују довољно знања о ромској популацији и о ромској култури и традицији. Резултати показују да неромске учеснице/ неромски учесници истраживања ромску културу посматрају као „хомогену“, што указује на потребу за њеним бољим упознавањем, новим интеркултурним знањима и вештинама као и прилагођавањем стварним потребама одређених ромских заједница. Дисертацију прати исцрпна документација резултата истраживања.

Prihvatajući koncept intersekcionalnosti roda, etniciteta i obrazovanja, disertacija istražuje probleme sa kojima se suočavaju romska deca koja pohađaju osnovne škole na teritoriji opštine Ub, prepreke na koje nailaze u procesu obrazovanja, činioce koji utiču na kvalitet obrazovanja i na školski uspeh. Istraživanje se zasniva na kvantitativnim i kvalitativnim izvorima podataka, sa jedne, i na aktuelnoj svetskoj i domaćoj literaturi iz oblasti rodnih studija, primenjene pedagogije i romologije, sa druge strane. Za mesto istraživanja izabrana je opština Ub kao reprezent malog grada sa značajnom romskom populacijom kako u urbanoj tako i u ruralnim sredinama. Na osnovu specijalno dizajniranih upitnika, tokom 2018. godine obavljeno je istraživanje stavova obrazovnog kadra, zatim stavova roditelja, psihologa, pedagoškog asistenta i same dece – Roma i neroma – u redovnim osnovnim školama i izdvojenom odeljenju za decu sa smetnjama u razvoju. Na osnovu poređenja dobijenih rezultata analiziran je uticaj romskog etniciteta na postignuća u obrazovnom procesu sa posebnim akcentom na obrazovanje romskih devojčica u uslovima, kako se pokazalo u radu, još uvek snažne patrijarhalne kulture. Stanje u obrazovanju romske dece na teritoriji opštine Ub, kao i predlozi za prevazilaženje uočenih problema, analizirani su iz različitih perspektiva: iz perspektive roditelja romske i neromske dece, stavova i mišljenja zaposlenih u osnovnim školama na teritoriji opštine Ub, kao i samih romskih i neromskih učenica/učenika koje/koji pohađaju ove škole. Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici – i Romi i neromi – prepreke u obrazovanju romske dece na teritoriji opštine Ub određuju slično rezultatima već objavljenim u postojećoj romološkoj literaturi: loše ekonomsko stanje porodice, nepovoljni uslovi stanovanja, nizak nivo obrazovanja roditelja, nedovoljna saradnja roditelja romske dece sa nastavnim kadrom. Obrazovni kadar je istakao još jedan očekivan stereotip o Romima, a to je da su romske devojčice u nepovoljnijem položaju u odnosu na dečake i da se njihovo školovanje ranije završava. Obraćanjem pažnje na marginalne detalje iz dobijenih odgovora i intervjua pokazalo se da neke od romskih zajednica u opštini Ub još uvek praktikuju svoje tradicionalne običaje – maloletničke brakove i kupovinu neveste, koji su u direktnoj korelaciji sa preranim napuštanjem redovnog školovanja Romkinja. Zaključak istraživanja je da nastavni kadar, stručne saradnice/stručni saradnici, roditelji neromske dece i sama deca ne poseduju dovoljno znanja o romskoj populaciji i o romskoj kulturi i tradiciji. Rezultati pokazuju da neromske učesnice/ neromski učesnici istraživanja romsku kulturu posmatraju kao „homogenu“, što ukazuje na potrebu za njenim boljim upoznavanjem, novim interkulturnim znanjima i veštinama kao i prilagođavanjem stvarnim potrebama određenih romskih zajednica. Disertaciju prati iscrpna dokumentacija rezultata istraživanja.

Accepting the concept of intersectionality of gender, ethnicity and education, the dissertation examines the problems faced by Roma children attending the primary schools in the Municipality of Ub, obstacles encountered in the education process, factors affecting the quality of education and school success. The research is based on quantitative and qualitative data sources, on the one hand, and on the current world and domestic literature in the field of gender studies, applied pedagogy and romology, on the other hand. The Municipality of Ub was chosen as the place of research, as a representative of a small town with a significant Roma population in both urban and rural areas. On the basis of specially designed questionnaires, during 2018, a survey of the attitudes of the educational staff, the attitudes of the parents, psychologists, pedagogical assistants and the children themselves – Roma and non-Roma - was conducted in regular primary schools and the separate department for the children with disabilities. Based on the comparison of the obtained results, the influence of Roma ethnicity on the achievements in the educational process with special emphasis on the education of Roma girls in conditions of , as shown in the paper, still strong patriarchal culture, was analyzed. Тhe situation in the education of Roma children in the Municipality of Ub, as well as the proposals for overcoming the identified problems, were analyzed from different perspectives: the perspective of the parents of Roma and non-Roma children, the attitudes and opinions of the primary schools employees within the schools in the Municipality of Ub, as well as of the Roma and non-Roma pupils who attend these schools. The results of the research show that the respondents – both Roma and non-Roma – determine the obstacles in the education of Roma children in the Municipality of Ub similarly to the results already published in the existing Romological literature: poor economic condition of the family, unfavorable housing conditions, low parental educational level, insufficient cooperation of Roma parents with teachers. The educational staff pointed out another expected stereotype about Roma, and that is that Roma girls are at a disadvantage compared to boys and that their schooling ends earlier. Paying attention to the marginal details from the answers and interviews, it was shown that some of the Roma communities in the Municipality of Ub still practice their traditional customs – child marriages and bride-buying, which are directly correlated with early school leaving. The conclusion of the research is that the teaching staff, professional associates, parents of non-Roma children and the children themselves do not have enough knowledge about the Roma population and the Roma culture and tradition. The results show that the non-Roma participants view Roma culture as “homogeneous”, which indicates the need for better knowledge of Roma culture, intercultural knowledge and skills, as well as adaptation to the real needs of certain Roma communities. The dissertation is accompanied by exhaustive documentation of the research results.