Analiza prostorno-vremenske dinamike upotrebe bespilotnih letelica od strane nedržavnih oružanih grupa

Abstract

Predmet istraživanja je prostorno-vremenska dinamika upotrebe bespilotnih letelica od strane nedržavnih oružanih grupa u nedržavnim oružanim sukobima sa namerom činjenja nasilja, a bazira se na primeni utemeljene (eng. grounded) teorije (GT), tj. vođeno je idejom da prikupljanje, klasifikacija i analitička obrada istorijskih podataka – sadržanih u jedinstvenoj bazi podatka sa informacijama, primarno obogaćenih preciznim vremenskim i geografsko-numeričkim atributima – omogućuje opisivanje specifikuma predmetne pojave. Vremenska odrednica za opservaciju istraživane pojave postavljena na period od 2000. do 2020. godine, sa akcentom na izučavanje dešavanja u poslednjih pet do deset godina, radi postizanja što veće aktuelnosti istraživanja. Prostorni obuhvat istraživanja je globalan. Ciljevi istraživanja su: (i) ispitivanje i utvrđivanje aktuelnog prostornog i vremenskog specifikuma posmatrane pojave, tj. njene učestalosti, dinamike i postojećeg trend; (ii) da se primenom adekvatne naučnoistraživačke metodologije i analitičkog pristupa unaprede postojeća saznanja iz posmatrane oblasti, te obezbede nova koja su do sada nedostupna o ovom bezbednosnom izazovu; (iii) afirmacija primene statistike, kvantitativne i geo-prostorne analitike u nauci bezbednosti, kao metoda koja zauzimaju značajno mesto u realizaciji istraživanja bezbednosnih pojava. Rezultati istraživanja potvrđuju da je primena GT u kombinaciji sa predstavljenim instrumentarijem omogućila konkretne dokaze o evoluciji posmatrane pojave u postavljenim istraživačkim okvirima, pri čemu su njen istorijski i aktuelni prostorni i vremenski specifikum, učestalost, dinamika, te postojeći trend jasno vizueliziran – podjednako kvantitativnim grafičkim te geospacijalnim statičkim i dinamičkim prikazima – i opisani u onoj meri koliko je obrada jedinstvenog informacionog agregata, to omogućila. Disertacija nudi informacije koja su do sada nisu bile dostupne u stručnoj i akademskoj javnosti o ovom savremenom, narastajućem bezbednosnom izazovu, i ujedno dodatno afirmiše kapacitete vremensko-prostorne analitike u domenu nauke bezbednosti, a kao metoda koja značajno mesto u istraživanju bezbednosnih pojava; opisom statusa i evolucije posmatrane bezbednosne pojave, istraživanje ukazuje i na percipirane negativne implikacije koje ona može imati na sektor bezbednost u današnjem globalnom društvu. Iako istraživanje omogućuje kvantitativan i geospacijalni uvid u evoluciju i kapacitete proliferacije proučavane pojave, mogućnost predviđanja budućih događaja na osnovu prošlih, primenom isključivo statističke analitike, u proučavanju bezbednosnih pojava, ostaje realno limitirana. Njihovo iskazivanje podrazumevalo bi izradu modela za određivanje stepena verovatnoće i postojanja uslova za dalji razvoj, što se realno može smatrati smernicom ka prostoru plodotvornom za dalja predmetna istraživanja; što više imajući u vidu da takva istraživanja, po svom karakteru moraju biti kvalitativnog tipa, a predstavljajući logičan nastavak naučno-istraživanja po realizaciji kvalitativnih analitičkih procesa. Takva istraživanja praktično će zalaziti u domen projekcije, odnosno predviđanja dalje potencijalne upotrebe bespilotnih letelica od strane nedržavnih oružanih grupa, tj. mogu omogućiti funkciju anticipacije bezbednosnih pretnji čija je šira prostornovremenska dinamika u ovoj disertaciji istražena, prikazana i opisana.